Odbačena ustavna žalba zbog nenavođenja ustavnopravnih razloga za povredu prava

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv pravnosnažne presude u sporu radi poništaja ugovora. Sud je istakao da nije nadležan da preispituje činjenično stanje i primenu prava, a podnosioci nisu izneli ustavnopravne razloge za tvrdnje o povredi prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Žive Belića i Zorice Tekijaški, oboje iz Debeljače, opština Kovačica, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. decembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Žive Belića i Zorice Tekijaški izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2426/10 od 5. oktobra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Živa Belić i Zorica Tekijaški, oboje iz Debeljače, opština Kovačica, podneli su 3. decembra 2010. godine, preko punomoćnika Predraga Savića, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2426/10 od 5. oktobra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

Ustavnom žalbom se osporava pravnosnažna presuda doneta u parničnom postupku koji su podnosioci ustavne žalbe vodili kao tužioci radi poništaja ugovora o poklonu. Navodi o povredi označenih ustavnih prava podnosioci zasnivaju na tvrdnji o pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju, pre svega u pogledu poslovne sposobnosti pokojnog poklonodavca u vreme zaključenja ugovora, smatrajući da je time povređeno materijalno pravo.

2. Iz odredbe člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao izuzetno i posebno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, proizlazi da Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da kao viši (instancioni) sud preispituje zakonitost odluka donetih u postupku koji je prethodio ustavnosudskom. Ustavni sud je nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja ustavnih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine svakog od označenih prava ili sloboda, potkrepljuju tvrdnje o njihovoj povredi ili uskraćivanju.

3. Polazeći od izloženog, a imajući u vidu navode ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazali da je osporenom presudom podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, niti da su sudovi u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji donosili drugačije odluke, što je osnovna pretpostavka za isticanje povrede prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava. Konačno, već sama osporena presuda potvrđuje da su podnosioci ustavne žalbe imali i iskoristili Ustavom zajemčeno pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), odbacio ustavnu žalbu, jer ne postoje Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbačena ustavna žalba zbog nenavođenja ustavnopravnih razloga za povredu prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti