Povreda načela ne bis in idem u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu načela ne bis in idem. Podnosilac je pravnosnažno osuđen za delo za koje je prethodno u drugom postupku doneta pravnosnažna odbijajuća presuda, a oba postupka su se odnosila na isti životni događaj.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. G . iz Čačk a, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. aprila 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R G. izjavljena protiv stava I tačka 1a) izreke presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 5510/13 od 25. marta 2015. godine i utvrđuje se da je u ovom delu podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravnu sigurnost u kaznenom pravu, zajemčeno odredbom člana 34. stav 4. Ustava Republike Srbije, dok se u odnosu na stav I tačka 1b) izreke navedene presude ustavna žalba odbija kao neosnovana.

2. Poništava se stav I tačka 1a) izreke presude A pelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 5510/13 od 25. marta 2015. godine, u delu u kome je podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim za krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi člana 1. Krivičnog zakonika i određuje se da navedeni sud donese u ovom delu novu odluku o žalbama okrivljenog i njegovog branioca izjavljenim protiv presude Višeg suda u Čačku K. 34/12 od 9. septembra 2013. godine.

3. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba R. G . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Čačku u predmetu K. 34/12 (ranije u predmetima istog a suda K. 80 /09 i K. 79/10).

O b r a z l o ž e nj e

1. R. G . iz Čačka podneo je Ustavnom sudu, 3. avgusta 2015. godine, ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Čačku K. 34/12 od 9. septembra 2013. godine i presude A pelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 5510/13 od 25. marta 2015. godine, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1, člana 33, člana 34. stav 4. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen u predmetu Višeg suda u Čačku K. 34/12 (ranije u predmetima istog a suda K. 80/09 i K. 79/10).

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno:

- da je „podnosiocu ustavne žalbe tri puta suđeno za isti događaj, i to dva puta od strane Osnovnog suda u Čačku, gde je pravnosnažno oslobođen i pravnosnažno odbijena presuda prema okrivljenom R . G . u pravnosnažnim presudama K. 522/10 i K. 659/12, a treći put u K. 34/12 Višeg suda u Čačku, koja je presuda, osuđujuća preinačena presudom A pelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 5510/13 od 25. marta 2015. godine“;

- da je u konkretnom slučaju povređeno načelo ne bis in idem;

- da radnje za koje se tereti okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, nisu bile inkriminisane u vreme preduzimanja tih radnji;

- da Apelacioni sud u osporenoj presudi nije potkrepio nijednim dokazom da je okrivljeni izvršio krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. Krivičnog zakonika;

- da je Apelacioni sud prekoračio optužnicu;

- da je u konkrentom slučaju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenih prava, kao i pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, iz spisa predmeta Višeg suda u Čačku K. 34/12 utvrdio:

3.1. Činjenice i okolnosti koje se odnose na krivični postupak u kome su donete osporene presude:

Rešenjem Okružnog suda u Čačku Ki. 71/08 od 12. septembra 2008. godine određeno je da se sprovede istraga protiv okrivljenog R. G, zbog osnovane sumnje da je izvršio produženo krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi st. 3. i 1. Krivičnog zakonika i produženo krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi st. 2. i 1. Krivičnog zakonika.

U toku istrage, pribavljena je neophodna dokumentacija, ispitano je više okrivljenih, doneto je nekoliko rešenja o proširenju istrage, saslušano je više svedoka, te je obavljeno ekonomsko veštačenje.

Okružno javno tužilaštvo u Čačku je 3. septembra 2009. godine podiglo optužnicu Kt. 96/08 protiv više okrivljenih i R. G, zbog više krivičnih dela.

Rešenjem Okružnog suda u Čačku Kv. 351/09 od 22. septembra 2009. godine odbijen je kao neosnovan prigovor podnosioca ustavne žalbe izjavljen protiv optužnice Okružnog javnog tužilaštva u Čačku Kt. 96/08 od 3. septembra 2009. godine.

Krivični postupak je vođen pred Višim sudom u Čačku u predmetu K. 80/09, odnosno u predmetu K. 79/10.

Podnosilac ustavne žalbe je 4. juna 2010. godine predložio postupajućem sudu da se predmetu K. 80/09 združi predmet Osnovnog suda u Čačku K. 552/10, radi sprovođenja jedinstvenog postupka.

U aktu Višeg javnog tužilaštva u Čačku Kt. 96/08 od 25. oktobra 2010. godine, upućenom Višem sudu u Čačku, je navedeno da su „mišljenja da nema uslova za spajanje spisa predmeta Osnovnog suda u Čačku K. 522/10 i predmeta Višeg suda u Čačku K. 79/10, radi jednovremenog suđenja, a iz sledećih razloga: protiv okrivljenog R. G . i još pet lica podignuta je optužnica Okružnog javnog tužilaštva Kt. 96/08 od 3. septembra 2009. godine, zbog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359. stav 4. u vezi st. 1. i 3. Krivičnog zakonika, a u vezi čl. 61. i 33. Krivičnog zakonika, kao i zbog krivičnog dela falsifikovanja službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi st. 1. i 2. Krivičnog zakonika. Po navedenoj optužnici u toku je glavni pretres. Uvidom u predmet Osnovnog suda u Čačku K. 522/10 koji se vodi po optužnici Opštinskog javnog tužilaštva u Čačku Kt. 455/08 od 15. jula 2009. godine, a protiv R. G . zbog krivičnog dela poreske utaje iz člana 229. stav 2. Krivičnog zakonika utvrđuje se da se optuženom stavlja na teret da je u periodu od 1. januara 2003. godine pa do 31. decembra 2007. godine izbegao obračun i plaćanje poreza po više osnova, dok se optužnicom pred Višim sudom optuženom G . R . stavlja na teret zloupotreba službenog položaja i to izvršena u periodu od aprila 2004. godine do 31. decembra 2007. godine. Kako se po obe optužnice razlikuje period izvršenja krivičnih dela, a kako su u oba predmeta izvršena ekonomsko -finansijska veštačenja to bi u slučaju spajanja ova dva predmeta radi jednovremenog suđenja moralo da se obavi novo veštačenje što bi, imajući u vidu da su na glavnom pretresu pred Višim sudom izvedeni skoro svi dokazi, dovelo do znatnog produženja trajanja postupka pred Višim sudom, pri čemu treba imati u vidu i da je pored optuženog G . optužnicom obuhvaćeno i još pet lica. Po našem mišljenju necelishodno je sprovoditi jedinstven postupak po oba predmeta“ .

Na ročištu od 23. februara 2011. godine odbijen je kao necelishodan zahtev optuženog R. G . za spajanje predmeta.

Do donošenja presude Višeg suda u Čačku K. 79/10 od 6. jula 2011. godine, glavni pretres je održan šest puta, dok dva puta nije održan. Prv i put nije održan jer nisu došli svedoci, branioci nekih optuženih, kao i veštak finansijske struke, dok drugi put nije održan jer nisu došli Viši javni tužilac i dva svedoka. Takođe, veštak je 29. aprila 2011. godine dostavio dopunski nalaz i mišljenje postupajućem sudu, a na pretresu od 10. maja 2011. godine Više javno tužilaštvo u Čačku je preciziralo optužnicu.

Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 4214/11 od 9. maja 2012. godine ukinuta je presuda Višeg suda u Čačku K. 79/10 od 6. jula 2011. godine i predmet vraćen na ponovno suđenje.

Postupak je nastavljen pred Višim sudom u Čačku u predmetu K. 34/12. Do kraja 2012. godine glavni pretres nije održan, iako je dva puta zakazivan. Prvi put nije održan iz razloga nedolaska Višeg javnog tužioca, okrivljenih i njihovih branilaca, pri čemu je podnosilac ustavne žalbe opravdao nedolazak, dok drug i put nije održan zbog bolesti podnosioca. Takođe, podnosilac je obavesti o sud o sprečenosti da prisustvuje.

Tokom 2013. godine, obavljena su dva veštačenja, Više javno tužilaštvo je aktom Kt. 96/08 od 27. avgusta 2013. godine izmenilo optužnicu, dva puta pretres je održan, dok dva puta nije. Prvi put nije održan jer su spisi predmeta bili kod veštaka, a nisu došli podnosilac (koji je podneskom blagovremeno obavestio sud da je opravdano sprečen), kao i više branilaca, dok je drug i put neodržan zbog nedolaska podnosioca (dostavio je podnesak kojim je obavestio sud o opravdanoj sprečenosti), više branilaca i svedoka. Takođe, Viši sud u Čačku je doneo presudu K. 34/12 od 9. septembra 2013. godine, kojom je, između ostalog, okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, oglasio krivim da je učinio produženo krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika u vezi sa članom 61. Krivičnog zakonika i krivično delo falsifikovanja službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 2. i stava 1. Krivičnog zakonika, za koja mu je posledično izrečena kazna zatvora u trajanju od dve godine.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 5510/13 od 25. marta 2015. godine, između ostalog, delimično je uvažena žalb a okrivljenog R . G . i preinač ena presuda Višeg suda u Čačku K. 34/12 tako što je okrivljen i ogla šen krivim da je učinio krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 2. i stava 1. Krivičnog zakonika, te mu je posledično izrečena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i tri meseca.

Navedenom presudom, podnosilac je oglašen krivim da je:

„ a) u periodu od aprila 2004. godine do kraja 2007. godine u Čačku, u svojstvu odgovornog lica kome je povereno obavljanje određenih poslova upravljanja, nadzora i drugih poslova iz delatnosti pravnog lica, odnosno kao osnivač, trener i lice ovlašćeno za materijalno- finansijsko poslovanje RK „Č ." iz Čačka, predsednik RS M. okruga sa sedištem u Čačku, kao trener i po osnovu ovlašćenja u upravljanju imovinom RK „K ." iz Čačka, kome je od strane osnivača tog kluba M. K . povremeno bio poveren pečat kluba i šest potpisanih naloga za podizanje gotovog novca iz banke, u uračunljivom stanju i svestan činjenice da čini zabranjene radnje koje čine krivično delo čije je izvršenje hteo, iskorišćavanjem svog položaja sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist, tako što je sa tekućeg računa RK „Č ." otvorenog kod „Č. banke" br. 155-516-14 i „M . banke" br. 330-1800-1082-41, sa tekućeg računa RS M . okruga otvorenim kod „Č . banke" br. 155-512-26 i br. 330-1800-1081-44 i tekućeg računa R K „K ." otvorenog kod „Č. banke" br. 155-2968-30, nakon što su izvršene uplate sa tekućih računa preduzeća „T ." DOO Beograd, čiji je suvlasnik i direktor okrivljeni Lj. J ., preduzeća „B." DOO iz Čačka, čiji je vlasnik i direktor okrivljeni D. J ., preduzeća „A." DOO iz Beograda čiji je suvlasnik i direktor okrivljeni R. S . preduzeća „T ." DOO iz Čačka, čiji je osnivač i direktor R. K, preduzeća „P ." DOO iz Čačka čiji je suvlasnik i direktor G. M, na ime navodnih donacija za R K „Č .", RS M. okruga i R K „K ." na osnovu zaključenih ugovora o donacijama, kao i navodno uplaćene donacije od okrivljenog V . Ć . vlasnika SZR „V ." iz sela Trnava, podizao gotov novac, i to nakon što su izvršene uplate:

- od preduzeća „T." DOO Beograd za RK „Č ." u iznosu od 2.611.000,00 dinara u 2005. godini, u iznosu od 6.300.000,00 dinara u 2006. godini, u iznosu od 2.390.000,00 dinara u 2007. godini na tekući račun RS M. okruga uplaćenih iznosa od 600.000,00 dinara u 2006. godini i iznosa od 1.620.000,00 dinara u 2007. godini, a na tekući račun RK „K ." uplaćenog iznosa od 450.000,00 dinara u 2004. godini i iznosa od 800.000,00 dinara u 2005. godini, što ukupno čini iznos od 14.771.000,00 dinara, nakon kojih uplata novčanih sredstava je okrivljeni G . sa navedenih tekućih računa RK „Č .", RS M. okruga i R K „K ." na osnovu lično potpisanih naloga za isplatu i šest naloga za isplatu potpisanih od okrivljenog M. K, podizao gotov novac, pri čemu je uz naloge nekada prilagao fotokopije spiska igrača rukometnih klubova sa njihovim potpisima, na koje je dopisivao i određeni broj imena sa potpisima lica koja ne postoje ili nikada nisu igrala za određeni rukometni klub, te iznad spiska imena dopisivao da se radi o spisku igrača za isplatu stipendija, a u nekim slučajevima navodio da se radi o materijalnim troškovima klubova ili isplati stipendija igračima, pa je od ukupno podignutog novca zadržao za sebe 6% odnosno 886.260,00 dinara, dok je ostatak novca od 94%, odnosno iznos od 13.884.740,00 dinara, predavao okrivljenom Lj . J, suvlasniku preduzeća „T .“ DOO Beograd ili njegovoj supruzi okrivljenoj D. J;

- od preduzeća „B.“ doo iz Čačka za R K „Č ." iznosa od 715.000,00 dinara u 2005. godini, iznosa od 715.000,00 dinara u 2006. godini i 50.000.00 dinara u 2007. godini, dok je ovo preduzeće na tekući račun RK „K ." uplatilo 200.000,00 dinara u 2005. godini, što ukupno čini iznos od 1.680.000,00 dinara, nakon kojih uplata novčanih sredstava je okrivljeni R. G, sa navedenih tekućih računa R K „Č ." i RK „K." na osnovu potpisanih naloga za isplatu podigao gotov novac iz banke i pri tom zadržao za sebe 7% od ukupno uplaćene sume, odnosno 117.600,00 dinara, dok je ostatak gotovine od 93% odnosno 1.562.400,00 dinara predao okrivljenoj D . J, vlasniku preduzeća „B ." DOO iz Čačka,

- od preduzeća „A." DOO iz Beograda za RK „Č." iznosa od 450.000,00 dinara u 2007. godini i za RS M. okruga 150.000,00 dinara u 2007. godini, što ukupno čini iznos od 600.000,00 dinara, nakon kojih uplata je okrivljeni R . G . sa navedenih tekućih računa RK „Č ." i RS M. okruga na osnovu lično potpisanih naloga za isplatu podigao gotov novac iz banke i pri tom zadržao za sebe 8% od ukupno uplaćene sume, odnosno 48.000,00 dinara dok je ostatak gotovine od 92% odnosno 552.000,00 dinara predavao okrivljenima Lj . i D . J . radi vraćanja okrivljenom R . S, suvlasniku preduzeća „A ." DOO iz Beograda,

- od preduzeća „P." DOO iz Čačka za RK „Č." uplaćenog iznosa od 110.000,00 dinara u 2007. godini i za RS M . okrug iznosa od 110.000,00 dinara u 2007. godini, dok je preduzeće „T ." DOO iz Čačka za RK „Č." uplatilo 350.000.00 dinara u 2007. godini, što ukupno iznosi 570.000,00 dinara, od kojih uplata je okrivljeni G. zadržao za sebe 45.600,00 dinara, a okrivljenom Lj . J . predao 524.400,00 dinara, i

- od SZR „V." za RK „K." iznosa od 300.000,00 dinara koji je okrivljeni R. G . podigao se tekućeg računa RK „K ." koristeći overene i potpisane naloge za isplatu na ime okrivljenog M. K . i pri tom zadržavajući za sebe iznos od 8% odnosno 24.000,00 dinara, dok je ostatak gotovine u iznosu od 92 % odnosno 276.000,00 dinara vratio okrivljenom V . Ć,

na koji način je sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od 1.121.460,00 dinara, dok su okrivljeni Lj. J, D . J, R . S . i V . Ć . za novčane iznose uplaćenih donacija koje su u svojim preduzećima knjižili na teret rashoda, neosnovano umanjili poresku osnovicu za plaćanje poreza na dobit,

- čime je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi člana 1. Krivičnog zakonika“ (stav I tačka 1a) izreke);

„b) zato što je od februara do marta 2008. godine u Čačku u uračunljivom stanju, a u nameri da prikrije radnju izvršenja krivičnog dela navedenog u izreci pod a) presude, vezane za podizanje novca sa tekućeg računa RK „Č." iz Čačka, postupajući u svojstvu odgovornog lica - osnivača, trenera i lica ovlašćenog za materijalno finansijske poslove ovog r. k, svestan činjenice da čini zabranjenu radnju koja predstavlja krivično delo, čije je izvršenje i hteo, sačinio i svojim potpisom i službenim pečatom kluba overio 102 službene isprave - priznanice o isplati i utrošku podizanog novca sa tekućeg računa kluba za period od 2005. do 2007. godine, navodeći u istima da je novac isplaćivan raznim fizičkim licima po različitim osnovima ujedno se i potpisujući u rubrici „primio" predviđeno za potpis lica koji novac prima imitirajući različite potpise, a zatim tako sačinjene neistinite isprave upotrebio u službi kao istinite, dajući ih na uvid ovlašćenom službenom licu PU Čačak D . O . prilikom vršenja kontrole njegovog poslovanja,

- čime je izvršio krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 2. i stava 1. Krivičnog zakonika“ (stav I tačka 1b) izreke).

Presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 788/15 od 22. septembra 2015. godine, odbijen je kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti podnet protiv pravnosnažne presude A pelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 5510/13 od 25. marta 2015. godine.

3.2. Činjenice i okolnosti koje se odnose na povredu načela ne bis in idem:

3.2.1. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Čačku K. 522/10 od 24. septembra 2014. godine, prema okrivljenom je odbijena optužba da je:

„u svojstvu odgovornog lica u RK „Č .“ Čačak, a u nameri da u potpunosti izbegne obračun i plaćanje poreza na dohodak i druge prihode fizičkih lica, prikrivao podatke koji se donose na utvrđivanje navedenih obaveza, tako što je u periodu od 1. januara 2003. godine do 31. decembra 2007. godine sa tekućeg računa RK podigao iznos od 15.630.200,00 dinara, a pri tom sačinio lažnu dokumentaciju na osnovu koje prikazuje isplatu stipendije igračima članovima kluba, pa je postupajući na taj način izbegao da obračuna i plati porez na dohodak na ostale – druge prihode u iznosu od 2.977.180,95 dinara, na koji iznos je uskratio budžet RS, a nadležnoj Poreskoj upravi – Filijala Čačak nije podneo propisane obračunske poreske prijave (obrazac pp opj-8 i specifikaciju uz poresku prijavu), a što je bio dužan da uradi u skladu sa članom 5, članom 6, članom 17. i članom 18. Pravilnika o načinu utvrđivanja, plaćanja i evidentiranja poreza po odbitku i u sadržini zbirne poreske prijave obračunatom i plaćenom porezu po odbitku, čime je postupio protivno odredbama člana 85, člana 99. i člana 101. Zakona o porezu na dohodak građana, kao i člana 41. i člana 54. Zakona i poreskom postupku i poreskoj administraciji;

- u svojstvu odgovornog lica u R. s . M. okruga, a u nameri da u potpunosti izbegne obračun i plaćanje poreza na dohodak i ostale – druge prihode fizičkih lica u periodu od 1. januara 2006. godine do 31. decembra 2007. godine sa tekućeg računa R . M . okruga podigao iznos od 2.892.360 dinara, a pri tom nije sačinjavao knjigovodstvenu dokumentaciju iz koje bi se moglo utvrditi u koje svrhe je korišćen ovako podignut gotov novac, pa je postupajući na taj način izbegao da obračuna i plati porez na dohodak na ostale – druge prihode u iznosu od 550.925,71 dinara, za koji iznos je uskratio prihod budžetu RS, a nadležnoj Poreskoj upravi – Filijala Čačak nije podneo propisane obračunske poreske prijave (obrazac pp opj-8 i specifikaciju uz poresku prijavu), a što je bio dužan da uradi u skladu sa članom 5, članom 6, članom 17. i članom 18. Pravilnika o načinu utvrđivanja, plaćanja i evidentiranja poreza po odbitku i o sadržini zbirne poreske prijave i obračunatom i plaćenom porezu po odbitku, čime je postupio suprotno odredbama člana 85, člana 99. i člana 101. Zakona o porezu na dohodak građana, kao i člana 41. i člana 54. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji;

- u svojstvu ovlašćenog lica RK „Č.“, a u nameri da u potpunosti izbegne obračun i plaćanje poreza na imovinu – porez na poklon u periodu od 21. januara 2003. godine do 22. decembra 2007. godine sačinio ugovor o donatorstvu sa većim brojem pravnih lica, primio novac po tom osnovu na tekući račun RK „Č .“ Čačak, a da nije obračunao i uplatio porez na poklon za dobijena sredstva od donacije, pa je postupajući na taj način izbegao da plati porez na imovinu u iznosu od 677.283 dinara, za koji iznos je uskratio prihod budžetu RS, a nadležnoj Poreskoj upravi – Filijala Čačak nije podneo poreske prijave za utvrđivanje poreza na poklon što je bio dužan da učini u skladu sa odredbama čl. 14, 15, 16, 19, 20. i 35. Zakona o porezima na imovinu, kao i članova 41. i 54. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, čime je ukupno izbegao da plati porez u iznosu od 4.205.389, 66 dinara“, a čime bi izvršio krivično delo poreske utaje iz člana 229. stav 2. Krivičnog zakonika“.

U konkretnom slučaju optužba je odbijena jer je Osnovno javno tužilaštvo u Čačku odustalo od krivičnog gonjenja okrivljenog R. G, s obzirom na to da su radnje koje su okrivljenom stavljene na teret optužnim predlogom Kt. 455/08 od 17. maja 2009. godine (po kome je vođen krivični postupak u predmetu K. 522/10), već obuhvaćene optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Čačku Kt. 96/08 od 30. septembra 2009. godine (na osnovu koje su donete osporene presude), osim za period mart 2003. godine do aprila 2004. godine, za koji ja nastupila apsolutna zastarelost.

Navedena presuda postala je pravnosnažna 13. oktobra 2014. godine.

3.2.2. U presudi Osnovnog suda u Čačku K. 659/12 od 22. februara 2013. godine je, između ostalog, navedeno da je „okrivljeni R. G . oslobođen od optužbe da je u periodu od 01.01.2007. godine do 01.07.2007. godine, u Čačku, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, u svojstvu ovlašćenog lica r. k . ,,M ." Čačak, u nameri da potpuno izbegne plaćanje poreza nije prijavio činjenice koje su od značaja na utvrđivanje takvih obaveza, a iznos obaveze čije je plaćanje izbegao prelazi sto pedeset hiljada dinara, na taj način što je postupio protivno odredbama člana 99. i člana 101. Zakona o porezu na dohodak građana, odredbama člana 3, člana 7, člana 8. i člana 9. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i odredbama člana 41. i člana 54. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, pa je tako podigao gotovinu u ukupnom iznosu od 650.000,00 dinara i izdao naloge za prenos na ime stipendija igrača i ličnih primanja sportskih radnika u ukupnom iznosu od 757.800,00 dinara, a na koje iznose nije obračunao porez na dohodak građana u iznosu od 193.218,80 dinara, doprinose za PIO u iznosu od 212.653,30 dinara, doprinose za zdravstveno osiguranje u iznosu od 118.719,70 dinara i doprinose za slučaj nezaposlenosti u iznosu od 12.533,90 dinara i nadležnoj Poreskoj upravi - Filijala Čačak nije podneo propisane obračunske poreske prijave, pa tako na odgovarajuće račune javnih prihoda nije uplatio porez po odbitku u ukupnom iznosu od 537.125,70 dinara, a za koji iznos je oštetio budžet Republike Srbije, čime bi izvršio krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 1. Krivičnog zakonika“.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 4823/13 od 25. oktobra 2013. godine odbijena je kao neosnovana žalba Osnovnog javnog tužioca, a presuda Osnovnog suda u Čačku K. 659/125 od 22. februara 2013. godine je potvrđena.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane (član 33. stav 5.), da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku, kao i da istim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo (član 34. stav 4.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) (u daljem tekstu ZKP) propisano je: da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno dobijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen član 4. stav 1.); da će presudu kojom se optužba odbija sud izreći ako tužilac od započinjanja do završetka glavnog pretresa odustao od optužbe ili je oštećeni odustao od predloga za gonjenje (član 422. stav 1. tačka 1.); da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar već pravnosnažno presuđena ili postoje druge okolnosti koje trajano isključuju krivično gonjenje (član 438. stav 1. tačka 1.); da drugostepeni sud ispituje presudu u okviru osnova, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u žalbi (član 451.).

Odredbama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) propisano je: da ko u nameri da potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o zakonito stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi zakonito stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi 150.000 dinara, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom (član 229. stav 1.); da ako iznos obaveze iz stava 1. ovog člana čije se plaćanje iz begava prelazi milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom (član 229. stav 2.); da odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist ili drugom nanese imovinsku štetu, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine (član 234. stav 1.); da ako je izvršenjem dela iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist u iznosu preko četiristo pedeset hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina (član 234. stav 2.); da službeno lice koje u službenu ispravu, knjigu ili spis unese neistinite podatke ili ne unese važan podatak ili svojim potpisom, odnosno službenim pečatom overi službenu ispravu , knjigu ili spis sa neistinitom sadržinom ili koje svojim potpisom, odnosno službenim pečatom omogući pravljenje službene isprave, knjige ili spisa sa neistinitom sadržinom, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina (član 357. stav 1.); da odgovorno lice u preduzeću, ustanovi ili dr ugom subjektu koje učini delo iz st. 1. i 2. ovog člana kazniće se kaznom propisanom za to delo (član 357. stav 3.).

5.1. Podnosilac ustavne žalbe obrazlaže povredu prava iz člana 34. stav 4. Ustava time što je „povodom istog životnog događaja prvobitno vođen krivični postupak pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetima K. 522/10 i K. 659/12“.

5.2. Razmatrajući istaknutu povredu načela ne bis in idem u svetlu osporenih presuda i pravnosnažne presude Osnovnog suda u Čačku K. 522/10 od 24. septembra 2014. godine, Ustavni sud podseća da je, uvažavajući praksu Evropskog suda za ljudska prava, u svojoj Odluci Už-1285/12 od 26. marta 2014. godine, postavio kriterijume na osnovu kojih vrši ocenu da li je došlo do povrede prava iz člana 34. stav 4. Ustava, i to: prvo, da li su oba postupka koja su vođena protiv podnosioca ustavne žalbe vođena za delo koje po svojoj prirodi predstavlja kažnjivo delo, odnosno da li je prva kazna po svojoj prirodi bila kaznenopravna; drugo, da li su dela zbog kojih se podnosilac kazneno goni ista (idem); treće, da li je postojala dvostrukost postupka (bis).

5.2.1. U odnosu na prvo sporno pitanje, Ustavni sud konstatuje da je presudom Osnovnog suda u Čačku K. 522/10 od 24. septembra 2014. godine prema okrivljenom (R. G .) odbijena optužba da je izvršio krivično delo poreske utaje iz člana 229. stav 2. Krivičnog zakonika, a osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 5510/13 od 25. marta 2015. godine podnosilac je oglašen krivim da je izvršio krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi člana 1. Krivičnog zakonika i krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 2. i stava 1. Krivičnog zakonika. Imajući u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava i tri kriterijuma poznata kao „merila Engel“, koja treba razmotriti pri davanju odgovora na prvo sporno pitanje, Ustavni sud je utvrdio da su posmatrana dela – zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi člana 1. Krivičnog zakonika i poreska utaja iz člana 229. stav 2. Krivičnog zakonika, kvalifikovana kao krivična dela Krivičnim zakonikom. Takođe, Ustavni sud napominje da je opšta svrha propisivanja i izricanja krivičnih sankcija u Krivičnom zakoniku suzbijanje dela kojima se povređuju ili ugrožavaju vrednosti zaštićene krivičnim zakonodavstvom, a kako to proizlazi iz člana 4. navedenog Zakonika. Za krivično delo poreske utaje propisana je kazna zatvora od tri do deset godina, kao i novčana kazna, dok je za krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi člana 1. Krivičnog zakonika propisana kazna od šest meseci do pet godina zatvora , odnosno suštinski su u pitanju iste kazne. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je zaključio da je u oba predmeta reč o krivičnoj stvari , odnosno obe presude su krivične.

5.2.2. Ispitujući drugi uslov, odnosno da li u konkretnom slučaju postoji identitet kaznenih dela zbog kojih je podnosilac oglašen krivim u prekršajnom i krivičnom postupku (idem), Ustavni sud ukazuje da je Evropski sud za ljudska prava, uvažavajući praksu Evropskog suda pravde, u presudi Velikog veća Zolotukhin protiv Rusije , broj 14939/03, od 10. februara 2007. godine, st. 79.-81.) ocenio da ne bis in idem „znači zabranu progona ili suđenja osobi za drugo kažnjivo delo ako je ono utemeljeno na identičnim ili bitno istim činjenicama kao i prvo kažnjivo delo za koje je već izrečena pravnosnažna osuđujuća ili oslobađajuća presuda“ (stav 38.). Veliko veće je u navedenoj presudi posebno naglasilo da bi „primena kriterija pravne kvalifikacije dela prema unutarnjem pravu kao jedinog ili glavnog kriterijuma ostavila državama previše diskrecionog prostora u tumačenju obaveze iz člana 4. Protokola 7. čime bi postojala opasnost relativizacije tog prava“ (stav 37.). Dakle, nakon 10. februara 2009. godine, Evropski sud za ljudska prava prilikom utvrđivanja identi teta dela primenjuje činjenično utemeljen pristup, odnosno kriterijum „materijalnog identiteta dela“ (u smislu navedenog, videti, pored ostalih, presude ESLjP: Maresti protiv Hrvatske , broj 55759/07, od 25. jula 2009. godine, stav 62; Muslija protiv Bosne i Hercegovine , broj 32042/11, od 14. januara 2014. godine, st. 32. i 33; Milenković protiv Srbije, broj 50124/13, od 1. marta 2016. godine).

Uvažavajući prethodno utvrđen pristup Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud je ocenu postojanja identiteta dela (idem) vršio isključivo na osnovu činjenično utemeljenog pristupa.

Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju predmet oba krivična postupka jedan životni događaj, odnosno iz jednog životnog događaja su proistekla dva krivična postupka. Ustavni sud konstatuje da je prema podnosiocu ustavne žalbe presudom K. 522/10 od 24. septembra 2014. godine najpre odbijena optužba jer je Tužilaštvo odustalo od krivičnog gonjenja R. G, s obzirom na to da su radnje koje su okrivljenom stavljene na teret optužnim predlogom Kt. 455/08 od 17. maja 2009. godine (po kome je vođen krivični postupak u predmetu K. 522/10), već obuhvaćene optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Čačku Kt. 96/08 od 30. septembra 2009. godine (na osnovu koje su donete osporene presude), osim za period od marta 2003. do aprila 2004. godine, za koji ja nastupila apsolutna zastarelost. Nakon pravnosnažnosti navedene presude koja je nastupila 13. oktobra 2014. godine , podnosilac je oglašen krivim da je „u periodu od aprila 2004. godine do kraja 2007. godine u Čačku, u svojstvu odgovornog lica kome je povereno obavljanje određenih poslova upravljanja, nadzora i drugih poslova iz delatnosti pravnog lica, odnosno kao osnivač, trener i lice ovlašćeno za materijalno- finansijsko poslovanje RK „Č." iz Čačka, predsednik RS M. okruga sa sedištem u Čačku, kao trener i po osnovu ovlašćenja u upravljanju imovinom RK „K ." iz Čačka, kome je od strane osnivača tog kluba M. K . povremeno bio poveren pečat kluba i šest potpisanih naloga za podizanje gotovog novca iz banke, u uračunljivom stanju i svestan činjenice da čini zabranjene radnje koje čine krivično delo čije je izvršenje hteo, iskorišćavanjem svog položaja sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist, tako što je sa tekućeg računa RK „Č ." otvorenog kod „Č. banke" br. 155-516-14 i „M . banke" br. 330-1800-1082-41, sa tekućeg računa RS M . okruga otvorenim kod „Č . banke" br. 155-512-26 i br. 330-1800-1081-44 i tekućeg računa RK „K ." otvorenog kod „Č. banke" br. 155-2968-30, nakon što su izvršene uplate sa tekućih računa preduzeća „T ." DOO Beograd, čiji je suvlasnik i direktor okrivljeni Lj. J, preduzeća „B ." DOO iz Čačka, čiji je vlasnik i direktor okrivljeni D. J, preduzeća „A ." DOO iz Beograda čiji je suvlasnik i direktor okrivljeni R. S . preduzeća „T ." DOO iz Čačka, čiji je osnivač i direktor R. K, preduzeća „P ." DOO iz Čačka čiji je suvlasnik i direktor G. M, na ime navodnih donacija za RK „Č .", RS M. okruga i RK „K ." na osnovu zaključenih ugovora o donacijama, kao i navodno uplaćene donacije od okrivljenog V . Ć . vlasnika SZR „V ." iz sela Trnava, podizao gotov novac, i to nakon što su izvršene uplate; od preduzeća „T." DOO Beograd za RK „Č." u iznosu od 2.611.000,00 dinara u 2005. godini, u iznosu od 6.300.000,00 dinara u 2006. godini, u iznosu od 2.390.000,00 dinara u 2007. godini na tekući račun RS M. okruga uplaćenih iznosa od 600.000,00 dinara u 2006. godini i iznosa od 1.620.000,00 dinara u 2007. godini, a na tekući račun RK „K ." uplaćenog iznosa od 450.000,00 dinara u 2004. godini i iznosa od 800.000,00 dinara u 2005. godini, što ukupno čini iznos od 14.771.000,00 dinara, nakon kojih uplata novčanih sredstava je okrivljeni G . sa navedenih tekućih računa RK „Č .", RS M. okruga i RK „K ." na osnovu lično potpisanih naloga za isplatu i šest naloga za isplatu potpisanih od okrivljenog M. K, podizao gotov novac, pri čemu je uz naloge nekada prilagao fotokopije spiska igrača r . klubova sa njihovim potpisima, na koje je dopisivao i određeni broj imena sa potpisima lica koja ne postoje ili nikada nisu igrala za određeni r . k, te iznad spiska imena dopisivao da se radi o spisku igrača za isplatu stipendija, a u nekim slučajevima navodio da se radi o materijalnim troškovima klubova ili isplati stipendija igračima, pa je od ukupno podignutog novca zadržao za sebe 6% odnosno 886.260,00 dinara, dok je ostatak novca od 94%, odnosno iznos od 13.884.740,00 dinara, predavao okrivljenom Lj. J, suvlasniku preduzeća „T .“ DOO Beograd ili njegovoj supruzi okrivljenoj D. J .,…“.

Dakle, Ustavni sud zaključuje da su činjenice koje su obuhvaćene izrekom presude kojom je prema podnosiocu pravnosnažno odbijena optužba ( res iudicata) gotovo identične činjenicama koje predstavljaju elemente krivičnog dela zloupotrebe položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi člana 1. Krivičnog zakonika za koje podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim u krivičnom postupku u kome su donete osporene presude, te je utvrdio da se obe krivične presude odnose na potpuno isti događaj i ista dela (idem).

Ispitujući treći uslov, odnosno da li je u konkretnom slučaju postojala dvostrukost postupka (bis), Ustavni sud je utvrdio da je prema podnosiocu ustavne žalbe prvo pravnosnažno odbijena optužba, kao i da je potom pravnosnažno oglašen krivim presudom A pelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 5510/13 od 25. marta 2015. godine. Iz spisa predmeta Višeg suda u Čačku K. 34/12 nesumnjivo proizlazi da je postupajući sud imao saznanja da se protiv R. G . kao okrivljenog vodi krivični postupak za isto delo, a imajući u vidu da je okrivljeni 4. juna 2010. godine predložio Višem sudu u Čačku da se predmetu K. 80/09 (kasnije K. 34/12) združi predmet Osnovnog suda u Čačku K. 552/10, radi sprovođenja jedinstvenog postupka. Viši sud u Čačku je rešenjem donetim na ročištu za glavni pretres 23. februara 2011. godine odbio kao necelishodan zahtev optuženog R. G . za spajanje predmeta, te je samim tim propustio šansu da otkloni povredu načela ne bis in idem i pored nesumnjivih saznanja da postoji delimično preklapanje, odnosno da je činjenični opis krivičnog dela za koje je p ostupak pravnosnažno obustavljen skoro u celosti obuhvaćen činjeničnim opisom krivičnog dela zloupotrebe položaja odgovornog lica koje je optužnicom Kt. 96/08 od 3. septembra 2009. godine stavljeno na teret podnosiocu ustavne žalbe.

Polazeći od toga da je cilj člana 34. stav 4. Ustava zabrana ponavljanja postupka koji je okončan odlukom koja je stekla status res iudicata, a da je Ustavni sud utvrdio da je prema podnosiocu ustavne žalbe prvobitno odbijena optužba, te da je nakon pravnosnažnosti presude Osnovnog suda u Čačku K. 522/10 on oglašen krivim za krivično delo koje se odnosilo na isto ponašanje i koje je obuhvatal o u suštini iste činjenice, Ustavni sud je zaključio da je osporenim presudama došlo do povrede načela ne bis in idem.

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravnu sigurnost u kaznenom pravu, zajemčeno odredbom člana 34. stav 4. Ustava, kada su u pitanju odbijajuća presuda Osnovnog suda u Čačku K. 522/10 od 24. septembra 2014. godine i osporena presuda A pelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 5510/13 od 25. marta 2015. godine u stavu I tačka 1a) izreke, pa je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede prava mogu otkloniti poništajem osporene drugostepene presude u delu u kome je podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim za krivično delo zloupotreb a položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi člana 1. Krivičnog zakonika i određivanjem da Apelacioni sud u Kragujevcu ponovo odluči o žalbi okrivljenog i njegovog branioca, izjavljenoj protiv osporene prvostepene presude, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučio kao u tački 2. izreke. Imajući u vidu da je Ustavni sud poništio osporenu drugostepenu presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 5510/13 od 25. marta 2015. godine u stav I tačka 1a) izreke , to se nije posebno upuštao u ocenu istaknutih povreda prava na pravično suđenje i na pravno sredstvo iz člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava. Međutim, kada je reč o tački 1b) izreke osporene presude, Ustavni sud nalazi da radnje koje su obuhvaćene osporenom presudom predstavljaju isti životni događaj kao i radnje opisane u odbijajućoj presudi K. 522/10 od 24. septembra 2014. godine, ali po svojoj suštini nisu istovetne . Naime, u tim radnjama , koje je podnosilac izvršio u cilju prikrivanja radnji opisanih u iz reci osporene presude pod 1a), neistinite službene isprave koju je sač inio i upotrebio prilikom kontrole od strane inspekcijskog organ a, koje su samostalne radnj e, iako u osnovi istog životnog događaja, stiču se obeležja zasebnog krivičnog dela. Pri tome je Ustavni sud imao u vidu i praksu Evropskog suda za ljudska prava koja predviđa da iz istog životnog događaju mogu proisteći dva različita kaznena dela (videti odluku A. i B. protiv Norveške, br. 24130/11 i 29758/11 , od 15. novembra 2016. godine).

5.3. Kada je reč o radnjama koje su obuhvaćene ranije donesetom presudom u predmetu Osnovnog suda u Čačku K. 659/12 od 22. februara 2013. godine ,a po optužnom aktu Osnovnog javnog tužilaštva u Čačku Kt. 576/09 od 23. jula 2012. godine, Ustavni sud nalazi da je očigledno da se ne radi o istim radnjama koje su obuhvaćene osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 5510/13 od 25. marta 2015. godine. Iz izreke osporene presude proizlazi da su radnje krivičnih dela izvršene na štetu RK „Č.“ iz Čačka, RS M. okruga i RK „K .“, dok su radnje obuhvaćene presudom K. 659/12 od 22. februara 2013. godine učinjene na štetu RK „M.“ iz Čačka, tako da načelo ne bis in idem ne može biti povređeno tako što je podnosiocu suđeno za isti životni događaj. Ovo tim pre što se čak ni period izvršenja krivičnog dela ne poklapa u potpunosti.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu i odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

6. U odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni krivični postupak trajao šest godina i šest meseci, računajući od 12. septembra 2008. godine, kada je donošenjem rešenja o sprovođenju istrage krivični postupak pokrenut, do 25. marta 2015. godine, kada je Apelacioni sud u Kragujevcu doneo presudu Kž1. 5510/13 kojom je postupak pravnosnažno okončan. Navedeno trajanje postupka, samo po sebi, može ukazivati da isti nije okončan u razumnom roku.

Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao i da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja postupka.

Ustavni sud je utvrdio da se krivični postupak čije se trajanje osporava vodio protiv podnosioca ustavne žalbe i još pet lica, zbog više krivičnih dela. Krivična dela koja su stavljena okrivljenima na teret spadaju u teža krivična dela koja zahtevaju sprovođenje određenog dokaznog postupka. Tokom postupka obavljena su dva složena ekonomsko-fina nsijska veštačenja i jedna dopuna veštačenja, kao i grafološko veštačenje, te su izvedeni brojni dokazi. Takođe, Viši sud u Čačku je jednom meritorno odlučio presudom K. 79/10 od 6. jula 2011. godine, a koja presuda je rešenjem drugostepenog suda ukinuta. Po oceni Ustavnog suda, sve napred navedeno nesporno ukazuje da su činjenična i pravna pitanja na koja je sud trebalo da odgovori u osporenom postupku takve prirode da ukazuju na složenost konkretnog krivičnog predmeta, te da mogu predstavljati opravdani razlog za duže trajanje ovog postupka.

Imajući u vidu nesumnjivu složenost činjeničnih i pravnih pitanja, okolnost da je sud odlučivao o optužbama protiv šestoro okrivljenih zbog više krivičnih dela, koja su po svojoj prirodi činjenično uvek složena, da se nadležni sud aktivno bavio predmetom, da se odlaganja glavnog pretresa ne mogu pripisati u krivicu sudu, da postoji doprinos podnosioca trajanju postupka koji se ogleda u tri opravdana nedolaska na glavni pretres, ali se to ne može staviti na teret ni okrivljenom ni sudu, te da je i pored svega toga osporeni krivični postupak pravnosnažno okončan za nešto više od šest godina, Ustavni sud je ocenio da ukupna dužina trajanja postupka, kao jedinstvena celina, ne izlazi iz okvira razumnog roka, imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja.

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je ocenio da u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Čačku u predmetu K. 34/12 (ranije u predmetima istoga suda K. 80/09 i K. 79/10) nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavno m sudu, odlučujući kao u tački 3. izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.