Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu poveriocima u stečaju

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog dugotrajnog stečajnog postupka nad preduzećem sa društvenim kapitalom. Dosuđuje naknadu materijalne štete u visini utvrđenih potraživanja, koja se isplaćuje iz budžetskih sredstava, odbijajući zahteve za troškove postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5061/2010
13.10.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milana Grkovića iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 13. oktobra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Milana Grkovića izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. 1. 1181/10 od 24. maja 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milan Grković iz Subotice podneo je Ustavnom sudu 2. decembra 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. 1. 1181/10 od 24. maja 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije.
Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud poništi presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. 1. 1181/10 od 24. maja 2010. godine, a sledstveno tome i presudu Opštinskog suda u Subotici K. 711/2008 od 12. januara 2009. godine, te da naloži novo suđenje u ovoj krivično - pravnoj stvari.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.
Odredbom člana 84. stav 1. navedenog zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio: da je presudom Opštinskog suda u Subotici K. 711/2008 od 12. januara 2009. godine okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, oglašen krivim za krivično delo obljube ili protivprirodnog bluda sa licem koje nije navršilo četrnaest godina iz člana 106. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09); da je osporenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. 1. 1181/10 od 24. maja 2010. godine odbijena žalba okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe i potvrđena navedena prvostepena presuda; da je ponosilac ustavne žalbe preko advokata Božidara Ivančevića iz Sombora, 6. oktobra 2010. godine Republičkom javnom tužioca podneo inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv presude Opštinskog suda u Subotici K. 711/2008 od 12. januara 2009. godine i presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. 1. 1181/10 od 24. maja 2010. godine.

4. Ustavni sud ukazuje na to da, saglasno odredbama čl. 429. i 421. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09), ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo javni tužilac. Ustavni sud je stoga ocenio da se zahtev za zaštitu zakonitosti u krivičnom postupku ne može smatrati delotvornim pravnim sredstvom koje mora biti iskorišćeno pre izjavljivanja ustavne žalbe. Ovo iz razloga što isključivo javni tužilac ima mogućnost da koristi navedeno vanredno pravno sredstvo i što ni okrivljeni, niti njegov branilac ne mogu uticati na odluku javnog tužioca da li će i kada podići takav zahtev, bez obzira na lično podnetu inicijativu. Kako zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo čije izjavljivanje stoji na raspolaganju okrivljenom u krivičnom postupku, to se postupak po ovom pravnom sredstvu ne smatra ni pretpostavkom za izjavljivanje ustavne žalbe. S obzirom na to da iscrpljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva u krivičnom postupku nije pretpostavka za podnošenje ustavne žalbe, to se, prema pravnom stavu Ustavnog suda, blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan dostavljanja drugostepene krivične presude ili rešenja kojim je krivični postupak pravnosnažno okončan.

Polazeći od navedenog, po oceni Ustavnog suda, zakonom propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe se u konkretnom slučaju računa od dana dostavljanja drugostepene presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. 1. 1181/10 od 24. maja 2010. godine. Ustavni sud je utvrdio da je osporenu drugostepenu presudu podnosilac ustavne žalbe primio najkasnije 6. oktobra 2010. godine kada je podneo inicijativu za podizanje zahteva za ispitivanje zakonitosti pravnosnažnih presuda Opštinskog suda u Subotici II K. 711/2008 od 12. januara 2009. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. 1. 1181/10 od 24. maja 2010. godine.
Imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena 2. decembra 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ona neblagovremena, jer je podneta po isteku roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, pa je ustavnu žalbu odbacio saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) istog zakona.

5. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu poveriocima u stečaju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti