Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog produženja pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora nakon prvostepene presude. Utvrđeno je da je pritvor produžen iz zakonom propisanih razloga i u zakonitom postupku, te da je o žalbi odlučeno hitno.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Novice Karamana iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. decembra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Novice Karamana izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Subotici K. 5513/10 od 2. novembra 2010. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 2680/10 od 22. novembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Novica Karaman iz Subotice, preko punomoćnika Viktora Juhasa Đurića, advokata iz Subotice, podneo je Ustavnom sudu 3. decembra 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Subotici K. 5513/10 od 2. novembra 2010. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 2680/10 od 22. novembra 2010. godine, zbog povrede prava zajemčenih odredbama člana 27. st. 1. i 3. Ustava Republike Srbije i člana 5. stav 4. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi se navodi da je 2. novembra 2010. godine pretresno veće Osnovnog suda u Subotici, u krivičnom postupku koji se vodio protiv Novice Karamana, donelo rešenje K. 5513/10 i prema podnosiocu produžilo pritvor do upućivanja u ustanovu za izdržavanje kazne zatvora, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja presudom izrečene kazne. Branilac podnosioca ustavne žalbe je 5. novembra 2010. godine protiv navedenog rešenja o produženju pritvora izjavio žalbu o kojoj je Apelacioni sud u Novom Sadu odlučio 22. novembra 2010. godine rešenjem Kž. II 2680/10. Drugostepeno rešenje je primljeno u Osnovni sud Subotici 26. novembra 2010. godine, a dostavljeno podnosiocu ustavne žalbe i njegovom braniocu 2. decembra 2010. godine. Podnosilac ustavne žalbe smatra da iz svega navedenog proizlazi da sud nije hitno odlučio o njegovoj žalbi na način na koji to jemči odredba člana 27. stav 3. Ustava Republike Srbije i član 5. stav 4. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnosilac ustavne žalbe dalje navodi da je prema njemu pritvor produžen zbog prevencije da ponovi krivično delo, a da nadležni sud nije vodio računa o tome da ne primenjuje težu meru ako se ista svrha može postići blažom merom, kao što je „kućni pritvor“. Iz navedenog zaključuje da pritvor prema njemu nije produžen u postupku predviđenim zakonom, kako to jemči član 27. stav 1. Ustava.

Konačno, podnosilac ustavne žalbe ističe i povredu člana 30. stav 1. Ustava, smatrajući da se u osporenim rešenjima ne navodi zašto je njegovo pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka, posebno imajući u vidu „da je prvostepeni postupak okončan, a na drugostepeni postupak nikako ne može uticati eventualno ponovljeno krivično delo, jer ono ne bi nikako omelo ni uticalo na dalji postupak“.

Predložio je da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava i da mu dosudi naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i odgovor Osnovnog suda u Subotici Su. VIII-43 broj 15/11 od 29. septembra 2011. godine i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Pred Osnovnim sudom u Subotici vođen je krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe koji je nepravnosnažno okončan donošenjem presude K. 5513/10 od 2. novembra 2010. godine. Navedenom presudom podnosilac ustavne žalbe je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška krađa u pokušaju iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi sa čl. 30. i 33. Krivičnog zakonika i izrečena mu je kazna zatvora od dve godine u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru.

Podnosiocu ustavne žalbe je određen pritvor rešenjem istražnog sudije Osnovnog suda u Subotici Ki. 1914/10 od 24. marta 2010. godine, koji mu se računao od 24. marta 2010. godine, na osnovu odredaba člana 142. stav 1. tač. 1) i 3) Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: ZKP), a koji mu je tokom postupka produžavan. Poslednji put je prema podnosiocu ustavne žalbe pritvor produžen 2. novembra 2010. godine, nakon izricanja prvostepene presude osporenim rešenjem Osnovnog suda u Subotici K. 5513/10 i određeno je da pritvor može trajati do upućivanja podnosioca u ustanovu za izdržavanje kazne zatvora, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja izrečene kazne u prvostepenoj presudi. Navedenim prvostepenim rešenjem je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžen iz razloga predviđenih odredbom člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP, jer „po stanovištu veća postoje osobite okolnosti koje ukazuju da će optuženi ponoviti krivično delo ukoliko bi se našao na slobodi, imajući u vidu činjenicu da je imenovani okrivljeni do sada četiri puta osuđivan za istovrsna krivična dela tj. zbog izvršenja krivičnih dela protiv imovine..., to je sud konstatovao da se radi o specijalnom povratniku...“.

Branilac okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe je protiv rešenja o produženju pritvora izjavio žalbu, koja je u Osnovnom sudu u Subotici primljena 5. novembra 2010. godine. U žalbi je, između ostalog, navedeno da razlozi navedeni u rešenju o produženju pritvora nemaju nikakve veze sa potrebom vođenja krivičnog postupka i da u rešenju nije navedeno da li se ista svrha može ostvariti drugom merom.

Apelacioni sud u Novom Sadu je 22. novembra 2010. godine, osporenim rešenjem Kž. II 2680/10, odbio kao neosnovanu žalbu branioca podnosioca ustavne žalbe izjavljenu protiv rešenja Osnovnog suda u Subotici K. 5513/10 od 2. novembra 2010. godine. U obrazloženju ovog rešenja je, pored ostalog, navedeno „da je okrivljeni nepravnosnažnom presudom oglašen krivim zbog krivičnog dela iz člana 204. stav 1. tačka 1) Krivičnog zakonika, dok njegov raniji život nesumnjivo ukazuje da je do sada više puta pravnosnažno osuđivan za istovrsna krivična dela i to....koje okolnosti nesumnjivo ukazuju na kontinuitet u vršenju krivičnih dela, da je delo za koje je oglašen krivim nepravnosnažnom presudom izvršeno u pokušaju, koje okolnosti po pravilnoj oceni prvostepenog suda nesumnjivo predstavljaju osobite okolnosti da bi okrivljeni ukoliko bi se pritvor protiv njega ukinuo i on našao na slobodi, mogao ponoviti krivična dela“. Takođe, navedeno je „da se žalbeni navodi branioca okrivljenog o nepostojanju zakonskih osnova za produženje pritvora Novici Karamanu, pokazuju neosnovanim“.

Spisi predmeta Osnovnog suda u Subotici vraćeni su tom sudu 26. novembra 2010. godine. Podnosilac ustavne žalbe je primio osporenu odluku o žalbi Apelacionog suda u Novom Sadu 1. decembra 2010. godine, a njegov branilac 2. decembra 2010. godine.

4. Odredbama člana 27. Ustava zajemčeno je, pored ostalog, da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (stav 1.) i da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu, ako je lišenje slobode bilo nezakonito (stav 3.).

Prema članu 30. stav 1. Ustava, lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka.

Odredbom člana 5. stav 4. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda zajemčeno je da svako ko je lišen slobode ima pravo da pokrene postupak u kome će sud hitno ispitati zakonitost lišenja slobode i naložiti puštanje na slobodu ako je lišenje slobode nezakonito.

Zakonikom o krivičnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'', br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09 i 72/09) bilo je propisano: da se pritvor može odrediti samo odlukom suda pod uslovima propisanim u ovom zakoniku, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka i ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom i da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru (član 141. st. 1. i 2.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti (član 142. stav 1. tačka 3)).

Odredbama člana 358. ZKP je, pored ostalog, bilo propisano: da kad izrekne presudu na kaznu zatvora ispod pet godina, veće će optuženom koji se brani sa slobode odrediti pritvor ako postoje razlozi iz člana 142. stav 1. tač. 1) i 3) ovog zakonika, a optuženom koji se nalazi u pritvoru ukinuće pritvor ako za pritvor više ne postoje razlozi zbog kojih je bio određen (stav 1.); da ako se optuženi već nalazi u pritvoru a veće nađe da još postoje razlozi zbog kojih je pritvor bio određen ili da postoje razlozi iz člana 142. stav 1. tačka 6) i stava 1. ovog člana, doneće posebno rešenje o produženju pritvora, da posebno rešenje veće donosi i kad treba odrediti ili ukinuti pritvor i da žalba protiv rešenja ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.); da pritvor koji je određen ili produžen po odredbama prethodnih stavova može trajati do upućivanja optuženog, odnosno osuđenog u ustanovu za izdržavanje kazne, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi (stav 6.).

Ostalim relevantnim odredbama ZKP bilo je propisano: da se žalba podnosi sudu koji je doneo rešenje (član 399. stav 1.); da će se na postupak po žalbi na rešenje shodno primenjivati, pored ostalih, i odredbe člana 372. ovog zakonika (član 402. stav 1.); da se žalba podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoljnom broju primeraka za sud, protivnu stranku i branioca, a da će neblagovremenu (član 386.) i nedozvoljenu (član 387.) žalbu odbaciti rešenjem predsednik veća prvostepenog suda (član 372. st. 1. i 2.); da o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, ako ovim zakonikom nije drukčije određeno (član 401. stav 1.).

5. Donoseći odluku u ovom ustavnosudskom predmetu, Ustavni sud pre svega konstatuje da odredba člana 27. stav 3. Ustava, garantujući pravo žalbe sudu licu lišenom slobode, obezbeđuje da se hitno preispita zakonitost pritvaranja i da se naredi puštanje lica na slobodu, ukoliko se utvrdi da je lišenje slobode bilo nezakonito.

Ustavni sud ističe da se ocena da li je period ispitivanja zakonitosti pritvora od strane suda u saglasnosti sa obavezom hitnosti iz člana 27. stav 3. Ustava, mora utvrditi na osnovu činjenica svakog konkretnog slučaja, polazeći od sledećih opštih principa:

Prvo, imajući u vidu da je u Ustavu jasno postavljen rok od 48 sati za donošenje i dostavljanje odluke o žalbi na rešenje o određivanju pritvora, to upućuje da i svaka sledeća odluka kojom se odlučuje o žalbi na rešenje o produženju pritvora mora biti doneta u što kraćem vremenskom periodu, uz poštovanje zahteva hitnosti (videti, pored ostalih, odluke Ustavnog suda Už-39/2007 od 16. jula 2009. godine i Už-1254/2009 od 8. oktobra 2009. godine);

Drugo, iako sud koji odlučuje o žalbi, odluku o postojanju daljih razloga za pritvor mora doneti hitno, standard hitnosti je manje zahtevan kada se u drugostepenom postupku preispituje odluka suda o produženju pritvora, jer odlučivanje o žalbi zapravo predstavlja dodatno ispitivanje njegove opravdanosti (videti, pored ostalih, Už-2322/2010 od 3. marta 2011. godine i Už-2554/2010 od 10. marta 2011. godine). Ovakav stav Ustavnog suda saglasan je i sa praksom Evropskog suda za ljudska prava prema kojoj je „standard hitnosti manje strog kada je reč o postupku pred žalbenim sudom... jer, ako je pritvor potvrđen od strane suda mora se smatrati zakonitim i nearbitrernim, čak i kada je žalba dozvoljena, tako da naredni postupak po žalbi treba da pruži dodatne garancije koje, pre svega, imaju za cilj dodatnu procenu celishodnosti produženja pritvora. Stoga je Evropski sud manje zabrinut oko brzine postupka pred žalbenim sudom, ukoliko je ožalbenu pritvorsku odluku doneo isto sud, iz čega proizlazi da je prethodno sprovedeni postupak imao sudsku prirodu i omogućio je pritvoreniku odgovarajuće proceduralne garancije (videti presudu u predmetu Veliyev protiv Rusije, broj 24202/05 od 24. juna 2010. godine, stav 164.)“.

Treće, da li je sud koji odlučuje o žalbi hitno postupao mora se procenjivati i u zavisnosti od faze krivičnog postupka u kojoj je doneto prvostepeno rešenje, odnosno na koji vremenski period je pritvor produžen. Ovo iz razloga što, saglasno zakonu, nadležni sud posle podizanja optužnice po službenoj dužnosti ispituje dalje postojanje razloga za pritvor na 30 dana, dva meseca ili prilikom izricanja prvostepene presude kada ga može orodužiti do upućivanja u ustanovu za izdržavanje kazne najduže do isteka kazne izrečene prvostepenom presudom.

Ustavni sud je, primenjujući navedene opšte principe na konkretan slučaj, utvrdio da je postupak po žalbi na rešenje Osnovnog suda u Subotici K. 5513/10 od 2. novembra 2010. godine, kojim je prema podnosiocu ustavne žalbe produžen pritvor nakon izricanja zatvorske kazne, trajao 26 dana, računajući od 5. novembra 2010. godine, kada je žalba branioca primljena u Osnovnom sudu u Subotici, do 1. decembra 2010. godine, kada je podnosilac ustavne žalbe primio drugostepenu odluku Apelacionog suda u Novom Sadu. Po oceni Ustavnog suda, žalba podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv rešenja o produženju pritvora je bila razmotrena u skladu sa zahtevom hitnosti utvrđenim odredbom člana 27. stav 3. Ustava. Rok od 26 dana za donošenje i dostavljanje odluke o žalbi, u konkretnom slučaju, predstavlja prihvatljiv period za preispitivanje zakonitosti odluke o pritvoru. Ovo iz razloga što je postupak po žalbi na rešenje o produženju pritvora sproveden i pred prvostepenim, Osnovnim sudom u Subotici (koji je, pored ostalog, cenio blagovremenost izjavljene žalbe) i pred drugostepenim, Apelacionim sudom u Novom Sadu (koji je dodatno, po žalbi, preispitivao odluku o produženju pritvora), pa se žalbeni postupak mora posmatrati kao jedinstvena celina. Takođe, pritvor je podnosiocu ustavne žalbe produžen nakon donošenja prvostepene presude kojom je nepravnosnažno oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška krađa u pokušaju i izrečena mu je kazna zatvora od dve godine. U izrečenu kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru i određeno je da pritvor može trajati do upućivanja podnosioca u ustanovu za izdržavanje kazne zatvora, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja izrečene kazne u prvostepenoj presudi.

Polazeći od svega navedenog, a imajući u vidu i zakonsku odredbu člana 358. stav 7. ZKP, prema kojoj na zahtev optuženog, koji se posle izricanja kazne zatvora nalazi u pritvoru, predsednik veća može optuženog rešenjem uputiti u ustanovu za izdržavanje kazne i pre pravnosnažnosti presude, to je Ustavni sud utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo zajemčeno odredbom člana 27. stav 3. Ustava.

6. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta odredaba člana 27. stav 1. i člana 30. stav 1. Ustava, kao i citiranih odredaba ZKP, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjima sudova u krivičnom posupku nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosioca ustavne žalbe na koja se u žalbi poziva.

Naime, odredbom člana 30. stav 1. Ustava utvrđeni su uslovi pod kojima nekom licu može biti određen pritvor kao krivično - procesna mera lišenja slobode, tako da se ove odredbe odnose na donošenje rešenja o određivanju pritvora od strane istražnog sudije ili nadležnog krivičnog veća suda, a ne na odluku o produženju pritvora okrivljenom licu nakon izricanja prvostepene osuđujuće presude, u toku njegovog trajanja (videti Odluku Ustavnog suda Už-1197/2008 od 13. novembra 2008. godine).

U odnosu na navode podnosioca ustavne žalbe da je prema njemu pritvor produžen zbog prevencije da ponovi krivično delo i da nadležni sudovi nisu vodili računa o tome da ne primenjuju težu meru ako se ista svrha može postići blažom merom, iz čega zaključuje da pritvor prema njemu nije produžen u postupku predviđenim zakonom, kako to jemči član 27. stav 1. Ustava, Ustavni sud ističe sledeće:

Iz ustavne odredbe člana 27. stav 1, kojom je utvrđeno da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, proizlazi da je neophodno da kumulativno budu ispunjena dva uslova. Prvi, da lišenje slobode mora biti zasnovano na razlozima predviđenim zakonom, i drugi, da se lice lišava slobode u skladu sa zakonom propisanim postupkom.

U konkretnom slučaju, podnosiocu ustavne žalbe je pritvor produžen iz razloga predviđenih članom 142. stav 1. tačka 3) ZKP, odnosno zbog postojanja osobitih okolnosti koje su, po oceni nadležnih sudova, ukazivale da će podnosilac ponoviti krivično delo, budući da je više puta pravnosnažno osuđivan zbog izvršenja krivičnih dela protiv imovine, dakle zbog istovrsnog krivičnog dela za koje je i u ovom postupku nepravnosnažno osuđen.

Pritvor je podnosiocu ustavne žalbe produžen nakon što mu je pretresno veće Osnovnog suda u Subotici izreklo presudu na kaznu zatvora od dve godine i određeno je da pritvor može trajati do njegovog upućivanja u ustanovu za izdržavanje kazne, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi.

Sledom iznetog, Ustavni sud je ocenio da su osporena rešenja Osnovnog suda u Subotici i Apelacionog suda u Novom Sadu, kojima je prema podnosiocu ustavne žalbe produžen pritvor nakon izricanja prvostepene presude, doneta iz razloga i u postupku predviđenih zakonom. Naime, osporena rešenja o produženju pritvora su doneta u postupku sprovedenom u skladu sa zakonom, zasnovana su na zakonom propisanim razlozima zbog kojih se licu nakon donošenja prvostepene presude može produžiti pritvor, a najduže dok ne istekne zatvorska kazna izrečena prvostepenom presudom i dati su valjani razlozi za dalje zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru. Nadležni sudovi su u osporenim rešenjima obrazložili postojanje navedenog razloga za produženje pritvora podnosiocu ustavne žalbe. Postojanje osobitih okolnosti za produženje pritvora po ovom osnovu je, po oceni Ustavnog suda, jasno i dovoljno obrazloženo time da je podnosilac ustavne žalbe više puta osuđivan zbog krivičnih dela protiv imovine, istorodnog krivičnog dela za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim i osuđen. Pošto vođenje krivičnog postupka protiv podnosioca ustavne žalbe nije pravnosnažno okončano donošenjem prvostepene presude, jer sledi postupak po žalbi, to je i produženje pritvora po članu 142. stav 2. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku u ovoj fazi postupka moguće i dopušteno, saglasno ustavnim i zakonskim odredbama, ako nadležni sud utvrdi neophodnost daljeg trajanja ove procesne mere do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka.

7. Imajući u vidu sve do sada navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

8. Na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog produženja pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti