Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao skoro 11 godina. Zahtev podnositeljke za naknadu materijalne štete odbačen je kao neblagovremen jer je podnet nakon isteka propisanih rokova.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5067/2011
18.12.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. L. iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. decembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba G. L. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vo đen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 174/10 povređeno pravo podnositeljke na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. G. L. iz B. podnela je 26. oktobra 2011. godine, preko punomoćnika D. S. i M. J, advokata iz B, Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 174/10. Predložila je da Ustavni sud usvoji žalbu, a zahtev za naknadu nematerijalne štete nije istakla. Dopunom ustavne žalbe od 20. jula 2012. godine podnositeljka je istakla zahtev za naknadu materijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama člana 32. stav 1. Ustava na čiju se povredu poziva podnositeljka ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 174/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

G. L. podnela je 15. juna 2001. godine tužbu Prvom opštinskom sudu Beogradu (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv tuženog PP „I. - p. i m.“ iz S. P, kojom je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime naknade štete ukupno isplati iznos od 60.500 nemačkih maraka, sa domicilnom kamatom na pojedinačne iznose u nemačkim markama.

Prvi opštinski sud se rešenjem P. 4668/01 od 19. marta 2002. godine oglasio mesno nenadležnim i spise dostavio Opštinskom sudu u Smederevskoj Palanci kao stvarno i mesno nadležnom sudu. Postupajući po žalbi tužilje, Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 5349/02 od 27. juna 2002. godine ukinuo rešenje Opštinskog suda P. 4668/01 od 19. marta 2002. godine i predmet vratio tom sudu na ponovni postupak.

Tužilja je podneskom od 24. septembra 2003. godine precizirala tužbeni zahtev, kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime naknade štete ukupno isplati iznos od 30.933,56 evra, sa kamatom po eskontnoj stopi koju propisuje Evropska centralna banka, kao i domicilnu kamatu na pojedinačne iznose u nemačkim markama.

Podneskom od 2. marta 2005. godine tužilja je izvršila subjektivno preinačenje tužbe i kao tuženog označila „I.“ DOO iz S. P.

U postupku je, pored ostalog, izveden dokaz veštačenjem preko veštaka građevinske struke.

Presudom Opštinskog suda P. 4468/02 od 20. februara 2007. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezan tuženi da joj isplati iznos od 30.933,56 evra, sa domiclnom kamatom na pojedinačne iznose u nemačkim markama, dok je u stavu drugom izreke odbijen deo tužbenog zahteva tužilje da joj se isplati kamata po eskontnoj stopi koju propisuje Evropska centralna banka. Tužilja je protiv navedene presude 20. aprila 2007. godine izjavila žalbu, a istim podneskom je predložila ispravku navedene presude.

Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 1477/10 od 10. februara 2010. godine vratio spise Prvom osnovnom sudu u Beogradu, radi dopune postupka, imajući u vidu da prvostepeni sud nije odlučio o predlogu za ispravku presude.

Rešenjima Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 174/10 od 1. aprila 2010. godine i P. 174/10 od 21. aprila 2010. godine ispravljena je presuda Opštinskog suda P. 4468/02 od 20. februara 2007. godine.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 13284/10 od 1. februara 2012. godine ožalbena presuda je delom preinačena, a delom potvrđena.

4. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vodi u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak čije se trajanje osporava započeo podnošenjem tužbe Opštinskom sudu, 15. juna 2001. godine, a da je pravnosnažno okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 13284/10 od 1. februara 2012. godine. Navedeno trajanje postupka od skoro 11 godina nesumnjivo ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja treba utvrditi i raspraviti, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke, u postupku, postupanje sudova koji vode postupke i priroda, odnosno značaj zahteva o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe , trajanje sudskog postupka od skoro 11 godina ne može biti opravdano nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće da utiču na njegovu dužinu. Ovo posebno ako se ima u vidu da je postupak po žalbi trajao skoro pet godina, pre svega zbog propusta Opštinskog suda da odluči o predlogu podnositeljke ustavne žalbe za ispravljanje presude, te činjenice da podnositeljka svojim ponašanjem nije doprinela dugom trajanju ovog parničnog postupka.

Polazeći navedenog, Ustavni sud nalazi da je podnositeljki ustavne žalbe u parničnom postupku koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 174/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je stoga ustavnu žalbu usvojio, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

5. Podnositeljka ustavne žalbe je zahtev za naknadu materijalne štete istakla tek u dopuni ustavne žalbe od 20. jula 2012. godine. S tim u vezi, Ustavni sud napominje da je zahtev za naknadu materijalne štete podnet po isteku roka od 30 dana od dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu, koji je stupio na snagu 4. januara 2012. godine i koji je izričito predvideo da Ustavni sud odlukom kojom usvaja ustavnu žalbu odlučuje i o zahtevu za naknadu štete, kada je takav zahtev postavljen (član 89. Zakona). Na osnovu navedenog, Sud je primenom člana 85. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu i člana 40. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu iz 2011. godine, a na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odbacio zahtev za naknadu materijalne štete kao neblagovremen (videti, pored drugih, Odluku Už-3594/2010 od 4. aprila 2013. godine).

Pored toga, Ustavni sud je uvidom u spise predmeta utvrdio da je punomoćnik podnositeljke ustavne žalbe presudu Apelacionog suda u Beogradu Gž. 13284/10 od 1. februara 2012. godine, kojom je postupak pravnosnažno okončan, primio 19. aprila 2012. godine, te je dopuna ustavne žalbe i po tom osnovu neblagovremena.

6. S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2 . Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti