Odbacivanje ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava
Kratak pregled
Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu izjavljenu zbog neizvršenja sporazuma o naknadi štete sa Ministarstvom pravde. Žalba je odbačena jer podnositeljka nije prethodno pokušala prinudno izvršenje putem nadležnog suda, s obzirom da sporazum ima snagu sudskog poravnanja.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Srđana Vojinovića iz Kosovske Kamenice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. jula 2010. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Srđana Vojinovića izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1348/07 od 13. novembra 2007. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Srđan Vojinović iz Kosovske Kamenice je 5. maja 2008. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude navedene u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na rad, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 60. Ustava Republike Srbije.
Podnosilac ustavne žalbe ističe da se osporena presuda zasniva činjenicama koje su utvrđene suprotno sporazumu o prestanku radnog odnosa koji je potpisao sa Javnim preduzećem PTT Srbija, kao i na "falsifikovanim navodima" u vezi sa navedenim sporazumom, čime su mu povređena prava na pravično suđenje i na rad.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava.
3. Polazeći od navoda ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe, nezadovoljan ishodom pravnosnažno okončanog parničnog postupka, formalno se pozivajući na povredu Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje i prava na rad zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 60. Ustava, od Ustavnog suda traži da postupa kao instancioni sud. Ovo iz razloga što iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da se povrede Ustavom zajemčenih prava na koje se poziva podnosilac ustavne žalbe, obrazlažu, pre svega, nepravilno i nepotpuno utvrđenim činjeničnim stanjem u parničnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom, odnosno da se prvenstveno osporava pravilnost ocene izvedenih dokaza od strane redovnih sudova. Prema tome, ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge na kojima bi se zasnivali navodi o povredi označenih ustavnih prava, već se od Ustavnog suda u suštini zahteva da kao redovan sud još jednom oceni zakonitost osporene presude, što nesporno proizlazi i iz zahteva o kome Ustavni sud treba da odluči. Naime, podnosilac zahteva od Ustavnog suda da „preinači pobijane presude Vrhovnog i nižestepenih sudova, tako što će usvojiti tužbeni zahtev tužioca Vojinovića Srđana, poništi Odluku 177/05 od 25. oktobra 2005. tuženika kojom je Odluka broj 115/05 od 16.09.2005 stavljena van snage i naložiti tuženoj OŠ Sveti Sava iz Parilova da tužioca Vojinović Srđana odmah vrati na radno mesto... počev od 01.09.2005. god“, kao i da „naloži tuženoj OŠ Sveti Sava da tužiocu nadoknadi izostalu zaradu..., kao i sve troškove parničnog postupka - ili da Ustavni sud ukine u celosti pobijane presude, predmet vrati i naloži novo suđenje, pred drugim nadležnim sudom“.
Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje na to da u postupku pružanja ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda ovaj sud nije nadležan da preispituje pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocenjuje valjanost zaključaka o izvedenim dokazima u postupku pred redovnim sudovima, niti da vrši instancionu kontrolu zakonitosti donetih sudskih odluka. Otuda formalno pozivanje na povredu Ustavom zajemčenih prava, bez navođenja ustavnopravnih razloga kojima se sa stanovišta sadržine zajemčenog prava potkrepljuju navodi ustavne žalbe, ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenim pravnim sredstvom.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.
4. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić