Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv presude Vrhovnog kasacionog suda

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Vrhovnog kasacionog suda. Navodi žalbe, kojima se ukazuje na dugotrajnost upravnog postupka, ne dovode u pitanje pravičnost osporene parnične presude, već se odnose na drugi postupak o kojem je Ustavni sud već odlučivao.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Nikole Kovića iz Niša, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 23. juna 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Nikole Kovića izjavljena protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1003/10 od 28. septembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nikola Ković iz Niša je 6. decembra 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu, koju je dopunio 24. marta 2011. godine, protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1003/10 od 28. septembra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi opisuje tok upravnog postupka koji se vodio pred Upravom za planiranje i izgradnju grada Niša radi izdavanja urbanističke i građevinske dozvole i upravnog spora koji se vodio pred Vrhovnim sudom Srbije, a koji još nije okončan. Navodi da je osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda povređeno njegovo pravo na pravično suđenje, imajući u vidu da je revizija odbijena, iako upravni postupak, koji traje deset godina, još nije završen.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, saglasno odredbi člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i priloženih dokaza, Ustavni sud je utvrdio: da se pred Opštinskim sudom u Nišu vodio parnični postupak po tužbi tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe protiv tuženog Grada Niša, radi isplate; da je presudom Opštinskog suda u Nišu P. 2520/08 od 12. novembra 2008. godine odbijen zahtev tužioca kojim je tražio da mu tuženi isplati iznos od 1.310.238,72 dinara na ime zakonske zatezne kamate za korišćena novčana sredstva u iznosu od 492.369, 40 dinara, za period od 9. februara 2001. godine do 24. avgusta 2007. godine; da je presudom Okružnog suda u Nišu Gž. 795/09 od 27. februara 2009. godine odbijena kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda; da je tužilac protiv drugostepene presude izjavio reviziju koja je osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda odbijena kao neosnovana.

U obrazloženju osporene revizijske presude se navodi da je tužilac uplatio tuženom iznos od 492.369,40 dinara po ugovoru o plaćanju naknade za uređivanje građevinskog zemljišta od 29. januara 2001. godine koji proizvodi pravno dejstvo, zbog čega nisu ispunjeni uslovi iz člana 210. Zakona o obligacionim odnosima za isplatu ovog iznosa tužiocu; da je, imajući u vidu da je upravni postupak za izdavanje građevinske dozvole još uvek u toku, neosnovan zahtev tužioca za naknadu štete u smislu člana 189. Zakona o obligacionim odnosima i izgubljenu dobit u vidu zatezne kamate na iznos koji je po navedenom ugovoru platio za period od 9. februara 2001. godine do 24. avgusta 2007. godine.

4. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede Ustavom zajemčenog prava na koje se ustavnom žalbom poziva. Navodima ustavne žalbe ne dovodi se u sumnju pravičnost osporene presude Vrhovnog kasacionog suda, s obzirom da je, prema oceni Ustavnog suda, revizijski sud naveo jasne i precizne razloge zbog kojih je smatrao da su nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo.

Podnosilac ustavne žalbe povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava obrazlaže navodima da upravni postupak još nije okončan, iako traje deset godina, te ističe da je samim trajanjem upravnog postupka povređeno njegovo pravo na pravično suđenje. Podnosilac ustavne žalbe se već obraćao Ustavnom sudu, koji je Odlukom Už. 418/2009 od 4. novembra 2010. godine utvrdio da je u upravnom postupku koji se vodio pred Upravom za planiranje i izgradnju grada Niša pod brojem 353-500/2000-06 i Ministarstvom životne sredine i prostornog planiranja pod brojem 220-35-00029/2006 i upravnom sporu koji se vodio pred Vrhovnim sudom Srbije u predmetu U. 9809/07 povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku, dok je u preostalom delu ustavna žalba odbijena.

Po oceni Ustavnog suda, navodi ustavne žalbe odnose se, pre svega, na upravni postupak koji je još u toku, i povodom čijeg trajanja se podnosilac već obraćao ovom sudu.

Ustavni sud ukazuje da nije nadležan da, odlučujući o podnetoj ustavnoj žalbi, postupa kao instancioni sud u odnosu na redovne sudove i da ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku po ustavnoj žalbi, Ustavni sud utvrđuje povrede Ustavom zajemčenih prava i ispituje da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan, kao i da li je osporenim pojedinačnim aktom podnosiocu ustavne žalbe uskraćeno koje drugo naznačeno ustavno pravo. U konkretnom slučaju, Ustavni sud je konstatovao da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi kojim bi se potvrdili navodi podnosioca da mu je osporenom presudom povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv presude Vrhovnog kasacionog suda

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti