Usvajanje ustavne žalbe zbog proizvoljnog odbacivanja revizije kao nedozvoljene

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Vrhovni kasacioni sud je odbacio reviziju podnositeljke kao nedozvoljenu, jer je smatrao da nije podneta od strane advokata, iako je na memorandumu bio potpis i pečat advokata.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5073/2016
21.02.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić , predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V . S . iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. februara 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. S . i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 492/14 od 18. marta 2015. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev. 492/14 od 18. marta 2015. godine i određuje da isti sud ponovo odluči o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 319/14 od 4. marta 2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. S . iz Novog Sada je , 8. januara 2016. godine, preko punomoćnika N. T, advokata iz Novog Sada, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 492/14 od 18. marta 2015. godine, zbog povrede prava i načela iz čl. 3, 21, 22, 23, 32. i 36. Ustava Republike Srbije. Ustavna žalba je najpre bila zavedena pod brojem Už-151/2016, a zatim pod brojem Už- 5073/2016.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da Vrhovni kasacioni sud nije pravilno primenio materijalno pravo kada je doneo odluku o reviziji, jer nisu tačni navodi da je punomoćnik tužilje, kao advokat, postupio suprotno odredbi člana 29. stav 5. Zakona o advokaturi, imajući u vidu da je na podnesak – reviziju stavio svoj potpis i pečat u zaglavlju podneska, što se može videti u spisima predmeta; da nijednom odredbom Zakona o parničnom postupku nije propisano da se potpis podnosioca mora nalaziti na kraju teksta podneska; da Vrhovni kasacioni sud nije dao razloge za svoj stav da potpis i pečat advokata u zaglavlju podneska ne ispunjava uslove iz odredbi Zakona o parničnom postupku i Zakona o advokaturi na koje se ukazuje u ustavnoj žalbi. Predlaže se da Ustavni sud poništi osporeno rešenje i naloži Vrhovnom kasacionom sudu da ponovo odluči o reviziji tužilje.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dostavljenu dokumentaciju i spise predmeta Višeg suda u Novom Sadu P. 113/13, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rev. 492/14 od 18. marta 2015. godine odbacio reviziju tužilje – ovde podnositeljke ustavne žalbe izjavljenu protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 319/14 od 4. marta 2014. godine. U obrazloženju osporenog revizijskog rešenja se navodi: da je odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), Vrhovni kasacioni sud našao da revizija tužilje nije dozvoljena; da je Zakonom o advokaturi („Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 24/12), u članu 29. stav 5, propisano je da je advokat dužan da na svaku ispravu, dopis ili podnesak koji je sastavio stavi svoj potpis i pečat; da prema članu 85. stav 3. Zakona o parničnom postupku stranku mora da zastupa advokat u postupku po vanrednim pravnim lekovima, izuzev ako je sama advokat, dok je prema članu 410. stav 2. tač. 1) i 2) Zakona o parničnom postupku, revizija nedozvoljena ako ju je izjavilo lice koje nije ovlašćeno na podnošenje revizije, odnosno ako nije izjavljena preko punomoćnika; da je, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju tužilja izjavila reviziju, ona ju je i potpisala, a činjenica da je revizija napisana na memorandumu advokata N . T, čiji podaci su navedeni pre tekstualnog dela revizije, ne vodi zaključku da je reviziju izjavio advokat, jer je u smislu citiranog člana 29. stav 5. Zakona o advokaturi, advokat koji je sam sastavio podnesak dužan da na njega stavi svoj potpis i pečat, što u ovom slučaju nije učinjeno, te da je iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u izreci na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („ Službeni glasnik RS “, br. 72/11 i dr.), u tekstu koji je bio na snazi u vreme donošenja osporenog rešenja, članom 85, bilo je propisano da stranke mogu da preduzimaju radnje u postupku lično ili preko punomoćnika, koji mora da bude advokat (stav 1.); da izuzetno od stava 1. ovog člana, punomoćnik pravnog lica može biti diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom, koji je stalno zaposlen u tom pravnom licu (stav 2.), da stranku mora da zastupa advokat u postupku po vanrednim pravnim lekovima, izuzev ako je sama advokat (stav 3.). Članom 410. stav 1. Zakona bilo je propisano da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti rešenjem prvostepeni sud, bez održavanja ročišta, a stavom 2. istog člana je bilo propisano da je revizija nedozvoljena ako: 1) je reviziju izjavilo lice koje nije ovlašćeno na podnošenje revizije, 2) revizija nije izjavljena preko punomoćnika, 3) je reviziju izjavilo lice koje je povuklo reviziju, 4) lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnošenje revizije, 5) je revizija izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1. i 3), osim iz člana 404. ovog zakona. Članom 413. Bilo je propisano da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti Vrhovni kasacioni sud rešenjem, ako to, u granicama svojih ovlašćenja (član 410), nije učinio prvostepeni sud.

Zakonom o advokaturi („Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 24/12), članom 29. stav 5, je propisano da je advokat dužan da na svaku ispravu, dopis ili podnesak koji je sastavio stavi svoj potpis i pečat.

5. U vezi sa navodima ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud ukazuje da se pravom na pravično suđenje, zajemčenim članom 32. stav 1. Ustava, građanima jemči, pre svega, da će postupak u kome se odlučuje o njihovim pravima i obavezama biti sproveden na način da im kroz nezavisnost i nepristrasnost suda, javno raspravljanje, ravnopravno učešće u postupku, odlučivanje u razumnom roku, te primenom i poštovanjem propisanih pravila postupka, bude omogućeno pravično suđenje.

Ustavni sud ukazuje i da se prilikom razmatranja garancija iz člana 32. stav 1. Ustava ne sme zastati na formalnom ispitivanju da li su one poštovane, već se osporeni akti moraju sagledati i kroz garancije koje nisu izričito predviđene. Jedna od takvih garancija se odnosi na obavezu suda da obrazloži svoju odluku (sa tim u vezi, videti odluku Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Ruiz Torija protiv Španije, od 9. decembra 1994. godine, § 29.). Prilikom davanja odgovora na pitanje da li obrazloženje sudske odluke zadovoljava standarde prava na pravično suđenje, trebalo bi voditi računa o okolnostima konkretnog slučaja i prirodi određene odluke, no u svakom slučaju nadležni sud je obavezan da da jasne, dovoljne i argumentovane razloge o glavnim činjeničnim i pravnim razlozima na kojima je zasnovao svoju odluku.

U vezi sa navodima ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je Vrhovni kasacioni sud odbacio reviziju podnositeljke iz razloga što je reviziju izjavila tužilja koja ju je i potpisla, nalazeći da činjenica da je revizija napisana na memorandumu advokata N. T, čiji podaci su navedeni pre tekstualnog dela revizije, ne vodi zaključku da je reviziju izjavio advokat, jer je advokat, u smislu člana 29. stav 5. Zakona o advokaturi, bio dužan da na reviziju stavi svoj potpis i pečat, što u ovom slučaju nije učinjeno.

Ustavni sud je uvidom u spise predmeta Višeg suda u Novom Sadu P. 113/13, utvrdio da je prvi list izjavljene revizije, koju je popisala tužilja – ovde podnositeljka ustavne žalbe, otkucan na hartiji sa memorandumom advokata N. T , kao i da se u gornjem levom uglu prve strane revizije, iznad tekstualnog dela, nalazi potpis i pečat advokata N . T, što se u obrazloženju osporenog revizijskog rešenja ne navodi.

Polazeći od napred navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je Vrhovni kasacioni sud propustio da u obrazloženju osporenog rešenja konstatuje prisustvo potpisa i pečata advokata na prvoj strani revizije podnositeljke i da navede razloge zbog kojih smatra da se potpis i pečat advokata u konkretnom slučaju ne mogu prihvatiti kao potpis i pečat advokata na podnesku, te da revizija nije izjavljena od strane advokata i da je stoga treba odbaciti kao nedozvoljenu. Na taj način, po oceni Ustavnog suda, osporenim rešenjem je povređeno pravo podnositeljke na obrazloženu sudsku odluku, kao element a prava na pravično suđenje.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 492/14 od 18. marta 2015. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, te je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede prava mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda i određivanjem da u ponovnom postupku isti sud donese novu odluku o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 319/14 od 4. marta 2014. godine, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. S obzirom na to da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje, poništio osporeno rešenje i odredio Vrhovnom kasacionom sudu da ponovo odluči o reviziji podnositeljke, Ustavni sud nije razmatrao navode o povredi ostalih ustavnih prava i načela na koje se ukazuje u ustavnoj žalbi.

8. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Usvajanje ustavne žalbe zbog proizvoljnog odbacivanja revizije kao nedozvoljene

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti