Odbijanje ustavne žalbe policijskog službenika za isplatu dodataka na platu

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu policijskog službenika, smatrajući da mu nisu povređena prava na pravično suđenje i pravičnu naknadu. Utvrđeno je da je njegov koeficijent plate već uvećan za 41% kako bi obuhvatio prekovremeni i noćni rad.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić , Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. J. iz Pirota , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. septembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M. J . izjavljena protiv presude Upravnog suda - Odeljenje u Nišu U. 9580/12 od 13. maja 2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. J . iz Pirota podneo je Ustavnom sudu, 6. juna 2014. godine, preko punomoćnika J. M, advokata iz Valjeva, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda - Odeljenje u Nišu U. 9580/12 od 13. maja 2014. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, na jednaku zaštitu prava i na pravičnu naknadu za rad , zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi ce, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta Ministarstva unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: MUP) - Policijska uprava u Pirotu broj 117-15-09/11, kao i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Prvostepeni organ je rešenjem broj 117/15-09/11 od 28. marta 2012. godine odbio kao neosnovan zahtev M. J , ovde podnosioca ustavne žalbe, za isplatu dodataka na platu po osnovu prekovremenog rada, rada na dan državnog i verskog praznika i rada noću, u periodu od 23. juna 2006. godine do 23. juna 2009. godine. U obrazloženju tog rešenja je navedeno da dodatni koeficijent propisan članom 4. Pravilnika o platama zaposlenih u MUP ST 01 str. pov. broj 4908/06-4 od 26. juna 2006. godine određen u rešenju o utvrđivanju koeficijenta za obračun plate podnosiocu ustavne žalbe, iznosi 6,52, dok isti koeficijent u odnosu na radna mesta komercijalista, materijalni knjigovođa, blagajnik, obračun plata i naknada, koja se takođe obavljaju sa IV stepenom stručne spreme, iznosi 4,61, što znači da je podnosiocu utvrđen dodatni koeficijent koji je za 41% veći.

Žalbena komisija Vlade je rešenjem broj 120-01-523/2012-01 od 31. maja 2012. godine odbila kao neosnovanu žalbu podnosioca izjavljenu protiv navedenog prvostepenog rešenja.

Osporenom presudom Upravnog suda - Odeljenje u Nišu U. 9580/12 od 13. maja 2014. godine odbijena je tužba podnosioca podneta protiv navedenog drugostepenog rešenja. Taj sud je našao da je podnosilac u spornom periodu ostvario pravo na dodatni koeficijent u smislu odredaba Zakona o policiji, a koji mu je u rešenju prvostepenog organa utvrđen na osnovu odredaba čl. 2, 3, 4. i 5. Pravilnika o platama radnika MUP od 28. novembra 2005. godine i 13. juna 2006. godine, sa izmenama i dopunama, te da je pravilno tuženi organ našao da se na podnosioca ne primenjuju odredbe opštih radnopravnih propisa o uvećanoj zaradi. Upravni sud je našao i da je nominalno uvećanje koeficijent za 30 do 50% u odnosu na druge policijske službenike sa kojima je vršeno upoređivanje, ostvareno po osnovu posebnih uslova rada, što uključuje i sva odstupanja od propisane redovnosti rada u pogledu dužine vremena njegovog vršenja.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu podnosi lac ustavne žalbe poziva, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.) i da svako ima pravo na pravičnu naknadu za rad (član 60. stav 4.).

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj ustavnosudskoj stvari, pored navedenih ustavnih odred aba, relevantne su i odredbe Zakona o policiji ("Službeni glasnik RS", broj 101/05) koji su citirane u Odluci Ustavnog suda Už- 2188/2013 od 26. februara 2016. godine, u tački 5. obrazloženja.

5. Podnosilac ustavne žalbe povrede prava na pravično suđenje i na pravičnu naknadu za rad, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 60. stav 4. Ustava, obrazlaže time da u upravnom postupku i upravnom sporu nisu utvrđene činjenice, za koje smatra, da su bile relevantne za odlučivanje o njegovom zahtevu za isplatu dodatka na platu, kao i da su u rešenjima i osporenoj presudi pogrešno primenjene odredbe materijalnog prava.

Kako se navodi o povredi prava na pravično suđenje svode na tvrdnje o nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju i pogrešnoj primeni materijalnog prava, Ustavni sud i ovom prilikom podseća na svoj stav da nije nadležan da u ustavnosudskom postupku ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je utvrđivanje činjenica i primena propisa bila očigledno proizvoljna ili diskriminatorska, i to na štetu podnosioca ustavne žalbe. Dakle, s obzirom na svoju nadležnost u postupku po ustavnoj žalbi, a u kontekstu navoda na kojima podnosilac zasniva tvrdnju o povredi prava iz člana 32. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava, Ustavni sud može samo da ispita da li je činjenično stanje bilo proizvoljno utvrđeno i da li je bila proizvoljna primena merodavnog materijalnog prava na štetu podnosioca.

Ustavni sud je konstatovao da je prvostepeni organ utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe kroz određivanje dodatnog koeficijenta za obračun plate koji je za 41% veći od istog koeficijenta uporednog radnika ostvario pravo na uvećanu platu po osnovu prekovremenog rada , rada na dan državnog i verskog praznika i rada noću, za period od 23. juna 2006. godine do 23. juna 2009. godine. Pri tome se kao dokaz na osnovu koga je utvrdio činjenicu o pomenutom procentu uvećanja dodatnog koeficijenta plate u spisima predmeta nalazi rešenje MUP - Policijska uprava u Pirotu broj 120-1/2006 od 21. jula 2006. godine, po kome se obračun i isplata plate podnosiocu vrši počev od 1. jula 2006. godine, u skladu sa Pravilnikom o platama radnika u MUP ST 01 str. pov. broj 4908/06-4 od 26. juna 2006. godine. Navedene razloge prvostepenog organa koji su bili odlučujući za odbijanje zahteva podnosioca za isplatu dodatka na platu po pomenutim osnovima, prihvatio je drugostepeni organ u rešenju po žalbi, a potom i Upravni sud u osporenoj presudi.

Ustavni sud je potom konstatovao da je o zahtevu podnosioca za isplatu dodataka na platu u odnosu na period od 23. do 30. juna 2006. godine, trebalo odlučivati prema odredbama Zakona o unutrašnjim poslovima i drugih propisa koji su se primenjivali u skladu sa tim zakonom, a u odnosu na period od 1. jula 2006. do 23. juna 2009 . godine prema odredbama Zakona o policiji i drugih propisa koji su se primenjivali u skladu sa tim zakonom. Međutim, u konkretnom slučaju upravni organi i sud u upravnom sporu nisu razlikovali dva navedena perioda, već je o zahtevu podnosioca ustavne žalbe odlučeno kao da ceo period za koji je tražena isplata potpada pod pravni režima Zakona o policiji.

Ustavni sud je konstatovao da su u odredbi člana 147. stav 1. Zakona o policiji, koji se na plate zaposlenih u MUP primenjuje počev od 1. jula 2006. godine, prekovremeni rad, rad noću i rad na dan praznika koji je neradni dan, pored ostalog, propisani kao osnovi za uvećanje koeficijenta za obračun plate, i to tako da budu od 30 do 50% nominalno veći od koeficijenata za druge državne službenike, pri čemu je u stavu 3. tog člana isključena primena drugih propisa o uvećanoj zaradi (videti Odluku Ustavnog suda Už-1530/2008 od 21. januara 2010. godine). Ustavni sud je našao da dodatni koeficijenti za radna mesta u MUP po članu 4. Pravilnika o platama zaposlenih u MUP od 26. juna 2006. godine, obuhvataju, pored ostalog, i prekovremeni rad, rad noću i rad na dan praznika. Dakle, ukoliko je u rešenju MUP zaposlenom utvrđen dodatni koeficijent po članu 4. navedenog pravilnika, njemu je upravo kroz taj koeficijent vrednovan prekovremeni rad, rad noću i rad na dan praznika koji je neradni dan. Međutim, ukoliko rešenjem MUP zaposlenom nije utvrđen dodatni koeficijent po članu 4. navedenog pravilnika, njemu ne može biti uskraćeno pravo na uvećanu platu po tim osnovima, te se u tom slučaju moraju primeniti odredbe opštih radnopravnih propisa o uvećanoj zaradi.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud je konstatovao da je rešenjem MUP od 21. jula 2006. godine podnosiocu ustavne žalbe utvrđen dodatni koeficijent po članu 4. Pravilnika, kao i da je to rešenje postalo konačno i izvršno u upravnom postupku. Osim toga, u upravnom postupku je utvrđeno da je navedenim rešenjem podnosiocu ustavne žalbe dodatni koeficijent uvećan za više od 30% u odnosu na dodatni koeficijent koji je Pravilnikom predviđen za radno mesto, na kome se poslovi obavljaju sa istim stepenom stručne spreme, ali bez opisanih neredovnosti u radu. To dalje znači da je isplatom plate po navedenom koeficijentu, podnosilac ostvario pravo na uvećanu zaradu u skladu sa članom 147. stav 1. Zakona o policiji, te da u konkretnom slučaju nije bilo mesta primeni odredaba opštih radno-pravnih propisa o uvećanoj zaradi (videti Odluku Ustavnog suda Už-3827/2012 od 12. decembra 2012. godine).

Polazeći od navedenog, kad je reč o periodu od 1. jula 2006. do 23. juna 2009. godine, Ustavni sud je našao da se obrazloženja rešenja i osporene presude temelje na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju i primeni propisa koji su bili od značaja za odlučivanje o upravnoj stvari.

Kad je reč o periodu od 23. do 30. juna 2006. godine, Ustavni sud je našao da je očigledno da u upravnom postupku za taj period nisu bile utvrđene činjenice na osnovu kojih bi se moglo ispitati da li je podnosilac ostvario pravo na uvećanje plate, te su razlozi za primenu propisa materijalnog prava u odnosu na taj period zasnovani na proizvoljno utvrđenom činjeničnom stanju. Međutim, Ustavni sud smatra da , u konkretnom slučaju , uočeni propust upravnih organa i suda prilikom odlučivanja o pravu podnosioca ne ukazuje na osnovanost ustavne žalbe, budući da se radi o veoma kratkom period u, od svega nekoliko dana, zbog čega podnosilac nije mogao pretrpeti značajniju novčanu štetu. Stoga, donošenje osporene presude ne može imati težinu povrede Ustavom zajemčenih prava na pravično suđenje i prava na pravičnu naknadu za rad.

6. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud je najpre našao da bi donošenje različitih odluka u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji od strane redovnih sudova u parničnom postupku i upravnih organa u upravnom postupku, odnosno suda u upravnom sporu, moglo dovesti do povrede prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima i drugim državnim organima iz člana 36. stav 1. Ustava (u vezi različit e prakse parničnih sudova i suda u upravnom sporu videti odluke Ustavnog suda Už-2822/2010 od 22. decembra 2010. godine i Už-8405/2013 od 4. decembra 2013. godine )

U tom smislu, Ustavni sud je ispitivao da li u konkretnom slučaju postoji identitet činjeničnog i pravnog stanja u upravnom sporu okončanom osporenom presudom Upravnog suda i u parnicama koje su okončane presudama nadležnih drugostepenih sudova dostavljenih uz ustavnu žalbu , te da li su sud u upravnom sporu i parnični sudovi doneli drugačije odluke o osnovanosti tužbe, odnosno tužbenih zahteva u tim predmetima.

Ustavni sud je iz dostavljenih presuda drugostepenih sudova u praničnom postupku utvrdio sledeće: da je presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 82/12 od 1 8. januara 2012. godine u celosti potvrđena prvostepena presuda,kojom je usvojen tužben i zahtev za isplatu dodataka na platu po navedenim osnovima, sa obrazloženjem da u rešenju o raspoređivanju tužioca nije posebno iskazano uvećanje koeficijenta plate za 30%, u skladu sa članom 147. stav 1. Zakona o policiji ; da je presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 2317/12 od 21. januara 2013. godine u celosti potvrđena prvostepena presuda, kojom je usvojen tužben i zahtev za isplatu dodataka na platu po navedenim osnovima, sa obrazloženjem da u rešenju o utvrđivanju koeficijenta za obračun plate tužiocu nije posebno iskazan dodatni koeficijent za obračun dodataka za navedene neredovnosti u radu; da je presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 256/12 od 27. marta 2013. godine ukinuta prvostepena presuda i usvojen tužbeni zahtev za isplatu dodataka na platu po navedenim osnovima, sa obrazloženjem da je tužilac u spornom periodu imao ukupni i dodatni koeficijent za obračun i isplatu plate koji nije bio za 30% veći u odnosu ukupni i dodatni koeficijent uporednog radnika; da je presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 3493/12 od 10 . aprila 2013. godine ukinuta prvostepena presuda i usvojen tužbeni zahtev za isplatu dodataka na platu po navedenim osnovima, sa obrazloženjem da se iz rešenja o raspoređivanju tužilaca i uporednog radnika ne može utvrditi na osnovu čega je formiran dodatni koeficijent, odnosno šta je uzeto kao kriterijum za njegovo utvrđivanje, kao i da ta rešenja nisu podobna za poređenje, jer su rešenja koja se odnose na tužioce iz 2009. godine, a na uporednog radnika iz 2006. godine, pri čemu se u tom periodu više puta menjao Pravilnik.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da ovde ne postoji bitno slična činjenična situacija koja bi dovela do nejednakog postupanja prarničnih sudova i Upravnog suda, prilikom rešavanja istog pravnog pitanja. Naime, kako je prvostepeni organ utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe rešenjem utvrđen dodatni koeficijent po članu 4. Pravilnika i potom izvršio upoređivanje navedenog koeficijenta sa istovrsnim koeficijentom koji je Pravilnikom predviđen za radno mesto, na kome se poslovi obavljaju u istom stepenu stručne spreme koju ima podnosilac, ali bez opisanih neredovnosti u radu, i tom prilikom utvrdio predmetnu razliku od 41%, to su neosnovane tvrdnje podnosioca da je u pitanju identična činjenična situacija u dostavljenim presudama i u osporenoj presudi Upravnog suda.

Ustavni sud je, takođe, našao da se dostavljena presuda Osnovnog suda u Užicu P1. 18/2011 od 19. decembra 2011. godine ne može smatrati dokazom o nejednakom postupanju sudova, jer nije priložena sudska odluka na osnovu koje bi se moglo utvrditi da je ista preispitana u žalbenom postupku pred višim sudom, što je osnov za izjavljivanje ustavne žalbe zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ocenio da osporenom presudom Upravnog suda - Odeljenje u Nišu U. 9580/12 od 13. maja 2014. godine nisu povređena prava podnosioca na pravično suđenje, na jednaku zaštitu prava i na pravičnu naknadu za rad, zajemčena odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava, zbog čega je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

8. Na osnovu svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odbijanje ustavne žalbe policijskog službenika za isplatu dodataka na platu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti