Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom i stečajnom postupku, koji nisu okončani. Naloženo je nadležnim sudovima da hitno postupe, dok je zahtev za naknadu materijalne štete odbijen jer dug nije nastao prema preduzeću u društvenoj svojini.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5077/2011
03.04.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Snežane Milić iz Zemuna , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. aprila 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Snežane Milić i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kraljevu u predmetu I. 2018/10 i stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 412/12, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzm u sve mere kako bi se postupci iz tačke 1. okončali.

3. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Snežana Milić iz Zemuna podnela je 25. oktobra 2011. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kraljevu u predmetu „I. 1930/10“ i u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 49/10, povrede prava na naknadu štete zajemčenog članom 35. stav 2. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava zajemčenog članom 36. stav 1. Ustava i prava na rad zajemčenog članom 60. stav 4. Ustava.

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi istakla: da je pravnosnažnom i izvršnom presudom Opštinskog suda u Kraljevu P1. 510/05 od 17. novembra 2005. godine obavezan tuženi “Stari Jasen” AD, Kraljevo, da podnositeljku vrati na rad i da joj naknadi štetu zbog nezakonitog otkaza i da na osnovu navedene presude vodi izvršni postupak u predmetu Osnovnog suda u Kraljevu „I. 1930/10“; da je u postupku privatizacije nad subjektom privatizacije “Stari Jasen” AD, Kraljevo, zaključen ugovor sa “Elit Plus” DOO, Zemun kojim su objekti privatizovane firme otuđeni; da je Privredni sud u Kraljevu doneo rešenje o otvaranju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom “Stari Jasen” AD, Kraljevo , i da je podnositeljka prijavila potraživanje u stečajnom postupku, kao i da joj je priznato potraživanje prema stečajnom dužniku do 1. septembra 2006. godine; da su postupci pred Osnovnim sudom u Kraljevu i Privrednim sudom u Kraljevu, iako su hitni , trajali predugo i da su time umanjeni izgledi da ona naplati svoje potraživanje. Predložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i istakla je zahtev za naknadu štete u visini potraživanja priznatih u stečajnom postupku.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je po svojoj sadržini istovetna sa odredbom člana 170. Ustava, a stavom 2. istog člana je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i spise predmeta Osnovnog suda u Kraljevu I. 2018/10 i izjašnjenje Privrednog suda u Kraljevu St. 49/10 od 3. februara 2014. godine, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. Činjenice i okolnosti koje se odnose na izvršni postupak I. 2018/10

Ustavni sud, pre svega, konstatuje da je podnositeljka u ustavnoj žalbi navela da joj je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kraljevu u predmetu „I. 1930/10“, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Međutim, proverom kroz upisnik Osnovnog suda u Kraljevu je utvrđeno da se izvršni postupak po predlogu za izvršenje izvršnog poverioca, ovde podnositeljke ustavne žalbe protiv izvršnog dužnika „Stari Jasen“ AD, Kraljevo, vodi pod poslovnim brojem I. 2018/10, radi izvršenja pravnosnažne presude Opštinskog suda u Kraljevu P1. 1089/07 od 18. aprila 2008. godine.

Izvršni poverilac, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 23. juna 2008. godine, Opštinskom sudu u Kraljevu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika „Stari Jasen“ AD, Kraljevo, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Kraljevu P1. 1089/07 od 18. aprila 2008. godine kojom su poništene odluke tuženog kojima je tužilji otkazan ugovor o radu kao nezakonite i obavezan je tuženi da tužilju vrati na radno mesto, konstruktor dizajner, počev od dana dostavljanja odluke 18. marta 2004. godine i da joj naknadi štetu zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa, tako što će joj isplatiti sve izostale minimalne zarade, sa zakonskom zateznom kamatom kako je opredeljeno u presudi, obavezne poreze i doprinose nadležnom Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi na dan uplate za period od marta 2004. godine do januara 2006. godine i obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 78.800,00 dinara.

Rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Kraljevu I. 1169/08 od 30. juna 2008. godine je naloženo izvršnom dužniku da izvršnog poverioca vrati na rad i da se ukoliko ne postupi po ovom rešenju u ostavljenom roku novčano kazni, s tim da će izvršenje sprovesti sud po služenoj dužnosti, a određeno je izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Iz sadržine zapisnika o popisu i proceni od 13. novembra 2008. godine je utvrđeno da je izvršen popis pokretnih stvari izvršnog dužnika, a zatim je zapisnikom od 7. jula 2009. godine konstatovano da se popisane stvari nalaze u prostorijama izvršnog dužnika. Međutim, zapisnikom od 10. septembra 2009. godine je konstatovano da se popisane stvari ne nalaze kod izvršnog dužnika.

Nakon dva ročišta održana 7. juna i 22. oktobra 2009. godine, dopisom od 23. februara 2012. godine, Osnovni sud u Kraljevu je pozvao punomoćnika izvršnog poverioca da se izjasni da li ostaje pri podnetom predlogu za izvršenje, s obzirom na to da se sva pismena upućena izvršnom dužniku na navedenu adresu iz predloga vraćaju sa naznakom da „na navedenoj adresi firma ne radi već par godina i da nova adresa firme nije poznata“. Punomoćnik izvršnog poverioca nije postupio po dopisu suda.

3.2. Činjenice i okolnosti koje se odnose na stečajni postupak St. 49/10, sada St. 412/12

Uvidom u izjašnjenje Privrednog suda u Kraljevu Su. 39/2013-16-1 od 3. februara 2014. godine, utvrđeno je sledeće: da je rešenjem Privrednog suda u Kraljevu St. 49/10 od 4. avgusta 2010. godine otvoren stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Fabrikom enterijera i nameštaja „Stari Jasen“ AD, Kraljevo; da je podnositeljka prijavila potraživanje u stečajnom postupku u ukupnom iznosu od 1.452.156,48 dinara, i to : po osnovu neisplaćenih zarada za period od 18. marta 2004. godine do 4. avgusta 2010. godine, po osnovu regresa za 2006, 2007, 2008, 2009. i 2010. godinu, po osnovu doprinosa za period od 1. januara 2004. godine do 4. avgusta 2010. godine i da joj je priznato potraživanje u iznosu od 865.793,45 dinara, a osporeno za iznos od 514.622,00 dinara na ime minimalnih zarada od jula 2008. godine do 4. avgusta 2010. godine i na ime regresa za 2006. godinu zbog zastarelosti, kao i pogrešnog obračuna regesa za 2007, 2008, 2009. i 2010. godinu u celosti, da je osporena pogrešno obračunata kamata na regeres i na osporene minimalne zarade u iznosu od 71.741,03 dinara; da podnositeljka nije izjavila prigovor, niti pokrenula parnični postupak za utvrđenje osporenog potraživanja; da je rešenjem Privrednog suda u Kraljevu St. 49/10 od 6. juna 2011. godine usvojen Plan reogranizacije, koje je postalo pravnosnažno 27. jula 2011. godine; da je poveriocima 25. novembra 2011. godine dostavljeno obaveštenje o toku postupka reorganizacije sa osnovnom informacijom da predlagač nije otpočeo realizaciju i sprovođenje Plana reorganizacije; da je šest meseci od pravnosnažnosti Plana reorganizacije ponovno predloženo otvaranje stečajnog postupka i da je rešenjem Privrednog suda u Kraljevu St. 412/12 od 5. aprila 2012. godine ponovo otvoren stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Fabrikom enterijera i nameštaja „Stari Jasen“ AD, Kraljevo; da je i nad većinskim vlasnikom stečajnog dužnika „Elit Plus“ DOO, Zemun , pokrenut stečajni postupak i da je pred Privrednim sudom u Beogradu u toku parnični postupak, radi poništaja ugovora o sufinansiranju koji su zaključili navedeni pravni subjekti i da će se ukoliko stečajni dužnik uspe u sporu protiv „Elit Plus“ DOO, Zemun, i vrati imovinu u svoje vlasništvo, stvori ti uslovi za formiranje stečajne mase , nakon čijeg unovčenja će se stvoriti uslovi za namirenje poverilaca, pa i podnositeljke.

4. Odredbom Ustava, na čiju povredu ukazuje podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave (član 35. stav 2.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonom zasnovanom interesu (član 36. stav 2.); da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, te da se niko tih prava ne može odreći (član 60. stav 4.).

Zakonom o izvršnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 28/2000, 73/2000 i 71/01 ) bilo je propisano : da je sud u postupku izvršenja i obezbeđenja dužan da postupa hitno (član 4. stav 1.); da je za odlučivanje o predlogu za izvršenje i za sprovođenje izvršenja po izvršnoj ispravi po kojoj je poslodavac dužan da zaposlenog vrati na rad ili da ga rasporedi na odgovarajuće radno mesto, mesno nadležan sud na čijem se području nalazi sedište poslodavca (član 211.) ; da se izvršenje po izvršnoj ispravi po kojoj je poslodavac dužan da zaposlenog vrati na rad ili da ga rasporedi na odgovarajuće radno mesto sprovodi izricanjem novčane kazne poslodavcu i da se novčana kazna izriče i njeno izvršenje sprovodi prema odredbama ovog zakona o izvršenju radnje koju može da izvrši samo dužnik (član 213.).

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, bilo je propisano: da se postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreću na predlog poverioca (član 2. stav 1.); da izvršenje i obezbeđenje određuje i sprovodi sud (član 3.); da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno, da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da sud može, na predlog izvršnog poverioca, odnosno izvršnog dužnika, u skladu sa ovim zakonom, odrediti drugo sredstvo izvršenja, odnosno obezbeđenja, umesto onoga koje je predloženo (član 8. stav 4.) .

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 31/11, 99/11 i 109/13 -Odluka US) je propisano: da se postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreću na predlog izvršnog poverioca ili po službenoj dužnosti kada je to zakonom određeno (član 2. stav 1.); da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan i da u postupku izvršenja i obezbeđenja odlaganje nije dozvoljeno, osim ako zakonom nije izričito propisano drugačije (član 6.); da sud određuje izvršenje, odnosno obezbeđenje onim sredstvom i na onim predmetima koji su navedeni u predlogu za izvršenje, odnosno u predlogu za obezbeđenje, kad se izvršenje određuje na predlog izvršnog poverioca i da sud može, na predlog izvršnog poverioca ili po službenoj dužnosti, u toku postupka, zaključkom odrediti drugo sredstvo i na drugim predmetima izvršenja, odnosno obezbeđenja, umesto onih koji su prethodno određeni (član 20. stav 1. i 2.) ; da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona (član 358. stav 1.).

Zakonom o stečaju („Službeni glasnik RS", br. 104/09, 99/11 i 71/12 -Odluka US) je propisano da se od dana otvaranja stečajnog postupka ne može protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja osim izvršenja koja se odnose na obaveze stečajne mase i troškova stečajnog postupka i da se p ostupci iz stava 1. ovog člana koji su u toku obustavljaju (član 93. st. 1. i 2.).

5.1. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u odnosu na osporeni izvršni postupak koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kraljevu u predmetu I. 2018/10, Ustavni sud ukazuje na svoj stav da se pri ocenjivanju da li je vremenski rok za odlučivanje sudova o pravima i obavezama stranaka razuman, u svakom konkretnom slučaju, pored same dužine trajanja postupka, mora ceniti i složenost predmeta, ponašanje podnosioca ustavne žalbe, postupanje sudova, kao i značaj prava o kome se raspravljalo u spornom parničnom postupku.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog izvršnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak pokrenut 23. juna 2008. godine, te da sporni postupak, iako je po svojoj prirodi hitan, ni nakon četiri godine i osam meseci do odlučivanja Ustavnog suda po ustavnoj žalbi podnositeljke nije pravnosnažno okončan.

Ustavni sud je dalje utvrdio da je prvostepeni sud u izvršnom postupku nakon donošenja rešenja o izvršenju I. 1169/08 od 30. juna 2008. godine, sproveo popis i procenu pokretnih stvari izvršnog dužnika tokom 2009. godine, ali da potom nije odredio veštačenje radi utvrđivanja vrednosti popisanih pokretnih stvari, već je dopisom od 23. februara 2012. godine pozvao izvršnog poverioca da se izjasni da li ostaje pri podnetom predlogu za izvršenje.

Ustavni sud nalazi da pre svega izvršni sud – Opštinski, odnosno Osnovni sud u Kraljevu, nije preduzimao redovnu sudsku aktivnost, time što nije preduzimao radnje radi sprovođenja izvršenja, a osim toga, po otvaranju stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom, izvršni sud nije u skladu sa važećim Zakonom o stečaju obustavio izvršni postupak.

Ustavni sud, pri tome, ukazuje da podnositeljka ustavne žalbe u izvršnom postupku od ročišta održanog 22. oktobra 2009. godine pa do dopisa izvršnog suda od 23. februara 2012. godine , nije ispoljila nikakvu zainteresovanost niti za tok, niti za okončanje izvršnog postupka.

Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je zaključio da je postupanje Opštinskog, odnosno Osnovnog suda u Kraljevu u izvršnom postupku u predmetu I. 2018/10, dovelo do toga da podnositeljka svoje potraživanje utvrđeno pravnosnažnom presudom nije uspela da naplati.

5.2. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u odnosu na osporeni stečajni postupak koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu St. 49/10 (novi broj St. 412/12, Ustavni sud ukazuje na svoj stav da se pri ocenjivanju da li je vremenski rok za odlučivanje sudova o pravima i obavezama stranaka razuman, u svakom konkretnom slučaju, pored same dužine trajanja postupka, mora ceniti i složenost predmeta, ponašanje podnosioca ustavne žalbe, postupanje sudova, kao i značaj prava o kome se raspravljalo u spornom postupku.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog stečajnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom „Stari Jasen“ AD, Kraljevo otvoren rešenjem Privrednog suda u Kraljevu St. 49/10 od 4. avgusta 2010. godine i da je deset meseci nakon otvaranja stečajnog postupka rešenjem istog suda St. 49/10 od 6. juna 2011. godine, usvojen Plan reorganizacije, a deset meseci od usvajanja Plana reorganizacije je ponovo otvoren stečajni postupak rešenjem Privrednog suda u Kraljevu St. 412/12 od 5. aprila 2012. godine i da se isti sprovodi bankrotstvom stečajnog dužnika.

Ustavni sud, pri tom, ukazuje da podnositeljka ustavne žalbe u stečajnom postupku nakon donošenja zaključka kojim joj je priznato potraživanje u iznosu od 865.793,45 dinara, a osporeno za iznos 514.622,00 dinara, za osporeni deo potraživanja nije pokrenula parnični postupak radi utvrđenja osporenog potraživanja.

Ustavni sud je iz priložene relevantne dokumentacije zaključio da je u stečajnom postupku bilo složenih pravnih i činjeničnih pitanja. Naime, usled umanjenja imovine stečajnog dužnika u postupku privatizacije, nije bilo uslova za formiranje stečajne mase i namirenje obaveza prema poveriocima, odnosno bivšim radnicima kako po osnovu zarada, tako i po osnovu doprinosa. Preduzimanje daljih radnji stečajnog suda u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom isključivo zavisi od uspeha u sporu stečajnog dužnika protiv „Elit Plus“ DOO „u stečaju“ Zemun za izlučenje nepokretne imovine koja je ranije bila u vlasništvu stečajnog dužnika, formiranja stečajne mase i namirenja poverilaca.

6. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kraljevu u predmetu I. 2018/10 i u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 412/12, odlučujući kao u tački 1. izreke.

7. Polazeći od toga da izvršni i stečajni postupak povodom kojih je podneta ustavna žalba još nisu okončani, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem Osnovnom sudu u Kraljevu i Privrednom sudu u Kraljevu da preduzmu sve neophodne mere kako bi se izvršni, odnosno stečajni postupak, okončali u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

8. U vezi istaknute povrede prava na naknadu štete iz člana 35. stav 2. Ustava, Ustavni sud je konstatovao da je ovim pravom, pored ostalog, garantovano pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete prouzrokovane nezakonitim ili nepravilnim radom državnog organa. Stoga, po oceni Ustavnog suda, prilikom pozivanja na povredu ovog ustavnog prava i ocene Suda, prethodno mora biti utvrđen nezakonit ili nepravilan rad državnog organa. Kako u konkretnom slučaju, nije utvrđen nezakonit i/ili nepravilan rad državnog organa, Ustavni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi da Sud ceni navode o povredi prava iz člana 35. stav 2. Ustava.

Kako podnositeljka ustavne žalbe nije dostavi la dokaze u pogledu tvrdnje o povredi prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, to je Ustavni sud ocenio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge kojima bi bila potkrepljena tvrdnja o uskraćivanju prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

U vezi sa istaknutom povredom prava na rad iz člana 60. stav 4, Ustavni sud je ocenio da podnositeljka ustavne žalbe ni je navel a ustavnopravne razloge koji bi se mogli dovesti u vezu sa tvrdnjom da joj je u osporenom izvršnom i stečajnom postupku povređeno navedeno ustavno pravo.

Polazeći od izloženog, Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, i rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je sud je imao u vidu da je Evropski sud za ljudska prava doneo 29. januara 2013. godine odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu ''Marinković protiv Srbije'', u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravosnažnim domaćim presudama.

Međutim, Ustavni sud je utvrdio da je presuda Opštinskog suda u Kraljevu P1. 1089/07 od 18. aprila 2008. godine doneta nakon sprovedenog postupka privatizacije i prodaje DP „Stari Jasen“ Kraljevo, na osnovu ugovora o kupoprodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije II Ov. br. 8542/02 od 27. decembra 2002. godine. Privredno društvo „Stari Jasen“ AD, Kraljevo , osnovano je rešenjem Agencije za privredne registre 27. decembra 2002. godine. Imajući u vidu da je potraživanje podnositeljke prema izvršnom, odnosno stečajnom dužniku „Stari Jasen“ AD, Kraljevo, nastalo nakon privatizacije, tj. da se neizvršenje presude ne odnosi na preduzeće sa većinskim društvenim kapitalom, te da se ne radi ni o preduzeću gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što bi za posledicu imalo pretežan državni i društveni kapital, to nalazi da je zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete u visini utvrđenih potraživanja očigledno neosnovan.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio zahtev podnositeljke kao očigledno neosnovan, kao u tački 3. izreke.

10. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) , člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti