Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog nemogućnosti izvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući da je odbacivanjem predloga za izvršenje protiv dužnika u restrukturiranju povređeno pravo na imovinu. Nesprovođenje pravnosnažne presude predstavlja mešanje u pravo na imovinu, bez obzira na zakonsku zabranu izvršenja u to vreme.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Privrednog društva „I. m.“ d.o.o. S, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. juna 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Privrednog društva „I. m.“ d.o.o. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Nišu I. 450/11 od 24. avgusta 2011. godine i rešenjem Privrednog apelacionog suda Iž. 2129/11 od 15. septembra 2011. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo „I. m.“ d.o.o. S, izjavilo je 24. oktobra 2011. godine, preko punomoćnika N . A, advokata iz S, ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Nišu I. 450/11 od 24. avgusta 2011. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda Iž. 2129/11 od 15. septembra 2011. godine, zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe navodi: da je podneo predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave, ali da je isti odbačen, jer se izvršni dužnik M. H. co „V.“ a.d. N. nalazi u postupku restrukturiranja; da je Vrhovni kasacioni sud zauzeo stav da se izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnih odnosa utvrđenih izvršnim ispravama protiv dužnika subjekta privatizacije u restrukturiranju neće prekinuti, a da će se prekinuti postupci nastaviti i okončati; da navedeni stav druge poverioce koji nemaju potraživanja iz radnih odnosa dovodi u podređeni položaj. Podnosilac je predložio da se ponište osporena rešenja i predmet vrati Privrednom sudu u Nišu radi ponovnog odlučivanja. Podneskom od 31. oktobra 2013. godine podnosilac je istakao zahtev za naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog izvršnom ispravom - presudom Privrednog suda u Nišu P. 279/2010 od 10. juna 2010. godine na osnovu koje je podneo predlog za izvršenje u predmetnom izvršnom postupku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u osporene akte, dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Privrednog suda u Nišu I. 450/2011, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Pravnosnažnom i izvršnom presudom Privrednog suda u Nišu (u daljem tekstu: Privredni sud) P. 279/2010 od 10. juna 2010. godine, pored ostalog, obavezan je tuženi M. H. co „V.“ a. d. N. u restrukturiranju da tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, isplati iznos od 8.988.330,86 dinara, sa kamatom propisanom Zakonom o visini stope zatezne kamate počev od 14. septembra 2009. godine, pa sve do konačne isplate, kao i da mu isplati iznos od 987.168 dinara na ime naknade troškova parničnog postupka.

Podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, podneo je 19. avgusta 2011. godine Privrednom sudu predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave - presude Privrednog suda P. 279/2010 od 10. juna 2010. godine protiv izvršnog dužnika M . H. co „V.“ a. d. N. u restrukturiranju, radi naplate iznosa od 8.988.330,86 dinara, sa kamatom propisanom Zakonom o visini stope zatezne kamate počev od 14. septembra 2009. godine, pa sve do konačne isplate, kao i iznosa od 987.168 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 28. juna 2010. godine, pa do konačne isplate.

Osporenim rešenjem Privrednog suda I. 450/2011 od 24. avgusta 2011. godine odbačen je navedeni predlog za izvršenje izvršnog poverioca, uz obrazloženje da je nad izvršnim dužnikom pokrenut postupak restrukturiranja, te da u tom slučaju sprovođenje izvršenja nije dozvoljeno, saglasno odredbi člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji.

Postupajući po žalbi izvršnog poverioca, Privredni apelacioni sud je doneo osporeno rešenje Iž. 2129/2011 od 15. septembra 2011. godine, kojim je žalbu odbio kao neosnovanu i potvrdio rešenje Privrednog suda I. 450/2011 od 24. avgusta 2011. godine. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja, pored ostalog, je navedeno da je prvostepeni sud pravilno primenio odredbu člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji kojom je propisano da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja. Imajući u vidu sadržinu navedene odredbe, Privredni apelacioni sud je potvrdio prvostepeno rešenje kojim je odbačen predlog za izvršenje, jer se izvršni dužnik još uvek nalazi u postupku restrukturiranja.

4. Analizirajući navode ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na imovinu, Ustavni sud ukazuje da svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca. Stoga, nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-1499/2008 od 16. jula 2009. godine), bez obzira na to što je, u konkretnom slučaju, odredbom člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07) bilo propisano da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja . S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i da je Evropski sud za ljudska prava u presudama u predmetima „Vlahović protiv Srbije“ od 16. decembra 2008. godine i „Kačapor i drugi protiv Srbije“ od 15. januara 2008. godine izrazio stav da propust države da izvrši pravnosnažnu presudu izrečenu u korist podnosioca predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke .

5. Ustavni sud konstatuje da se, u konkretnom slučaju, štetne posledice utvrđene povrede prava ne mogu otkloniti poništajem osporenih akata jer su u međuvremenu , 14. maja 2014. godine , stupile na snagu odredbe Zakona o izmeni Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 51/14). Odredbama člana 2. navedenog Zakona propisano je: da su u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona poverioci subjekta privatizacije u restrukturiranju dužni da Agenciji dostave zahtev za isplatu potraživanja sa rešenjem o izvršenju, izvršnom ispravom i drugim dokumentima kojima dokazuju svoje potraživanje prema subjektu privatizacije u restrukturiranju , radi evidentiranja potraživanja (stav 1.); da će u roku od 90 dana od dana isteka roka iz stava 1. ovog člana Agencija evidentirati podnete zahteve za isplatu, utvrditi visinu potraživanja za svakog poverioca i subjekta privatizacije u restrukturiranju i sačiniti predlog za namirenje potraživanja koje će dostaviti poveriocima (stav 2.); da se u r oku od 30 dana od isteka roka iz stava 2. ovog člana poverioci mogu izjasniti da li su saglasni sa predlogom Agencije (stav 3.); da se p ostupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv subjekta privatizacije u restrukturiranju, koji su prekinuti do dana stupanja na snagu ovog zakona na osnovu člana 20ž Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS”, br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 – dr. zakon, 30/10 – dr. zakon, 93/12 i 119/12), mogu nastaviti na osnovu zahteva poverioca, po ist eku roka iz stava 3. ovog člana (stav 4.); da se p ostupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv subjekta privatizacije u restrukturiranju, koji nisu pokrenuti do dana stupanja na snagu ovog zakona, mogu pokrenuti na osnovu zahteva poverioca po ist eku roka iz stava 3. ovog člana (član 5.); da su poverioci dužni da uz zahtev iz st. 4. i 5. ovog člana, koji podnose sudu, obavezno prilože predlog Agencije za namirenje potraživanja iz stava 2. ovog člana (član 6.) . Dakle, podnosilac ustavne žalbe će moći da ostvari naplatu svoga potraživanja utvrđenog presudom Privrednog suda P. 279/2010 od 10. juna 2010. godine na način predviđen citiranim odredbama člana 2. Zakona o izmeni Zakona o privatizaciji.

6. Podnosilac ustavne žalbe je zahtev za naknadu materijalne štete istaka o tek u dopuni ustavne žalbe od 31. oktobra 201 3. godine. S tim u vezi, Ustavni sud napominje da je zahtev za naknadu materijalne štete podnet po isteku roka od 30 dana od dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 99/11), koji je stupio na snagu 4. januara 2012. godine i koji je izričito predvideo da Ustavni sud odlukom kojom usvaja ustavnu žalbu odlučuje i o zahtevu za naknadu štete, kada je takav zahtev postavljen (član 89. Zakona). Na osnovu navedenog, Sud je primenom člana 85. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu i člana 40. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu iz 2011. godine, a na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odbacio zahtev za naknadu materijalne štete kao neblagovremen (videti, pored ostalih, Odluku Ustavnog suda Už-3594/2010 od 4. aprila 2013. godine).

7. S obzirom na izneto, Ustavni sud je , na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.