Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe zbog nedostatka ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda u parničnom postupku radi isplate duga. Sud je konstatovao da podnosilac samo formalno navodi povredu prava, a zapravo traži da Sud preispita zakonitost odluka i utvrđeno činjenično stanje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, mr Tomislav Stojković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Aleksandra Petrova iz Bečeja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. jula 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Aleksandra Petrova izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Novom Sadu P. 6453/08 od 1. jula 2009. godine i presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2903/10 od 5. oktobra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Aleksandar Petrov iz Bečeja je 6. decembra 2010. godine, preko punomoćnika Dragane Plačkov, advokata iz Novog Sada, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Novom Sadu P. 6453/08 od 1. jula 2009. godine i presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2903/10 od 5. oktobra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je „presuda Apelacionog suda nezakonita, jer ne sadrži bilo kakvo obrazloženje“, i „da sud nije pravilno primenio materijalno pravo“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je osporenom presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P. 6453/08 od 1. jula 2009. godine delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi isplate duga u iznosu od 317.260 dinara i da je tužena Slađana Kupres iz Novog Sada, obavezna da tužiocu, ovde podnosiocu, na ime duga isplati iznos od 34.975 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 1. avgusta 2008. godine, kao i iznos od 19.992 dinara na ime troškova parničnog postupka, u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja, a da je tužbeni zahtev odbijen preko dosuđenog, pa do traženog iznosa od 317.260 dinara.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2903/10 od 5. oktobra 2010. godine odbijena je žalba tužioca i tužene i potvrđena je presuda Opštinskog suda u Novom Sadu P. 6453/08 od 1. jula 2009. godine.

Iz obrazloženja osporenih presuda Ustavni sud je utvrdio da je prvostepeni sud iz priložene pisane dokumentacije i uvidom u parnični spis predmeta tog suda P. 9050/04, koji je bio povod za podnošenje tužbe, detaljno utvrdio činjenično stanje, ocenio izvedene dokaze pojedinačno i u celini i obrazložio svoj pravni stav u pogledu delimične osnovanosti tužbenog zahteva, pozivajući se na merodavne odredbe Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata, kao i da je drugostepeni sud detaljno dao obrazloženje iz kojih razloga nalazi da su neosnovane žalbe i tužioca i tužene.

4. Ustavni sud, kao prvo, ukazuje da ustavna žalba ne sadrži nijedan navod koji se odnosi na presudu Opštinskog suda u Novom Sadu P. 6453/08 od 1. jula 2009. godine, a polazeći od prethodno iznetog, Ustavni sud je utvrdio da navodi ustavne žalbe o tome da je podnosiočevo pravo na pravično suđenje povređeno time što osporena drugostepena presuda „ne sadrži bilo kakvo obrazloženje zbog čega su njegovi navodi žalbe neosnovani“, ne odgovaraju činjenicama. Ustavni sud konstatuje da se podnosilac ustavne žalbe, nezadovoljan ishodom parničnog postupka, samo formalno poziva na povredu prava na pravično suđenje, a zapravo od Ustavnog suda očekuje da kao instancioni sud još jednom ispita zakonitost osporenih presuda.

Kako pozivanje na povredu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, bez navođenja ustavnopravnih razloga na kojima se zasnivaju tvrdnje o učinjenoj povredi, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom, to je Ustavni sud ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Saglasno izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe zbog nedostatka ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti