Povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog neažurnosti prvostepenog suda

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko šest godina i još nije okončan. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete od 500 evra i naloženo je hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Vesna Ilić Prelić , dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Aleksandra Milutinovića iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. marta 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Aleksandra Milutinovića i utvrđuje da je u postupku koji se vodio pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P . 1409/07, a kasnije pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu P. 80673/10 , povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se Apelacionom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Aleksandar Milutinović iz Niša je 7. decembra 2010 . godine, preko punomoćnika Milana Cvetkovića, advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1 . Ustava Republike Srbije , u postupku koji se vodio pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 1409/07 . Podnosilac se pozvao i na član 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je 16. februara 2007 . godine podneo tužbu radi naknade nematerijalne štete i da predmetni parnični postupak, umesto zakonom propisanih šest me seci, do sada traje preko tri godine i deset meseci, zbog čega smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Predložio je da Ustavni sud utvrdi povredu navedenog ustavnog prava. Takođe je istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („ Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 i 18/13 – Odluka US ), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 80673/10 (ranije predmet Prvog opšti nskog suda u Beogradu P. 1409/07), pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac Aleksandar Milutinović , ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 16. februara 2007. godine tužbu protiv Republike Srbije radi naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo kao pripadnik Vojske Jugoslavije. Tužena je dostavila odgovor na tužbu u martu 2007. godine.

Prvo ročište koje je bilo zakazano za 6. septembar 2007. godine nije održano zbog neurednog pozivanja zastupnika tužene. Do donošenja prve po redu prvostepene presude od još ukupno zakazanih pet ročišta, tri nisu održana. Ročište koje je bilo zakazano za 16. novembar 2007. godine nije održano zbog štrajka zaposlenih u pravosuđu, sledeće ročište koje je bilo zakazano za 4. februar 2008. godine nije održano zbog nedostatka dokaza o pozivanju zastupnika tužene, dok ročište koje je bilo zakazano za 16. jun 2008. godine nije održano radi ostavljanja roka punomoćniku tužioca za preinačenje tužbenog zahteva posle obavljenog veštačenja (nalaz veštaka dostavljen je punomoćniku 10. juna) . Preinačenu tužbu punomoćnik tužioca dostavio je sudu istoga dana. U ovom delu postupka, pored sprovedenog medicinskog veštačenja, izveden je dokaz saslušanjem tužioca i jednog svedoka.

Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 1409/07 od 10. oktobra 2008. godine odbijen je tužbeni zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete na ime pretrpljenog straha i duševnih bolova zbog umanjenja opšteživotne aktivnosti.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž. 612/10 od 15. jula 2010. godine ukinuta je prvostepena presuda u delu kojim je odlučeno o zahtevu za naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja opšteživotne aktivnosti.

U ponovnom prvostepenom postupku, nakon dva održana ročišta i izvođenja dokaza saslušanjem veštaka, Prvi osnovni sud u Beogradu je 24. februara 2011. godine doneo presudu P. 80673/10 kojom je delimično usvojio a delimično odbio tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja opšteživotne aktivnosti. Istom presudom utvrđeno je da je tužba u delu kojim je tražena naknada štete zbog pretrpljenog straha povučena. U aprilu 2011. godine data je naredba da se spisi predmeta dostave Višem sudu u Beogradu radi odlučivanja o žalbi.

Viši sud u Beogradu se rešenjem Gž. 7695/11 od 18. maja 2011. godine oglasio stvarno nenadležnim za odlučivanje o žalbi tužene, nakon čega je predmet dostavljen na nadležnost Apelacionom sudu u Beogradu.

Rešenjem Gž. 2847/11 od 11. februara 2013. godine Apelacioni sud je zakazao glavnu raspravu za 26. mart 2013. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

S obzirom na to da se odredba člana 32. stav 1. Ustava suštinski i sadržinski ne razlikuje od odredbe člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustavni sud je postojanje povrede označenog prava cenio u odnosu na navedenu odredbu Ustava.

Zakonom o parničnom postupku (“ Službeni glasnik RS“, br. 125/04 , 111/09 i 36/11 ), koji se primenjuje u konkretnom slučaju, propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevim i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.).

5. Kada je reč o dužini trajanja predmetnog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da navedeni postupak od dana podnošenja tužbe do dana razmatranja ustavne žalbe traje preko šest godina i da još uvek nije okončan . Prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da pojam razumnog roka predstavlja relativnu kategoriju, koja pre svega zavisi od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom slučaju, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova pred kojima je postupak vođen i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog prava za podnosioca.

S obzirom na vrstu i prirodu predmeta spora, Ustavni sud smatra da se ne radi o složenom postupku. Naime, u konkre tnom slučaju sud treba da odgovori na pitanje postojanja uzročno–posledične veze između obavljanja zadataka u Vojsci Jugoslavije i zdravstvenog stanja podnosioca, te u zavisnosti od odgovora na ovo pitanje , utvrdi obim štete koju je podnosilac trpi, kao i naknade koja mu po tom osnovu pripada. Utvrđivanje pomenutih činjenica, po oceni Ustavnog suda ne zahteva obiman i složen dokazni postupak.

Prema oceni Ustavnog suda, s obzirom na predmet spora, podnosilac ima legitiman interes da se o njegovom zahtevu odluči u kratkom roku.

Što se tiče ponašanja podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da je podnosilac u manjoj meri doprineo dužini trajanja postupka, budući da jedno ročište nije održano radi ostavljanja roka njegovom punomoćniku za preinačenje tužbe nakon sprovedenog veštačenja, iako je nalaz veštaka punomoćniku podnosioca uručen šest dana pre termina određenog za ročište.

Analizirajući postupanje sudova, Ustavni sud konstatuje da je Prvi opštinski sud u Beogradu , i pored toga što je prvo ročište zakazao sedam meseci posle podnošenja tužbe, prvu prvostepenu presudu doneo u roku od godinu dana i osam meseci od podnošenja tužbe , pri čemu je u ovom peri odu sprovedeno medicinsko veštačenje i izveden dokaz saslušanjem podnosioca i jednog svedoka . Žalbeni postupak pred drugostepenim sudom trajao je godinu dana i devet meseci, a u ponovnom postupku, prvostepeni sud je nakon šest meseci, te dva održana ročišta, i izvođenja dokaza saslušanjem veštaka , doneo novu meritornu odluku. Povodom žalbe izjavljene protiv druge po redu donete prvostep ene presude, drugostepeni sud je odlučio da otvori glavnu raspravu rešenjem donetim u februaru 2013. godine, dakle nepunih devet meseci nakon što su mu spisi dostavljeni na nadležnost od Višeg suda u Beogradu. Pri tome, ročište pred drugostepenim sudom zakazano je za 26. mart 2013. godine. Polazeći od toga da se postupak smatra okončanim dostavljanjem pravnosnažne odluke strankama u postupku, a imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, Ustavni sud je zaključio da je postupanje prvostepenog suda prevashodno dovelo do toga da predmetni postupak, koji nije složen ni činjenično ni pravno, traje preko šest godina i da još uvek nije okončan. Propust na strani prvostepenog suda ogleda se u tome što je prvo ročište zakazano sedam meseci posle podnošenja tužbe, za šta, po nalaženju Ustavnog suda nema nikakvog objektivnog opravdanja , kao i u činjenici da su spisi predmeta po žabi dostavljeni Višem sudu u Beogradu umesto nadležnom Apelacionom sudu u Beogradu, što je takođe dovelo do bespotrebnog odugovlačenja postupka.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da je u postupku koji se vodio pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 1409/07, kasnije pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 80673/10 , podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavno m sudu, odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu ne materijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno značaj koji predmet spora ima za podnosioca ustavne žalbe, kao i dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka u svetlu njegove složenosti, kao i ponašanje podnosioca ustavne žalbe koje je doprinelo dužini trajanja postupka . Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo prevashodno zbog neažurnog postupanja suda.

7. Polazeći od toga da parnični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.

8. Polazeći od navedenog i odredaba člana 42b. stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog neažurnosti prvostepenog suda

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti