Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu oštećenog kao tužioca i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku. Postupak je trajao skoro četiri godine, uz značajne periode neaktivnosti suda. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete od 400 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Albina Tahirovića iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. marta 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Albina Tahirovića i utvrđuje da je u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetu K. 103/11 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. 2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Albin Tahirović iz Novog Pazara je , 19. januara 201 5. godine, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetu K. 103/11.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi da je „po optužnom predlogu kod Osnovn og sud a u Novom Pazaru formiran predmet K. 103/11 u kome nisu preduzimane nikakve procesne radnje u višegodišnjem periodu“.

Predložio je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji i utvrdi mu pravo na naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac ustavne žalbe ukazuje, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Osnovnog suda u Novom Pazaru K. 103/11, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je, 28. januara 2011. godine, podneo Osnovnom sudu u Novom Pazaru optužni predlog protiv tri lica zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. Krivičnog zakonika, krivičnog dela zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 2. Krivičnog zakonika i krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. istog Zakonika.

U optužnom predlogu je, pored ostalog, navedeno da podnosilac ustavne žalbe ističe imovinskopravni zahtev.

Prva radnja u krivičnom postupku je preduzeta 12. decembra 2012. godine kada je postupajući sudija podneo zahtev za izuzeće u predmetu K. 103/11.

Rešenjem vršioca funkcije predsednika Osnovnog suda u Novom Pazaru Su. VII-39-89/12 od 13. decembra 2012. godine je usvojen zahtev sudije za izuzeće od daljeg postupanja u predmetu K. 1103/11, nakon čega je predmet dodeljen u rad novom sudiji koji je 17. decembra 2012. godine zatražio od Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Pazaru dostavljanje Kt spisa.

Naredba da se zakaže glavni pretres za 13. maj 201 4. godine doneta je 11. aprila 201 4. godine.

Nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, Osnovni sud u Novom Pazaru je 15. maja 2014. godine doneo presudu K. 103/11 kojom je prema okrivljenima odbio optužbu za krivično delo zlostavljanje i mučenje i krivično delo laka telena povreda, zbog postojanja okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

Podnosilac ustavne žalbe je 19. maja 2014. godine izjavio žalbu protiv prvostepene presude.

Viši sud u Novom Pazaru je 16. decembra 2014. godine po službenoj dužnosti preinačio prvostepenu presudu, tako što je prema okrivljenima za navedena krivična dela odbio optužbu zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja , dok je u preostalom delu prvostepenu presudu potvrdio.

4. Ispitujući da li je ustavna žalba dopuštena ratione personae, Ustavni sud je pošao od svoje dosadašnje prakse (videti, pored ostalih: Odluku Už-261/2007 od 25. decembra 2008. godine, tačka 6. obrazloženja; Odluku Už-408/2008 od 9. jula 2009. godine, tačka 6. obrazloženja; Odluku Už-452/2009 od 14. jula 2011. godine, tačka 5. obrazloženja), kao i prakse Evropskog suda za ljudska prava (videti odluku u predmetu Ristić protiv Srbije, od 18. januara 2011. godine, stav 44.) saglasno kojoj se pravo na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku u krivičnim postupcima pre svega garantuje optuženom licu, jer se o njegovim pravima i obavezama u tom postupku odlučuje. Stoga, oštećeni kao tužilac, privatni tužilac, a ni oštećeni, nemaju ni Ustavom niti zakonom zajemčeno pravo da će se protiv trećeg lica voditi krivični postupak i da će lice koje je okrivljeno biti i osuđeno, odnosno da će mu biti izrečena određena krivična sankcija. Međutim, imajući u vidu činjenicu da oštećeni kao tužilac, privatni tužilac i oštećeni imaju zakonom propisano pravo da u krivičnom postupku istaknu imovinskopravni zahtev i da se o njemu odluči, to se navedena lica mogu pozvati na povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku u onom njegovom delu koji se odnosi na odlučivanje o njihovim imovinskim (građanskim) pravima (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Boris Stojanovski protiv bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, od 6. maja 2010. godine, stav 36.). U navedenom smislu, oštećeni kao tužilac, privatni tužilac i oštećeni mogu isticati povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku u onom njegovom delu koji se odnosi na odlučivanje o „građanskom zahtevu“, odnosno od trenutka kada su u tom postupku istakli imovinskopravni zahtev koji je povezan sa materijalnom ili nematerijalnom štetom koju su pretrpeli kao posledicu krivičnog dela (videti presude Atanasova protiv Bugarske , od 2. oktobra 2008. godine, stav 51. i Boris Stojanovski protiv bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, od 6. maja 2010. godine, stav 40.).

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je u konkretnom slučaju utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe obraća ovom sudu kao lice koje je u krivičnom postupku čije se trajanje osporava imao svojstvo oštećenog kao tužioca i u kome je prvi put istakao imovinskopravni zahtev 28. januara 2011. godine prilikom podnošenja optužnog predloga.

Sledom iznetog, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac ustavne žalbe aktivno legitimisan za isticanje povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

5. Polazeći od prakse Ustavnog suda, kao i prakse i kriterijuma međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je ustavnopravnom ocenom sprovedenog postupka u ovoj krivičnopravnoj stvari utvrdio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud je utvrdio da je predmetni krivični postupak u odnosu na podnosioca ustavne žalbe trajao skoro četiri godine (računajući od 28. januara 2011. godine kada je podnet optužni predlog u kome je istaknut imovinskopravni zahtev, do 16. decembra 2014. godine, kada je doneta preduda Višeg suda u Novom Pazaru Kž. 162/14), da je prva radnja nakon podnošenja optužnog predloga preduzeta posle jedne godine i deset meseci, nakon čega je prvostepenom sudu trebalo još godinu i tri meseca da zakaže glavni pretres. Ovakvo postupanje prvostepenog suda je, po oceni Ustavnog suda, bilo krajnje nedelotvorno i neažurno, zbog čega Ustavni sud nije posebno ispitivao uticaj ostalih činilaca na trajanje postupka.

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučujući kao tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti i kriterijume od značaja za njeno određivanje, a pre svega trajanje postupka i potpunu neaktivnost prvostepenog suda , i smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu kompenzaciju za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. Sledom navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti