Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog dugotrajnog prekida postupka

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko devet godina. Postupak je prekinut pre više od četiri godine i od tada je neaktivan. Dosuđena je naknada štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5090/2010
07.02.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dejana Boškovića i Ranka Mladenovića, obojice iz Ćuprije, Dragana Markovića iz Jagodine i Nebojše Filipovića iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. februara 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dejana Boškovića, Ranka Mladenovića, Dragana Markovića i Nebojše Filipovića i utvrđuje se da je u parničnom postupku u predmetu Opštinskog suda u Ćupriji P.1. 579/04 povređeno pravo podnosila ca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Paraćinu da nastavi prekinuti parnični postupak iz tačke 1. i preduzme sve mere kako bi se postupak okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 4 00 evra, u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

O b r a z l o ž e nj e

1. Dejan Bošković i Ranko Mladenović, obojica iz Ćuprije, Dragan Marković iz Jagodine i Nebojša Filipović iz Kragujevca, preko punomoćnika Milana C. Cvetkovića, advokata iz Beograda, podneli su ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u parničnom postupku koji se vodio u predmetu Opštinskog suda u Ćupriji P.1. 579/04.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da su podnosioci ustavne žalbe 18. decembra 2003. godine podne li tužbu Opštinskom sudu u Ćupriji protiv tadašnje Državne zajednice Srbija i Crna Gora, radi isplate neisplaćene plate; da je najpre presudom Opštinskog suda u Ćupriji P.1. 1043/03 od 23. marta 2004. godine, koja je bila ukinuta po žalbi tužene, a potom i presudom Opštinskog suda u Ćupriji P.1. 579/04 od 18. marta 2005. godine obavezana tužena da tužiocima isplati neisplaćenu platu; da je navedena presuda potvrđena presudom Okružnog suda u Jagodini Gž. 1126/05 od 15. decembra 2005. godine; da su tužioci 1. marta 2006. godine podneli predlog za izvršenje; da je Vrhovni sud Srbije rešenjem Rev. 1370/06 od 31. maja 2007. godine ukinuo presudu Okružnog suda u Jagodini Gž. 1126/05 od 15. decembra 2005. godine i presudu Opštinskog suda u Ćupriji P.1. 579/04 od 18. marta 2005. godine i naložio sudu da se u ponovnom postupku utvrdi odgovornost tužene za uskraćivanje plate tužiocima; da je ovaj ponovni postupak prekinut rešenjem donetim na ročištu od 10. aprila 2008. godine; da je pravo na pravično suđenje podnosiocima povređeno time što je održan sastanak zastupnika tužene stranke - Ministarstva odbrane sa tadašnjim predsednikom Vrhovnog suda Srbije, predsednikom građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije i predsednikom Drugog opštinskog suda u Beogradu, kada je postignut načelan dogovor kako da se sudi u ovim parnicama; da je od dana podnošenja tužbe do dana izjavljivanja ustavne žalbe proteklo sedam godina, a da jednostavan i nimalo složen parnični postupak nije završen i neizvesno je kada će biti završen, čime je podnosiocima povređeno p ravo na suđenje u razumnom roku.

Podnosioci ustavne žalbe su predložili da Ustavni sud usvoji njihovu žalbu, utvrdi da su im povređeni pravo na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku u predmetu Opštinskog suda u Ćupriji P.1. 579/04 i pravo na pravično suđenje u postupku pred Vrhovnim kasacionim sudom Rev. 1370/06 i utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete u određenom iznosu.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) je po svojoj sadržini istovetna sa odredbom člana 170. Ustava, a stavom 2. istog člana je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu, kao i u odgovor v.f. predsednika Osnovnog suda u Ćupriji, koji je Ustavnom sudu, bez spisa predmeta, dostavljen 5. decembra 2012. godine, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Parnični postupak u ovom predmetu pokrenut je tužbom koju su Opštinskom sudu u Ćupriji 18. decembra 2003. godine podneli tužioci , ovde podnosioci ustavne žalbe protiv tužene Državne zajednice Srbija i Crna Gora-Ministarstvo odbrane - VP 4418 Ćuprija, zbog sticanja bez osnova, odnosno radi isplate razlike između isplaćene i zakonom garantovane plate.

Održana su dva ročišta: 9. februara 2004. godine. i 23. marta 2004. godine, na kome je doneta presuda Opštinskog suda u Ćupriji P .1. 1043/03 od 23. marta 2004. godine , kojom je u stavu prvom izreke delimično usvojen tužbeni zahtev tužilaca, u stavu drugom izreke tužbeni zahtev odbijen za potraživanje preko dosuđenog, u stavu trećem izreke odbijen prigovor nedostataka pasivne legitimacije i prigovor da je tužba preuranjena, a u stavu četvrtom izreke odlučeno o troškovima parničnog postupka. Presuda je otpravljena 15. juna 2004. godine.

Protiv navedene presude žalbu je 4. avgusta 2004. godine izjavio zakonski zastupnik tužene, te je u postupku po žalbi rešenjem Okružnog suda u Jagodini Gž .1. 1788/04 od 27. oktobra 2004. godine ukinuta presuda Opštinskog suda u Ćupriji P .1. 1043/03 u prvom i četvrtom stavu izreke i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje u ukinutom delu. Postupak je nastavljen 8. novembra 2004. godine pod novim brojem P.1. 579/04.

U daljem toku postupka Opštinski sud u Ćupriji je na ročištu od 18. marta 2005. godine doneo presudu P .1. 579/04 od kojom je u stavu prvom usvojen tužbeni zahtev tužilaca, u stavu drugom izreke su tužioci oslobođeni plaćanja sudskih taksa za tužbu i presudu, u stavu trećem izreke je odbijen prigovor zastarelosti i prigovor da je tužba preuranjena, a u stavu četvrtom izreke je odlučeno o troškovima postupka. Presuda je otpravljena 29. marta 2005. godine.

Okružni sud u Jagodini je presudom Gž. 1126/05 od 15. decembra 2005. godine potvrdio prvostepenu presudu u stavu prvom i četvrtom izreke i žalbu tužene izjavljnu 11. aprila 2005. godine u odnosu na ovaj deo presude odbio kao neosnovanu.

Tužena je, preko zakonskog zastupnika, 24 . februara 2006. godine izjavila reviziju protiv presude Okružnog suda u Jagodini Gž. 1126/05 od 15. decembra 2005. godine. Odlučujući o reviziji Vrhovni sud Srbije u Beogradu je rešenjem Rev. II 1370/06 od 31. maja 2007. godine ukinuo i presudu Okružnog suda u Jagodini Gž . 1126/05 od 15. decembra 2005. godine i presudu Opštinskog suda u Ćupriji P .1. 579/04 od 18. marta 2005. godine, a u obrazloženju naveo da će prvostepeni sud u ponovnom postupku doneti novu i zakonitu odluku.

Nakon dono šenja rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu Rev. II 1370/06 od 31. maja 2007. godine predmet je dobio novi broj P.1. 199/07, te je nakon toga pred Opštinskim sudom u Ćupriji zakazano ročište za glavnu raspravu od 25. oktobra 2007. godine, na kom e je sud odredio da se ročište odloži radi pribavljanja izveštaja koje je predložio punomoćnik tužilaca i novo ročište zakazao za 15. januar 2008. godine. Ročište od 15. januara 2 008. godine sud je odložio, jer tužena nije dostavila tražene izveštaje, a sledeće je zakazano za 10. april 2008. godine.

Ročište od 10. aprila 2008 godine sud je održao u odsustvu uredno pozvanog zakonskog zastupnika tuženog. Na tom ročištu je punomoćnik tužilaca dao izjavu da je Vrhovni sud Srbije na svojoj sednici od 31. maja 2005 godine zauzeo pravni stav povodom spornog pravnog pitanja o pravu na platu tužilaca, ali ne i o pravu na naknadu štete što je predmet ove parnice i tužbenog zahteva, te su tužioci predložili da se spisi predmeta upute Vrhovnom sudu Srbije radi razjašnjena da li tužioci imaju pravo na naknadu štete koju do sada tužena nije osporila i koja je evidentna a koju priznaje Okružni sud u Jagodini, kao i neka veća Vrhovnog suda Srbije koja su do sada odlučivala po reviziji. Punomoćnik tužilaca je takođe naveo da Vrhovni sud Srbije još uvek nije zauzeo pravni stav koji se odnosi na zahtev za naknadu štete, te je predložio da sud prekine postupak u ovoj pravnoj stvari dok Vrhovni sud Srbije po ovom pitanju ne zauzme pravni stav.

Opštinski sud u Ćupriji je na tom poslednjem održanom ročištu od 10. aprila 2008. godine doneo rešenje o prekidu postupka i odredio da će se nastaviti po dostavi mišljenja Vrhovnog suda Srbije a o spornom pitanju za naknadu štete. Rešenje je otpravljeno 22. aprila 2008. godine.

Otpravak rešenja o prekidu postupka nije urađen, a prema stanju u spisima nakon ročišta za glavnu raspravu od 10. aprila 2008 godine nije preuzeta više ni jedna radnja u osporenom postupku.

Predmet P.1. 199/04 je arhiviran 5. juna 2008. godine, kao ''svršen''.

U odgovoru v.f. predsednika Osnovnog suda u Paraćinu, koji je preuzeo nadležnost Opštinskog suda u Ćupriji, navedeno je da predmet nije mogao da se arhivira, niti da se razvede kao završen, bez obzira na to što je u t om predmetu rešenje o prekidu postupka doneto na ročištu od 10. aprila 2008. godine, jer je po odredbama Zakona o parničnom postupku sud bio dužan da otpravak rešenja o prekidu postupka dostavi punomoćniku tužioca i zakonskom zastupniku tužene i da tek po pravnosnažnosti tog rešenja predmet razvede kao svršen.

4. Odredbama člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. S obzirom na to da su ovom odredbom Ustava zajemčena ista prava na suštinski istovetan način kao i odredbom člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, to je Ustavni sud istaknute povrede cenio samo u odnosu na Ustav.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br . 125/04 , 111/09 i 36/11 ) bilo je propisano: da sud može osim slučajeva posebno predviđenih u ovom zakonu, prekid postupka odrediti ako je odlučio da sam ne rešava o prethodnom pitanju (član 12.) (član 215. stav 1.); da ako je sud prekinuo postupak iz razloga navedenih u članu 215. tačka 1. ovog zakona, postupak će se nastaviti kad se pravnosnažno završi postupak pred sudom ili drugim nadležnim organom, ili kad sud nađe da više ne postoje razlozi da se čeka na njegov završetak (član 217. stav 2).

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak, od dana njegovog pokretanja do dana okončanja, predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka od podnošenja tužbe 18. decembra 2003. godine.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak u konkretnom predmetu do donošenja rešenja o prekidu postupka od 10. aprila 2008. godine trajao duže od četiri godine i tri meseca. Nakon donošenja navedenog rešenja predmet je arhiviran 5. avgusta 2008. godine, iako nije ni mogao da se arhivira, niti da se razvede kao završen, bez obzira na to što je u tom predmetu rešenje o prekidu postupka doneto na ročištu od 10. aprila 2008. godine, jer je po odredbama člana 218. stav 1. Zakona o parničnom postupku protiv takvog rešenja bila dozvoljena posebna žalba. To dalje znači da je sud bio dužan da otpravak rešenja o prekidu postupka dostavi punomoćniku tužioca i zakonskom zastupniku tužene i da tek po pravnosnažnosti tog rešenja predmet razvede kao završen, što u konkretnom slučaju nije učinjeno.

Ustavni sud ocenjuje da činjenice da je osporeni parnični postupak do donošenja rešenja od prekidu već trajao duže od četiri godine i tri meseca i da je nakon toga proteklo još više od četiri godine, a da u još uvek nije doneta pravnosnažna odluka, sama po sebi ukazuje na to da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe u konkretnom slučaju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca ( složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca).

Ispitujući uticaj navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti ocenio da je dužini postupka prvenstveno doprinelo postupanje nadležnih sudova. Ustavni sud konstatuje da je, i pored toga što je Opštinski sud u Ćupriji relativno brzo i na malom broju zakazanih ročišta doneo čak dve prvostepene presude , te presude su ukinute od strane drugostepenog, odnosno Vrhovnog suda Srbije i predmet je vraćan na ponovni postupak, čime je traja nje postupka značajno produženo.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da svako ukidanje sudske odluke i vraćanje predmeta na ponovno suđenje, doprinosi odugovlačenju postupka (videti Odluku Ustavnog suda Už-135/2009 od 10. februara 2011. godine). Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava izražen u presudi od 6. septembra 2005. godine u predmetu ''Pavlyulynets protiv Ukrajine'', broj aplikacije 70767/01, stav 51, u kome je konstatovano da ponovno razmatranje jednog predmeta posle vraćanja na nižu instancu može, samo po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu tužene države. Stoga je, prema oceni Ustavnog suda, upravo ovakvo postupanje kako prv ostepenog, tako i drugostepenog, odnosno Vrhovnog suda, značajnije doprinelo nerazumno dugom trajanju osporenog parničnog postupka.

Ustavni sud konstatuje da je dužnost suda da postupak sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Ustavni sud je utvrdio da nakon donošenja rešenja o prekidu postupka, Opštinski sud u Ćupriji nije tražio od Vrhovnog suda Srbije izveštaj o tome da li je zauzet stav o spornom pravnom pitanju. Međutim, ni podnosioci ustavne žalbe nisu preduzeli bilo koju radnju kojom bi pokazali želju i nameru da se postupak nastavi, iako je postupak preki nut na njihov predlog. Podnosioci ustavne žalbe su se obrati li Ustavnom sudu radi zaštite pra va na suđenje u razumnom roku, ali nije dostavio dokaze da je prethodno podneo predlog za nastavak osporenog parničnog postupka. I pored ovakvog ponašanja podnosila ca ustavne žalbe koji nisu koristili svoja procesna prava u cilju nastavka, ubrzanja i okončanja parničn og postupka koji se vodi po njihovoj tužbi, Ustavni sud je našao da je prevashodna dužnost suda da preduzme sve mere kako bi se predmet iz njegove nadležnosti okončao i time pružila sudska zaštita strankama u postupku utvrđena članom 22. stav 1. Ustava.

6. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud je stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke, prvi deo.

Polazeći od toga da parnični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnom Prvom osnovnom sudu u Beogradu da nastavi započeti parnični postupak i preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Imajući u vidu to da su podnosioci ustavne žalbe istakli i zahtev za naknadu nematerijalne štete, kao i da osporeni postupak još uvek nije okončan, Ustavni sud je, kao način pravičnog zadovoljenja podnosilaca, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, utvrdio pravo na naknadu štete od po 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu, a posebno to da osporeni postupak traje već devet godina i da još uvek nije okončan. Po oceni Ustavnog suda, navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. U vezi navoda podnosilaca ustavne žalbe da im je u parničnom postupku u predmetu ranije Opštinskog suda u Ćupriji P.1. 579/04, odnosno u postupku pred Vrhovnim kasacionim sudom Rev. 1370/06 povređeno i pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio kao preuranjenu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu i odlučio je kao u drugom delu tačke 1. izreke, imajući u vidu da predmetni parnični postupak još uvek nije okončan.

9. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci, saglasno odredbama člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog dugotrajnog prekida postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti