Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe zbog produženja pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu protiv rešenja o produženju pritvora. Ocenjeno je da su sudovi dali relevantne i dovoljne razloge za postojanje opasnosti od ponavljanja krivičnog dela, te da trajanje pritvora nije bilo nerazumno s obzirom na složenost predmeta.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik Vesna Ilić Prelić, i sudije Tatjana Babić, Bratislav Đokić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Marković, Snežana Marković, Miroslav Nikolić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović, dr Jovan Ćirić, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan, u postupku po ustavnoj žalbi S. P . iz Srpskog Krstura, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 4. aprila 201 9. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba S. P . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 185/1 6 od 23. maja 2016. godine i rešenj a Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 836/16 od 9. juna 2016. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. S. P . iz Srpskog Krstura je , 28. juna 2016. godine, preko punomoćnika V . J . Đ, advokata iz Subotice, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 185/16 od 23. maja 2016. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 836/16 od 9. juna 2016. godine, zbog povrede prava na slobodu i bezbednost i prava na ograničeno trajanje pritvora, zajemčenih odredbama člana 27. stav 1. i člana 31. stav 2. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava iz člana 5. stav 3. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Kako se označena odredb a Evropske konvencije na koj u podnosilac u ustav noj žalbi ukazuje sadržinski ne razlikuj e od prava zajemčen og Ustavom, to Ustavni sud posgojanje njegove povred e ceni u odnosu na odgovarajuću odredbu Ustava.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi: da se u predmetu Višeg suda u Zrenjaninu K. 90/13 protiv njega i drugih lica vodi krivični postupak po optužnici Višeg javnog tužilaštva u Zrenjaninu od 14. avgusta 2013. godine zbog četiri krivična dela razbojništva; da se u pritvoru nalazi od 20. februara 2013. godine „neprekidno“ i da mu je osporenim rešenjima pritvor produžen na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku; da „sva rešenja o produženju pritvora imaju do u reč identičan sadržaj“; da su „samo promenjeni datumi donošenja rešenja“ i „ponekad imena sudija“, a da su „u svemu ostalom identična“; da „nakon tako dugog vremena pritvaranja razlozi za produženje pritvora više nemaju osnova“, odnosno da razlozi koje „sud stereotipno, do u reč identično ponavlja više nisu dovoljni“.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i prava na naknadu štete, te poništi osporena rešenja. Takođe, tražio je i naknadu troškova pred Ustavnim sudom.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u osporena rešenja i drugu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu, kao i odgovore Višeg suda u Zrenjaninu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

A) Činjenice i okolnosti koje se odnose na krivični postupak

Pred Višim sudom u Zrenjaninu se u vreme podnošenja ustavne žalbe u predmetu K. 90/13 vodio krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe i još četiri lica.

Krivični postupak je pokrenut 22. februara 2013. godine, donošenjem rešenja istražnog sudije Višeg suda u Zrenjaninu da se protiv podnosioca ustavne žalbe (i drugih lica) sprovede istraga.

Nakon sprovedene istrage, Više javno tužilaštvo u Zrenjaninu je 12. avgusta 2013. godine protiv podnosioca ustavne žalbe i još četiri lica podiglo optužnicu. Podnosiocu je stavljeno na teret izvršenje četiri krivična dela razbojništva iz člana 206. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika (a ostalim optuženima ukupn o 12 krivičnih dela razbojništva).

Viši sud u Zrenjaninu je 30. juna 2015. godine, nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, doneo presudu K. 90/13 kojom je, pored ostalog, podnosioca ustavne žalbe oglasio krivim zbog izvršenja četiri krivična dela razbojništva iz člana 206. stav 2. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od pet godina i šest meseci. Navedena presuda je po žalbama branilaca ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 1188/15 od 22. decembra 2015. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje i odlučivanje.

Viši sud u Zrenjaninu je u ponovnom postupku 17. avgusta 2016. godine doneo presudu K. 26/16 kojom je, pored ostalog, podnosioca ustavne žalbe oglasio krivim zbog izvršenja četiri krivična dela razbojništva iz člana 206. stav 2. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od pet godina i šest meseci.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 115/17 od 22. marta 2017. godine je, pored ostalog, delimično usvojena žalba Višeg javnog tužilaštva u Zrenjaninu u delu odluke o krivičnoj sankciji izrečenoj podnosiocu ustavne žalbe, te je preinačena prvostepena presuda tako što je podnosiocu ustavne žalbe izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od sedam godina, dok je u nepreinačenom delu prvostepena presuda potvrđena.

Prema podacima sa internet stranice „Portal sudova Srbije“ (www.portal.sud.rs), Vrhovni kasacioni sud je 20. decembra 2016. godine odbio zahtev za zaštitu zakonitosti koji je branilac podnosioca ustavne žalbe podneo protiv prvostepene i drugostepene presude.

B) Činjenice i okolnosti koje se odnose na pritvor

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Zrenjaninu Ki. 20/13 od 22. februara 2013. godine na osnovu odredaba člana 142. stav 1. tač. 2) i 3) tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku, koji mu se računao od 20. februara 2013. godine kada je lišen slobode.

Pritvor je potom podnosiocu ustavne žalbe tokom istražnog postupka i nakon podizanja optužnice produžavan na osnovu tačke 3) ranije važećeg člana 142. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, a potom 211. stav 1. važećeg Zakonika.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenj em Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 185/16 od 23. maja 201 6. godine, produžen za 60 dana, na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku. U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog navedeno: da je okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe , osnovano sumnjiv da je izvršio četiri krivična dela razbojništva i to „u kratkom vremenskom periodu od 17. januara 2013. do 14/15. februar 2013. godine“, te, „imajući u vidu da je isti već pravnosnažno osuđen zbog krivičnog dela krađa u pokušaju iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika, koje spada u grupu krivičnih dela protiv imovine, kao i dela za koja je osnovano sumnji v da je izvršio, što po mišljenju veća ukazuje na bojaznost da će okrivljeni ukoliko bi se našao na slobodi mogao u kratkom vremenskom periodu ponoviti ili nastaviti sa vršenjem krivičnih dela“.

Apelacioni sud u Novom Sadu je osporenim rešenjem Kž2. 836/16 od 9. juna 201 6. godine, pored ostalog, odbio kao neosnovan u žalb u branioca podnosioca ustavne žalbe izjavljenu protiv rešenja Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 185/16 od 23. maja 2016. godine. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, istaknuto: da „navedene okolnosti i po stanovištu Apelacionog suda u svojoj mećusobnoj povezanosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da će optuženi S. P . boravkom na slobodi u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo “, te da žalbeni navodi ne dovode u pitanje pravilnost pobijanog rešenja.

Podnosiocu ustavne žalbe je pritvor ukinut 17. avgusta 2016. godine, nakon izricanja prvostepene presude.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (član 31. stav 2).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti.

Članom 216. ZKP je, pored ostalog, propisano: da od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor se može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.).

5. Ustavni sud je u više svojih odluka (videti, pored ostalih, Odluku Už-4940/2010 od 31. marta 2011. godine, tačka 5. obrazloženja) zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31, podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka. Imajući u vidu navedeno, kao i sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je istaknutu povred u prava iz člana 27. stav 1. Ustava cenio u okviru prava iz člana 31. stav 2. Ustava.

Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžen u fazi glavnog pretresa, zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio četiri krivična dela razbojništva. Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima produžen na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, odnosno zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo.

Ustavni sud je ocenio da su osporena rešenja zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava, te da su nadležni sudovi postupali u skladu sa ZKP kada su utvrdili da postoje uslovi da se podnosiocu ustavne žalbe produži pritvor po označenom zakonskom osnovu. Naime, nadležni sudovi su u osporenim odlukama argumentovano obrazložili konkretne osobite okolnosti koje u ovom slučaju ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti delo i ocenili da su te okolnosti takvog značaja da opravdavaju produženje mere pritvora prema podnosiocu (da postoji opravdana sumnja da je izvršio četiri krivična dela razbojništva, i to u kratkom vremenskom periodu od 17. januara 2013. do 14/15. maja 2013. godine, što u međusobnoj povezanosti sa činjenicom da je već pravnosnažno osuđen zbog krivičnog dela krađa u pokušaju, koja spada u grupu krivičnih dela protiv imovine, kao i krivična dela za koja je osnovano sumnjiv, opravdavaju njegovo dalje zadržavanje u pritvoru). Ustavni sud smatra da ocena krivičnih sudova u pogledu postojanja navedenog pritvorskog razloga i odluka suda da je radi nesmetanog vođenja postupka nužno bilo produžiti pritvor prema podnosiocu, nije proizvoljna i arbitrerna, odnosno da su dati razlozi relevantni i dovoljni.

Takođe, Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac do dana podnošenja ustavne žalbe (28. jun 201 6. godine) nalazio u pritvoru tri godine i nešto više od pet meseci (računajući od 20. februara 2013. godine kada je lišen slobode), za koje vreme je sprovedena istraga, podignuta optužnica, održan glavni pretres i sproveden dokazni postupak nakon čega je doneta prvostepena presuda koja je po žalbi ukinuta, te se u vreme donošenja osporenih rešenja vodio ponovni postupak pred prvostepenim sudom koji je bio u fazi glavnog pretresa . Imajući u vidu sve navedeno, kao i činjenicu da se krivični postupak u konkretnom slučaju vodio protiv pet lica, zbog ukupno 16 krivičnih dela razbojništa, Ustavni sud je ocenio da je postupak do trenutka podnošenja ustavne žalbe vođen sa primerenom hitnošću.

Sledom iznetog, Ustavni sud je našao da osporenim rešenj ima podnosiocu nije povređeno pravo na ograničeno trajanje pritvora, zajemčeno odredbom člana 31. stav 2. Ustava , te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu .

6. Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu. Ovakav stav Ustavni sud je, između ostalih, zauzeo i u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine.

7. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 5) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Vesna Ilić Prelić, s.r.