Utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku zbog dugotrajnog prekida

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji je u prekidu preko pet godina. Sud je naložio hitno okončanje postupka i dosudio podnosiocu naknadu nematerijalne štete zbog neefikasnosti pravosuđa.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Pera Antića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. marta 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Pera Antića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Prvim opštinskim sud om u Beogradu u predmetu P. 9326/07 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Pero Antić iz Beograda je 7. decembra 2010. godine , preko punomoćnika Milana Cvetkovića, advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije i prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se vodio pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 9326/07.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je 10. oktobra 2007 . godine podneo Prvom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo odbrane , radi na knade štete. Takođe je naveo da „ovaj jednostavan i nimalo složen“ parnični postupak još uvek nije okončan i da je neizvesno koliko će još trajati, te da mu je time povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da su mu u postupku koji se vodi o pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 9326/07 povređena navedena Ustavom zajemčena načela i prava i da mu utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete .

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - O dluka US), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 9326/07 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustave žalbe i drugi tužioci su 10. oktobra 2007 . godine podneli Prvom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv tužene - Republika Srbija - Ministarstvo o dbrane, radi naknade štete. Predmet je zaveden pod brojem P. 9326/07 .

Tužena je 22. oktobra 2007. godine dostavila odgovor na tužbu.

Tužioci su podneskom od 1. februara 2008. godine predložili da sud prekine postupak radi zauzimanja stava o spornom pravnom pitanju.

Prvi opštinski sud u Beogradu je 8. februara 2008. godine doneo rešenje P. 9326/07, kojim je prekinuo postupak u ovoj pravnoj stvari. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je Drugi opštinski sud u Beogradu podneo predlog Vrhovnom sudu Srbije za rešavanje spornog pravnog pitanja, po članu 176. Zakona o parničnom postupku; da je odluka Vrhovnog suda Srbije prethodno pitanje za odluku u ovoj pravnoj stvari, te je odlučio kao u izreci rešenja, primenom člana 215. stav 1. tačka 1), u vezi člana 12. Zakona o parničnom postupku. Rešenje o prekidu postupka dostavljeno je strankama i nije osporeno žalbom. Dostavnom naredbom postupajućeg sudije predmet je arhiviran 28. marta 2008. godine .

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09 ) (u daljem tekstu: ZPP) , koji je bio na s nazi u vreme pokretanja parničnog postupka, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom rok (stav 1.); da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (stav 2.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 10. oktobra 2007. godine podnošenjem tužbe Prvom opštinskom sudu u Beogradu i da nije okončan.

Ustavni sud je utvrdio da je od podnošenja tužbe do razmatranja ustavne žalbe proteklo pet godina i četiri meseca , a da još nije okončan ni prvostepeni postupak.

Navedeno trajanje postupka moglo bi da ukaže na to da postupak nije okončan u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ocenjujući složenost pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, Ustavn i sud je našao da su postojale objektivne okolnosti koje su doprinele produžavanju postupka. Naime, parnični postupak je u prekidu od 8. februara 2008. godine radi zauzimanja stava o spornom pravnom pitanja od strane Vrhovnog suda Srbije.

Imajući u vidu da se osporeni postupak odnosi na spor o potraživanju proisteklom iz radnog odnosa, Ustavni sud nalazi da je podnosilac ustavne žalbe nesumnjivo imao interes za efikasno odvijanje predmetnog parničn og postupka.

Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustav ni sud je našao da podnosilac, kao tužilac, svojim ponašanjem nije doprineo neopravdano dugom trajanju parničnog postupka.

Ispitujući postupanje sudova u ovom postupku, Ust avni sud je ocenio da je nedelotvorno postupanje sudova prevashodno doprinelo neopravdano dugom trajanju parničnog postupka. Naime, ovde se, p re svega, ima u vidu da je Prvi opštinski sud u Beogradu prekinuo parnični postupak rešenjem P. 9326/07 od 8. februara 2008. godine, na osnovu odredbe člana 215. stav 1. tačk a 1) tada važećeg ZPP, zbog podnošenja predloga za rešavanje spornog pravnog pitanja od strane Vrhovnog suda Srbije, u smislu člana 176. ZPP. Iz spisa predmeta proizlazi da je prvostepeni sud, nakon pravnosnažnosti rešenja o prekidu postupka, arhivirao predmet, iako je bio dužan da po službenoj dužnosti nastavi postupak po donošenju odluke Vrhovnog suda Srbije o navedenom predlogu. Saglasno članu 178. stav 1. ZPP, Vrhovni sud Srbije je bio dužan da reši sporno pravno pitanje u roku od 90 dana od dana prijema zahteva. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da prekid jednog postupka do okončanja nekog drugog postupka ne dovodi, a priori, do utvrđivanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, ali neopravdano odugovlačenje u drugim postupcima čije se okončanje čeka, uzrokuje povredu prava podnosioca u odnosu na prekinuti postupak. Ustavni sud ukazuje da je Evropski sud za ljudska prava u svojoj praksi izrazio takvo stanovi šte (videti presudu u predmetu ''Smoje protiv Hrvatske'' od 11. januara 2007. godine, stav 45, aplikacija broj 28074/03 ). Dakle, u ovom slučaju predmetni parnični postupak se ne može posmatrati odvojeno od postupka po zahtevu za rešavanje spornog pravnog pitanja pred Vrhovnim sudom Srbije. Po oceni Ustavnog suda, izneto postupanje je dovoljan razlog da se utvrdi odlučujući doprinos suda neopravdano dugom trajanju ospor enog postupka. (Ustavni sud je isti pravni stav zauzeo u Odluci Už - 2504/2010 od 28. juna 2012. godine).

Imajuću u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe u parničnom postupku koji se vodio pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 9326/07 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. U pogledu navoda podnosioca o povredi načela zabrane diskriminacije i z člana 21. Ustava i prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u tom delu preuranjena, s obzirom na to da postupak još uvek nije okončan. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu , u tom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Prvom osnovnom sudu u Beogradu da štetne posledic e utvrđene povrede prava otkloni tako što će preduzeti sve neophodne mere kako bi se ovaj parnični postupak okončao u najkraćem roku.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava, u ovom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka, kao i objektivne teškoće koje su doprinele produžavanju ovog parničnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, praksu ovoga suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević