Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao instancionog zahteva

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv krivičnih presuda. Žalba je odbačena jer se njome tražilo da Ustavni sud postupa kao instancioni sud, preispitujući činjenično stanje i krivičnu odgovornost, što nije u njegovoj nadležnosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Radivoja Babića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 25. marta 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Radivoja Babića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Topoli K. 155/06 od 25. januara 2008. godine i presude Okružnog suda u Kragujevcu Kž. 835/08 od 11. novembra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radivoje Babić iz Beograda je 13. januara 2009. godine, preko punomoćnika-advokata Dušana S. Obrenčevića, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Topoli K. 155/06 od 25. januara 2008. godine i presude Okružnog suda u Kragujevcu Kž. 835/08 od 11. novembra 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Predložio je da Ustavni sud osporene presude poništi i reši ovu krivičnopravnu stvar tako što će podnosioca osloboditi od optužbe.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Prema članu 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/2007), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, ustavna žalba mora da sadrži ime i prezime, jedinstveni matični broj građana, prebivalište ili boravište, odnosno naziv i sedište podnosioca ustavne žalbe, ime i prezime njegovog punomoćnika, broj i datum akta protiv koga je žalba izjavljena i naziv organa koji ga je doneo, naznaku ljudskog ili manjinskog prava ili slobode zajemčene Ustavom za koje se tvrdi da je povređeno sa oznakom odredbe Ustava kojom se to pravo, odnosno sloboda jemči, razloge žalbe i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje, zahtev o kome sud treba da odluči i potpis podnosioca ustavne žalbe.
3. Ustavni sud je iz navoda iznetih u ustavnoj žalbi ustanovio da punomoćnik podnosioca ustavne žalbe isključivo osporava utvrđeno činjenično stanje na kome se zasnivaju osporene sudske odluke, a pre svega nalaze i mišljenja veštaka saobraćajno-tehničke struke koje smatra neistinitim. Stoga se predlaže da Ustavni sud osporene presude poništi i da reši ovu krivičnopravnu stvar tako što će podnosioca osloboditi od optužbe.
Iz navoda i razloga kojima se obrazlože ustavna žalba nesumnjivo proizlazi da se od Ustavnog suda zahteva da odluči o krivičnoj odgovornosti podnosioca ustavne žalbe u vezi sa krivičnim delom koje je bilo predmet postupka koji je pravnosnažno okončan, dakle da postupa kao instancioni sud.
Ustavna žalba se ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova i pojedinačnih akata i radnji drugih državnih organa. U postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud je nadležan jedino da utvrđuje da li je osporenim pojedinačnim aktom ili radnjom učinjena povreda ili uskraćivanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom. Navedeni stav Ustavni sud je već izrazio u donetim rešenjima Už-1180/2008 i Už-1370/2008.
Iz navedenih razloga Ustavni sud je ocenio da nisu ispunjene procesne pretpostavke utvrđene Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.
4. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić