Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu kao neblagovremenu u delu koji se odnosi na pravnosnažne krivične presude, a kao nedopuštenu u delu koji se odnosi na akt javnog tužilaštva. Rok za žalbu računa se od dostavljanja drugostepene presude.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Babića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 25. juna 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dragana Babića izjavljena protiv presude Petog opštinskog suda u Beogradu K. br. 325/06 od 7. februara 2008. godine, presude Okružnog suda u Beogradu Kž. br. 1248/2008 od 29. maja 2008. godine i akta Republičkog javnog tužilaštva KTZ. br. 1030/08 od 30. januara 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragan Babić iz Beograda je podneo Ustavnom sudu 6. aprila 2009. godine ustavnu žalbu protiv presude Petog opštinskog suda u Beogradu K. br. 325/06 od 7. februara 2008. godine, presude Okružnog suda u Beogradu Kž. br. 1248/2008 od 29. maja 2008. godine i obaveštenja Republičkog javnog tužilaštva KTZ. br. 1030/08 od 30. januara 2009. godine, zbog povreda prava na pravično suđenje, posebnih prava okrivljenog i prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 33. st. 4. i 5. i člana 34. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije. Predložio je da Ustavni sud "poništi naznačene obe presude" kao i da "odloži izvršenje osporenih presuda". Podnosilac ustavne žalbe je podneo Ustavnom sudu 29. aprila 2009. godine i molbu za prioritetno odlučivanje o njegovoj ustavnoj žalbi.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporene akte i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnopravne stvari:
Protiv podnosioca ustavne žalbe je vođen krivični postupak koji je pravnosnažno okončan donošenjem presude Okružnog suda u Beogradu Kž. br. 1248/2008 od 29. maja 2008. godine, kojom je potvrđena presuda Petog opštinskog suda u Beogradu K. br. 325/06 od 7. februara 2008. godine. Protiv navedenih presuda podnosilac ustavne žalbe je uputio Republičkom javnom tužilaštvu 3. novembra 2008. godine predlog okrivljenog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti. Republičko javno tužilaštvo je aktom KTZ. br. 1030/08 od 30. januara 2009. godine obavestilo podnosioca ustavne žalbe da nema osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv osporenih presuda.
Saglasno odredbama čl. 419. i 421. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07 i 122/08), ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo javni tužilac, a ne okrivljeni. Ustavni sud je stoga ocenio da se ovo vanredno pravno sredstvo u krivičnom postupku ne može smatrati pravnim sredstvom čijim iscrpljivanjem okrivljeni stiče pravo na podnošenje ustavne žalbe, saglasno odredbama člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Ovo iz razloga što okrivljeni ne može da utiče na odluku javnog tužioca da li će podići zahtev za zaštitu zakonitosti, bez obzira na lično podnetu inicijativu, niti ima zakonsku mogućnost da samostalno podnese navedeno vanredno pravno sredstvo, ako to ne učini javni tužilac. Pošto zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo čije izjavljivanje stoji na raspolaganju okrivljenom, to se ne može smatrati pretpostavkom za izjavljivanje ustavne žalbe u smislu navedenih odredaba Ustava i Zakona, već se, po oceni Ustavnog suda, u krivičnom postupku pravna sredstva iscrpljuju podnošenjem žalbe na prvostepenu presudu, odnosno žalbe na drugostepenu presudu, kada je ona u skladu sa zakonom dozvoljena.
Polazeći od navedenog, po oceni Ustavnog suda, zakonom propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe se u konkretnom slučaju računa od dana dostavljanja osporene drugostepene krivične presude podnosiocu ustavne žalbe. Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe, na priloženoj presudi Kž. br. 1248/2008, svojeručno napisao da je presuda "dobijena 08.09.08.", i da je 3. novembra 2008. godine, kako to nesumnjivo proističe iz priložene dokumentacije, podneo inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba, u ovom delu, neblagovremena, jer je podneta po isteku roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.
4. Osporenim aktom Republičkog javnog tužilaštva KTZ. 1030/08 od 30. januara 2009. godine, obaveštava se podnosilac ustavne žalbe da nema osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv presude Petog opštinskog suda u Beogradu K. br. 325/06 od 7. februara 2008. godine i presude Okružnog suda u Beogradu Kž. br. 1248/2008 od 29. maja 2008. godine. Iz navedenog sledi da osporeni akt Republičkog javnog tužilaštva po svojoj prirodi predstavlja obaveštenje, a ne pojedinačni akt kojim se odlučuje o pravima i obavezama fizičkih ili pravnih lica protiv koga se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. Zakona o Ustavnom sudu, može izjaviti ustavna žalba. Ustavni sud je, stoga, utvrdio da je ustavna žalba, u ovom delu, nedopuštena, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.
5. S obzirom da je ustavna žalba, u delu koji se odnosi na osporene presude Petog opštinskog suda u Beogradu i Okružnog suda u Beogradu, neblagovremena, a da je, u delu koji se odnosi na osporeni akt Republičkog javnog tužilaštva, nedopuštena, Ustavni sud je ocenio da ustavnu žalbu treba odbaciti, saglasno odredbama člana 36. stav 1. tač. 2) i 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene procesne pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
6. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

Slični dokumenti

• Už 1978/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u krivičnom postupku
• Už 1509/2009: Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene i nedopuštene u krivičnom postupku
• Už 3435/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u krivičnom postupku kao neblagovremene
• Už 3489/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u krivičnom postupku
• Už 1887/2009: Rešenje Ustavnog suda o računanju roka za ustavnu žalbu u krivičnom postupku
• Už 1873/2009: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti
• Už 1417/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe i odbijanju povraćaja u pređašnje stanje