Odluka Ustavnog suda o ustavnosti rešenja o produženju pritvora zbog uznemirenja javnosti

Kratak pregled

Odbijena je kao neosnovana ustavna žalba izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda o produženju pritvora. Ustavni sud je utvrdio da je odluka zasnovana na zakonom propisanim razlozima i da sadrži detaljno i individualizovano obrazloženje o postojanju uznemirenja javnosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenik predsednika Suda Snežana Marković, zamenik predsednika Veća, i sudije Miroslav Nikolić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, dr Vladan Petrov i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. M , iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. jula 2019. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba S. M . izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž2. 284/17 od 24. maja 201 7. godine u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. stav 1. Ustava Republike Srbije .

O b r a z l o ž e nj e

1. S. M . iz Niša podne o je Ustavnom sudu, 15. juna 201 7. godine, preko punomoćnika S. C. K , advokata iz Niša, ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž2. 284/17 od 24. maja 2017. godine, zbog povrede prava iz člana 31. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da je podnosilac pritvoren 3. jula 2016. godine i da se u pritvoru nalazi skoro 12 meseci zbog pritvorskog razloga uznemirenje javnosti iz člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku , iako poslednjih nekoliko meseci o događaj u nije izveštavao nijedan medij u zemlji, a čak i da jeste, potpuno je neshvatljivo da odluku suda može uopšte da rukovodi bilo kakvo izveštavanje medija .

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

A) Činjenice i okolnosti koje se odnose na krivični postupak

Pred Višim sudom u Nišu se protiv podnosioca vodio krivični postupak po optužnici Višeg javnog tužilaštva u Nišu Kt. 96/16 od 24. oktobra 20 16. godine, zbog krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 11) Krivičnog zakonika.

U vreme podnošenja ustavne žalbe bila je doneta nepravnosnažna prvostepena presuda.

Uvidom u tok predmeta Višeg suda u Nišu K. 117/2016 dostupnog na Portalu sudova Srbije ( www.portal.sud.rs) utvrđeno je da je prvostepena presuda kojom se optuženi oglašava krivim doneta 19. aprila 201 7. godine, a drugostepena presuda, kojom je prvostepena presuda potvrđena, je doneta 27. oktobra 201 7. godine.

B) Činjenice i okolnosti koje se odnose na pritvor

Podnosiocu ustavne žalbe pritvor je određen rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Nišu K pp. 26/16 od 4. jula 201 6. godine, koji se računa od 3. jula 201 6. godine, kada je lišen slobode .

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžavan više puta, a poslednji put pre podnošenja ustavne žalbe rešenjem Višeg suda u Nišu Kv. 202/17 od 12. maja 201 7. godine, na osnovu člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku;

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž 2. 284/17 od 2 4. maja 201 7. godine odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog S. M , ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Nišu Kv. 202/17 od 12. maja 2017. godine.

Apelacioni sud u Nišu je u rešenju Kž2. 284/17 od 24. maja 2017. godine našao da je pravilno prvostepeni sud zaključio da su u konkretnom slučaju ispunjeni zakonski uslovi za produženje pritvora protiv okrivljenog S. M . iz razloga propisanih odredbom člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku, zato što se okrivljeni tereti za izvršenje krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 11) Krivičnog zakonika u vezi sa članom 30. KZ, za koje je propisana kazna zatvora preko deset godina, a osim toga produženje pritvora po ovom osnovu opravdano je i zbog načina izvršenja krivičnog dela, koji je doveo do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka, a koje nije izgubilo na intenzitetu protekom vremena. Naime okrivljeni S . M . je nepravnosnažnom presudom oglašen krivim i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od deset godina, jer je kritičnom prilikom u Nišu , na izlazu iz kafića Klinika, pokušao da liši života više lica, radnike obezbeđenja kafića, koji su intervenisali zbog pritužbe gostiju da ih okrivljeni uznemirava, i to tako što je nožem naneo laku telesnu povredu oštećenom M.T, u vidu sekotine levog ramena i nadlaktice, a zatim oštećenom S.S, naneo tešku telesnu povredu opasnu po život, u vidu ubodne rane na levoj prednjoj strani sa prodorom u grudnu duplju i povredom gornjeg režnja levog plućnog krila, ubodnu ranu trbuha sa prodorom u trbušnu duplju i presecanjem zida debelog creva, ubodnu ranu desnog kolena, tako da su navedene okolnosti, pre svega način izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni opravdano sumnjiv, izražena upornost i bezobzirnost u nanošenju povreda oštećenima, dovele do uznemirenja javnosti u sredini gde se kritični događaj odigrao, s obzirom na to da se radi o javnom mestu, kafiću u centru grada u kome su bili gosti, da su o kritičnom događaju izveštavala sredstva javnog informisanja, a ovakvo uznemirenje javnosti protekom vremena nije izgubilo na značaju i još uvek traje.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca i da ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (član 31. stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (član 31. stav 2.); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31. stav 3.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11,121/12, 32/13 i 45/13) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina , odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Odredbama člana 216. Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da se od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); da ako nakon potvrđivanja optužnice pritvor bude ukinut zbog toga što nema osnova za sumnju o postojanju krivičnog dela, sud će ispitati optužnicu u skladu sa članom 337. ovog zakonika (stav 4.); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću, te da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.); da pritvor koji je određen ili produžen po odredbama st. 1. do 5. ovog člana može trajati do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, a najduže dok ne istekne vreme trajanja krivične sankcije izrečene u prvostepenoj presudi (stav 6.).

Prema odredbi člana 467. ZKP, o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, osim ako ovim zakonikom nije drugačije određeno , i o sednici veća se mogu obavestiti stranke ako sud smatra da bi njihovo prisustvo bilo korisno za razjašnjenje stvari.

Odredbom člana 114. Krivičnog zakonika propisano je da će se zatvorom od najmanje deset godina ili zatvorom od 30 do 40 godina kazniti ko sa umišljajem liši života više lica, a ne radi se o ubistvu na mah, ubistvu deteta pri porođaju ili lišenju života iz samilosti (tačka 11)).

5. Po oceni Ustavnog suda, podnosilac ustavne žalbe u suštini povredu označenih ustavnih prava iz člana 31. Ustava zasniva na tvrdnji da u vreme donošenja osporen og rešenja nisu postojali zakonom propisani razlozi z a produženje pritvora i da sud u osporenom rešenju ni je da o valjano obrazloženje i individualizovane razloge za produženje pritvora. Podnosilac detaljno obrazlaže zašto, po njegovom mišljenju, u vreme donošenja osporen og rešenja nisu bili ispunjeni pritvorski razlozi propisani odredbom člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP.

U odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. stav 1. Ustava, Ustavni sud naglašava da je sa aspekta zaštite ljudskih prava, pravo na slobodu jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom i da pritvor predstavlja posebno osetljivu meru njegovog ograničenja (videti, pored ostalih, odluke Ustavnog suda Už-8018/2013 od 28. novembra 2013. godine, tačka 5. obrazloženja i Už-4256/2012 od 9. oktobra 2015. godine, tačka 5. obrazloženja). Pored toga, u više svojih odluka ovaj sud je zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede zajemčenog prava iz člana 31. stav 1. Ustava podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i iskazuju posebnu hitnost u vođenju postupka (videti, pored ostalih, Odluku Už-4940/2010 od 31. marta 2011. godine, tačka 5. obrazloženja).

Prilikom razmatranja pritvora posebno je važno postojanje osnovane sumnje da je pritvoreno lice izvršilo krivično delo i ona je uslov sine qua non za postojanje ustavnosti i zakonitosti, kako prilikom određivanja, tako i prilikom produžavanja mere pritvora. Postojanje osnovane sumnje samo po sebi nije dovoljno. Stoga su nadležni sudovi prilikom donošenja odluke o pritvoru, u slučaju kada utvrde da i dalje postoje razlozi za produženje ove mere, dužni da posebno obrazlože razloge za pritvor u svakom pojedinačnom slučaju. Ti razlozi moraju biti relevantni i dovoljni, odnosno ne smeju biti proizvoljni.

U odnosu na aspekt proteka vremena Ustavni sud ističe da je u nadležnosti redovnih sudova da osiguraju da pritvor optuženog lica ne prelazi razumni vremenski rok. U tom smislu redovni sudovi su dužni da pažljivo ispitaju opravdanost produženja pritvora s obzirom na okolnosti svakog konkretnog slučaja, odnosno da u svakom konkretnom slučaju utvrde i navedu dalje postojanje zakonskog osnov a za pritvor, te podrobno argumentuju razloge zbog kojih smatraju da legalni i legitimni ciljevi pritvora i dalje postoje. Ukoliko nadležan sud oceni da okrivljenog treba zadržati u pritvoru, u rešenju mora navesti detaljne i individualizovane razloge za takvu odluku.

Pritvorski osnov na kome se zasnivaju sudske odluke o produženju pritvora podnosiocu , propisan Zakonikom o krivičnom postupku u članu 211. stav 1. tačka 4 ), takođe je razmatran u dosadašnjem radu Ustavnog sud više puta. Ustavni sud naglašava da je kod ovog pritvorskog osnova „nadležan sud (...) dužan da utvrdi postojanje nekoliko kumulativno ispunjenih uslova, i to: 1) objektivni element, visinu zaprećene ili izrečene kazne; 2) da je usled načina izvršenja ili težine posledica krivičnog dela došlo do uznemirenja javnosti, koje objektivno mora nastupiti; 3) da takvo uznemirenje javnosti može ugroziti nesmetano vođenje krivičnog postupka, posebno imajući u vidu da nije svako uznemirenje javnosti razlog za pritvor, već samo ono koje može realno i neposredno ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka“ (videti Odluku Ustavnog suda Už-8018/2013 od 28. novembra 2013. godine).

U praksi Evropskog suda za ljudska prava bazičan stav za razumevanje pritvorskog osnova ugrožavanje javnog reda, glasi: „(...) ovaj osnov se može smatrati relevantnim i dovoljnim samo ako je zasnovan na činjenicama koje mogu pokazati da bi oslobađanje optužene zaista omelo javni red. Takođe, pritvor će i dalje biti legitiman samo ako je javni red i dalje stvarno ugrožen“ (presuda u slučaju Letellier protiv Francuske, od 26. juna 1991. godine, stav 51.).

Imajući u vidu napred navedene kriterijume za ocenu ustavnosti rešenja o produženju pritvora na koje se žali podnosilac ustavne žalbe , Ustavni sud konstatuje da osporeno rešenje Apelacionog suda u Nišu ispunjava U stavom i zakonom predviđene kriterijume.

Apelacioni sud u Nišu je u obrazloženju rešenja Kž2. 284/17 od 24. maja 2017. godine našao ,,da je pravilno prvostepeni sud zaključio da su u konkretnom slučaju ispunjeni zakonski uslovi za produženje pritvora protiv okrivljenog S. M . iz razloga propisanih odredbom člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku, zato što se okrivljeni tereti za izvršenje krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 11. Krivičnog zakonika u vezi sa članom 30. KZ, za koje je propisana kazna zatvora preko deset godina, a osim toga produženje pritvora po ovom osnovu opravdano je i zbog načina izvršenja krivičnog dela, koji je doveo do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka, a koje nije izgubilo na intenzitetu protekom vremena. Naime okrivljeni S . M . je nepravnosnažnom presudom oglašen krivim i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od deset godina, jer je kritičnom prilikom u Nišu na izlazu iz kafića K, pokušao da liši života više lica, radnike obezbeđenja kafića, koji su intervenisali zbog pritužbe gostiju da ih okrivljeni uznemirava, i to tako što je nožem naneo laku telesnu povredu oštećenom M.T, u vidu sekotine levog ramena i nadlaktice, a zatim oštećenom S.S, naneo tešku telesnu povredu opasnu po život, u vidu ubodne rane na levoj prednjoj strani sa prodorom u grudnu duplju i povredom gornjeg režnja levog plućnog krila, ubodnu ranu trbuha sa prodorom u trbušnu duplju i presecanjem zida debelog creva, ubodnu ranu desnog kolena. Navedene okolnosti, pre svega način izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni opravdano sumnjiv, izražena upornost i bezobzirnost u nanošenju povreda oštećenim, dovele su do uznemirenja javnosti u sredini gde se kritični događaj odigrao, s obzirom da se radi o javnom mestu, kafiću u centru grada u kome su bili gosti, da su o kritičnom događaju izveštavala sredstva javnog informisanja, a ovakvo uznemirenje javnosti protekom vremena nije izgubilo na značaju i koje još uvek traje“.

Primenjujući kriterijume navedene za postupak analiziranja povrede člana 31. stav 1. Ustava na konkretni slučaj, Ustavni sud konstatuje da je Apelacioni sud u Nišu osporeno rešenje zasnovao na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava i postupio je u skladu sa odredbama ZKP kada je utvrdio da postoje uslovi za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe po označenom zakonskom osnovu. Nadležni sud je u osporenom rešenju argumentovano obrazložio, pored visine zaprećene kazne, konkretne okolnosti koje su u ovom slučaju, zbog načina izvršenja i težine posledica krivičnog dela, dovele do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka. Ustavni sud je našao da su osporenim rešenjem utvrđene konkretne činjenice koje ukazuju na to da je usled načina izvršenja i težine posledice krivičnog dela za koje je podnosilac osuđen, došlo do odgovarajućeg stepena uznemirenja javnosti, koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Imajući u vidu izloženo, nisu prihvatljive tvrdnje podnosioca ustavne žalbe ,,da je sud potpuno zanemario osnovna pravila krivičnog prava i rukovodio se samo iz njemu znanih razloga nekakvim razlozima koji su odluku o kazni i odluku o pritvoru sveli na klasičnu odmazdu“.

Ocenjujući u konkretnom slučaju navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta trajanja i produžavanja pritvora, Ustavni sud je utvrdio da je nadležni sud, po službenoj dužnosti, blagovremeno i bez predloga okrivljenog ispitao opravdanost produženja pritvora, odnosno utvrdio i naveo dalje postojanje zakonskog osnova za pritvor, obrazlažući razlog zbog kojeg je smatrao da je produženje pritvora opravdano. Nadležni sud je na ustavnopravno prihvatljiv način utvrdio da su ispunjeni zakonski uslovi i razlozi za dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru. Kako je najkraće neophodno vreme trajanja pritvora relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, Ustavni sud je ocenio da se trajanje pritvora (koji je do momenta izjavljivanja ustavne žalbe trajao nepunu godinu ) objektivno ne može smatrati nerazumno dugim , posebno imajući u vidu da je krivični postupak, od pokretanja, pa do pravnosnažnog okončanja, trajao svega godinu dana.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je ocenio da je osporeno rešenje Apelacionog suda u Nišu kojim je odbijena žalba branioca podnosica ustavne žalbe izjavljena protiv prvostepenog rešenja o produženju pritvora, doneto u postupku sprovedenom u skladu sa zakonom , zasnovano na zakonom propisanim razlozima zbog kojih se licu nakon donošenja prvostepene presude može produžiti pritvor, a najduže dok ne istekne zatvorska kazna izrečena prvostepenom presudom i dati su detaljni i individualizovani razlozi za dalje zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru .

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjem nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca iz člana 31. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

6. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENIK

PREDSEDNIKA VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o ustavnosti rešenja o produženju pritvora zbog uznemirenja javnosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti