Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog dugotrajnog stečajnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavne žalbe bivših zaposlenih i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu. Zbog stečajnog postupka koji je trajao preko deset godina, dosuđena im je naknada materijalne štete u visini nenamirenih potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5116/2020
26.12.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Vladan Petrov i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama E. K, I. T, R. L, E. V, svih iz Bečeja, i V. E. iz Bačkog Gradišta kod Bečeja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. decembra 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavne žalbe E. K, I. T, R. L. i V. E. i utvrđuje da su podnosiocima ustavnih žalbi povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu St. 29/20 (raniji broj predmeta St. 372/11).

2. Utvrđuje se pravo E. K, I. T, R. L. i V. E. na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu St. 29/20, umanjenog za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba E. V. izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu St. 29/20 (raniji broj predmeta St. 372/11).

4. Odbacuju se zahtevi podnosilaca ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. E. K. iz Bečeja i ostala lica navedena u uvodu i izreci su, 4. juna 2020. godine, preko punomoćnika S. A, advokata iz Niša, Ustavnom sudu izjavili ustavne žalbe, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu St. 372/11. Podnosioci ustavnih žalbi su istakli i povredu prava iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju Kako se odredbe navedenih međunarodnih akata po svojoj sadržini ne razlikuju od odredaba Ustava na čiju se povredu pozivaju podnosioci ustavnih žalbi, Ustavni sud je postojanje povrede označenih prava cenio u odnosu na odredbe najvišeg pravnog akta u Republici Srbiji.

Podnosioci ustavnih žalbi navodi da osporeni stečajni postupak traje više od osam godina, a da u tom predmetu nisu uspeli da naplati potraživanja iz radnog odnosa. Predlažu da Ustavni sud usvoji ustavne žalbe i utvrdi im pravo na naknadu materijalne štete, kao i naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavne žalbe, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu St. 372/11 od 24. juna 2011. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom A.D. „O.“ Bečej, a za stečajnog upravnika je imenovana Agencija za privatizaciju.

Podnosioci ustavnih žalbi su u predmetnom stečajnom postupku prijavili potraživanja iz radnog odnosa, koja su im odgovarajućim zaključkom Privrednog suda u Novom Sadu utvrđena, ali nisu namirena.

Privredni sud u Novom Sadu je rešenjem St. 372/11 od 8. oktobra 2019. godine zaključio stečajni postupak nad stečajnim dužnikom i nastavio postupak nad stečajnom masom.

Ustavni sud je utvrdio da je postupak nad stečajno masom nastavljen pod brojem St. 29/20, pa da je stečajni postupak pravnosnažno okončan nakon što je postalo pravnosnažno rešenje Privrednog suda u Novom Sadu St. 29/20 od 14. jula 2021. godine, kojim je zaključen postupak nad stečajnom masom.

4. Ispitujući navode ustavnih žalbi podnosilaca E. K, I. T, R. L. i V. E. o povredi prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da su podnosioci prijavili potraživanja iz radnog odnosa koja su im i utvrđena, te da je stečajni postupak pokrenut donošenjem rešenja Privrednog suda u Novom Sadu St. 372/11 od 24. juna 2011. godine, kojim je otvoren postupak nad stečajnim dužnikom AD „O.“ Bečej, a postupak okončan nakon što je postalo pravnosnažno rešenje istog suda o zaključenju postupka nad stečajnom masom St. 29/20 od 14. jula 2021. godine. Iz navedenog proizlazi da je ovaj postupak kolektivnog namirenja stečajnih poverilaca trajao više od deset godina, što bi moglo da ukaže na činjenicu da postupak nije okončan u razumnom roku.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je prilikom odlučivanja u ovoj ustavnopravnoj stvari pre svega imao u vidu merodavnu praksu Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) koja se tiče neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom. U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Evropska konvencija), te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. U predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, Evropski sud je ukazao i na svoju praksu u predmetu Bugarić protiv Srbije (broj predstavke 39694/10, odluka od 6. decembra 2016. godine) u kome je odbačena predstavka podnositeljke u situaciji kada je izvršni postupak trajao kraće od sedam meseci. Evropski sud je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, takođe, istakao da je u predmetu Crnišanin i drugi protiv Srbije utvrdio povredu Evropske konvencije u situaciji kada je relevantan period neizvršenja trajao između jedne godine i pet meseci i četiri godine i osam meseci.

Polazeći od navedenih stavova Evropskog suda, koje prihvata i ovaj sud, Ustavni sud ukazuje da svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pri tome, Ustavni sud naglašava da u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku, već je odlučujuća okolnost za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku upravo činjenica da potraživanje nije namireno u relevantnom vremenskom periodu, u skladu sa praksom Evropskog suda.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da je predmetni stečajni postupak koji je vođen prema preduzeću sa većinskim državnim kapitalom trajao duže od deset godina, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosilaca ustavnih žalbi E. K, I. T, R. L. i V. E. na suđenje u razumnom roku, pa je ustavne žalbe u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučujući kao u tački 1. izreke.

5. Razmatrajući tvrdnje podnosilaca ustavnih žalbi E. K, I. T, R. L. i V. E. da im je u osporenom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

S obzirom na navedeno, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je označenim podnosiocima ustavnih žalbi povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Novom Sadu da obezbedi namirenje potraživanja podnosilaca koja potiču iz radnog odnosa, prema stečajnom dužniku sa državnim kapitalom, predstavlja istovremeno i povredu prava navedenih podnosilaca na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalbe i u ovom delu i utvrdio da je podnosiocima u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu St. 29/20 povređeno pravo na imovinu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosilaca ustavnih žalbi E. K, I. T, R. L. i V. E. na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu St. 29/20, umanjenog za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17.) prihvatio stanovište prema kome prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje podnosilaca bude namireno, podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka.

7. Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi E. V, Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, utvrdio da je u ustavnosudskom postupku vođenom po ustavnoj žalbi navedene podnositeljke od 31. jula 2020. godine doneta Odluka Už-7622/2020 od 27. juna 2024. godine, kojom je utvrđeno da su podnositeljki ustavne žalbe povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu St. 29/20 (raniji broj predmeta St. 372/11), te je podnositeljki utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenog u predmetnom stečajnom postupku, umanjenog za iznose koji su joj po tom osnovu eventualno isplaćeni ili na drugi način namireni.

Polazeći od prethodno navedenog, kao i činjenice da je zahtev predmete ustavne žalbe podnositeljke istovetan onome o kome je odlučeno Odlukom Už-7622/2020 od 27. juna 2024. godine, kada je njena ustavna žalba usvojena, Ustavni sud zaključuje da je podnositeljka ustavne žalbe izgubila status „žrtve“ povrede Ustavom zajemčenih prava.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu odbacio ustavnu žalbu E. V, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe od strane advokata, Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, pri čemu u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ove zahteve podnosilaca, rešavajući kao u tački 4. izreke.

9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog dugotrajnog stečajnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti