Odbacivanje ustavne žalbe zbog nedostatka ustavnopravnih razloga i neblagovremenosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu zbog više procesnih nedostataka. Žalba ne sadrži ustavnopravne razloge za osporene presude, neblagovremena je u odnosu na akte donete nakon stupanja na snagu Ustava, a nedopuštena za akte donete pre stupanja na snagu Ustava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vida Bubala iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. septembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Vida Bubala.

 

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Vid Bubalo iz Beograda, preko punomoćnika Tatjane Vasović, advokata iz Smedereva, izjavio je Ustavnom sudu 5. maja 2008. godine ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Kruševcu K. 80/07 od 18. oktobra 2007. godine, presude Vrhovnog suda Srbije Kž. 2851/07 od 13. februara 2008. godine, kao i „protiv svih odluka, rešenja, presuda i radnji“ državnih organa – pritvorskih ustanova, policije, suda i protiv „drugog nezakonitog postupanja“ navedenih državnih organa u periodu od 18. juna 2005. godine do 24. oktobra 2007. godine, zbog povrede prava iz člana 20. stav 3, člana 21. stav 1, čl. 22, 24, 27. i 28, člana 30. stav 1, člana 31, člana 32. stav 1, čl. 33. i 34, člana 36. stav 1, člana 67. stav 3, člana 68. i člana 74. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi osporava veliki broj rešenja i presuda, počev od rešenja o zadržavanju Sekretarijata unutrašnjih poslova u Kruševcu – Odeljenje u Trsteniku, Ku. 128/095 od 18. juna 2005. godine, pa sve do presude Vrhovnog suda Kž. 2851/07 od 13. februara 2008. godine. Tvrdi da mu je povređen veliki broj prava zajemčenih Ustavom, bez navođenja kojim aktom ili radnjom je koje pravo povređeno. Zahteva da Ustavni sud ovu ustavnu žalbu spoji sa ustavnom žalbom koju je izjavio protiv presude Okružnog suda u Kruševcu K. 50/06 od 22. novembra 2006. godine i presude istog suda K. 80/07 od 18. oktobra 2007. godine, ustavnom žalbom od 30. jula 2007. godine, kao i ustavnom žalbom koju će „ponovo, lično...podneti“, jer sve zajedno predstavljaju „jednu ustavnu žalbu“. Podnosilac predlaže Ustavnom sudu da „sve ove ustavne žalbe, smatrajući je jednom, usvoji, poništi sve navedne odluke i radnje suda, SUP-a i zatvora, i utvrdi da su Vid Bubalu povređena sva napred navedena ljudska prava, više puta i na više načina, čime je pretrpeo materijalnu i nematerijalnu štetu, koju potražuje, kao i troškove ovog postupka, po odluci suda, te da utvrdi da nije učinio krivično delo za koje je osuđen“.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Članom 113. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), pored ostalog, propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.); da se ustavna žalba u slučaju iz stava 2. ovog člana može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 3.).

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava Republike Srbije, 8. novembra 2006. godine, kao i da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu Zakona o Ustavnom sudu, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe je da se ona zasniva na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta sadržine označenih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, ukazuje na njihovu povredu ili uskraćivanje.

3. U odnosu na presude Okružnog suda u Kruševcu K. 80/07 od 18. oktobra 2007. godine i Vrhovnog suda Srbije Kž. 2851/07 od 13. februara 2008. godine, u ustavnoj žalbi se, po oceni Ustavnog suda, ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povreda Ustavom zajemčenih prava podnosioca ustavne žalbe, jer punomoćnik podnosioca u ustavnoj žalbi samo vrši nabrajanje Ustavom zajemčenih ljudskih prava, ne dovodeći u međusobnu vezu osporene akte sa pojedinim označenim ustavnim pravima. Ustavni sud smatra da se ustavnom žalbom ne može tražiti zaštita ustavnih prava bez navođenja konkretnih razloga koji ukazuju na povredu ili uskraćivanje svakog pojedinačnog prava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu izjavljenu protiv navedenih presuda odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

4. Prema navodima podnosioca ustavne žalbe, svi ostali osporeni akti su doneti, odnosno osporene radnje izvršene ili pre stupanja na snagu Ustava – 8. novembra 2006. godine, ili nakon stupanja na snagu Ustava, ali pre stupanja na snagu Zakona o Ustavnom sudu – 6. decembra 2007. godine.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u odnosu na akte koji su doneti i radnje koje su izvršene pre donošenja Ustava nedopuštena, pa je ustavnu žalbu u odnosu na ove akte i radnje odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

U odnosu na akte koji su doneti i radnje koje su izvršene nakon stupanja na snagu Ustava, ali pre stupanja na snagu Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u tom delu podneta po isteku roka propisanog odredbom člana 113. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, pa je ustavnu žalbu u odnosu na navedene akte i radnje odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

Imajući u vidu da je ustavna žalba u celini odbačena usled nedostatka procesnih pretpostavki za vođenje postupka i odlučivanje, Ustavni sud nije razmatrao podnosiočev zahtev za spajanje postupaka po više podnetih ustavnih žalbi, posebno imajući u vidu da se radi o ustavnim žalbama kojima se osporavaju akti ili radnje doneti, odnosno izvršeni u različitim postupcima.

5. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić