Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu odbacivanjem predloga za izvršenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu privrednog društva i utvrđuje povredu prava na imovinu. Rešenjima Privrednog suda odbačen je predlog za izvršenje protiv dužnika u restrukturiranju, što predstavlja mešanje u pravo poverioca na mirno uživanje imovine stečene pravnosnažnom presudom.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Katarina Manojlović Andrić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „A.“ d.o.o, Svilajnac, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. decembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba privrednog društva „A.“ d.o.o. i utvrđuje da je rešenjima Privrednog suda u Zaječaru Ipv.(I) 7/14 od 25. aprila 2014. godine i I. 40/14 od 31. marta 2014. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo „ A.“ d.o.o, Svilajnac je, 9. juna 2014. godine, preko punomoćnika V. Ž, advokata iz Zaječara, Ustavnom sudu podnelo ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Zaječaru Ipv.(I) 7/14 od 25. aprila 2014. godine i I. 40/14 od 31. marta 2014. godine, zbog povrede načela vladavine prava, prava na pravično suđenje i prava na imovinu, utvrđenih odredbama člana 3. stav 1, člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da u konkretnom slučaju nije bilo mesta odbacivanju predloga za izvršenje jer postoji izvršna isprava, u vezi koje izvršni dužnik nije tražio ukidanje klauzule pravnosnažnosti i izvršnosti; da činjenica da se izvršni dužnik nalazi u postupku restrukturiranja nije bila smetnja da se protiv njega vodi parnični postupak i izdejstvuje presuda kojom se on obavezuje na isplatu predmetnog potraživanja; da je odbacivanjem predloga za izvršenje podnosiocu uskraćeno pravo na pristup sudu; da novčana potraživanja iz izvršne isprave predstavljaju imovinu podnosioca, zbog čega mu je donošenjem osporenih odluka povređeno i pravo na mirno uživanje imovine.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi pravo podnosioca na naknadu materijalne štete u visini novčanih potraživanja dosuđenih izvršnom ispravom i pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede označenih ustavnih prava, kao i da mu dosudi troškove za sastav ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u osporene akte i dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Pravnosnažnom i izvršnom presudom Privrednog suda u Zaječaru P. 162/13 od 2. jula 2013. godine je obavezan tužen i „R. – G. R. B.“ d.o.o, Bor, u restrukturiranju da tužiocu „ A.“ d.o.o, Svilajnac, ovde podnosiocu ustavne žalbe, isplati iznos od 2.392.851,20 dinara, sa zateznom kamatom od 8. decembra 2011. godine do konačne isplate, kao i troškove parničnog postupka u iznosu od 210.558 dinara.

Podnosilac ustavne žalbe je 6. marta 2014. godine, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo Privrednom sudu u Zaječaru predlog za izvršenje na osnovu navedene izvršne isprave . Kao sredstvo izvršenja je predložen prenos sredstava koja se vode na računu kod banke.

Osporenim rešenjem Privrednog suda u Zaječaru I. 40/14 od 31. marta 2014. godine je odbačen predlog za izvršenje, sa obrazloženje m da je nad izvršnim dužnikom pokrenut postupak restrukturiranja, te da u tom slučaju sprovođenje izvršenja nije dozvoljeno , saglasno odredbi člana 20ž stav 1. Zakona o pri vatizaciji.

Postupajući po prigovoru izvršnog poverioca, veće Privredn og suda u Zaječaru je donelo osporeno rešenje Ipv.(I) 7/14 od 25. aprila 2014. godine, kojim je prigovor odbijen, te je ožalbeno rešenje u celini potvrđeno.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima (član 3. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona ( član 58. stav 1.).

5. Analizirajući navode ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na imovinu, Ustavni sud ukazuje da svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca. Stoga, nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-1499/2008 od 16. jula 2009. godine), bez obzira na to što je, u konkretnom slučaju, odredbom člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05 , 123/07, 30/10 – dr.zakon , 93/12 i 119/12 ) bilo propisano da od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, a najkasnije do 30. juna 2014. godine, ne može se protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i da je Evropski sud za ljudska prava u presudama u predmetima Vlahović protiv Srbije, od 16. decembra 2008. godine i Kačapor i drugi protiv Srbije, od 15. januara 2008. godine, izrazio stav da propust države da izvrši pravnosnažnu presudu izrečenu u korist podnosioca predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima Privrednog suda u Zaječaru Ipv.(I) 7/14 od 25. aprila 2014. godine i I. 40/14 od 31. marta 2014. godine povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Odlučujući o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, donošenje odluke kojom je utvrđena povreda prava na imovinu, dovoljno da se postigne adekvatna i pravična satisfakcija podnosioca ustavne žalbe, zbog čega je saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odbio ovaj zahtev.

7. Ustavni sud konstatuje da se, u konkretnom slučaju, štetne posledice utvrđene povrede prava ne mogu otkloniti poništajem osporenih akata jer su nakon njihovog donošenja, 14. maja 2014. godine, stupile na snagu odredbe Zakona o izmeni Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 51/14). Odredbama člana 2. navedenog Zakona je bilo propisano je: da su u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona poverioci subjekta privatizacije u restrukturiranju dužni da Agenciji dostave zahtev za isplatu potraživanja sa rešenjem o izvršenju, izvršnom ispravom i drugim dokumentima kojima dokazuju svoje potraživanje prema subjektu privatizacije u restrukturiranju, radi evidentiranja potraživanja (stav 1.); da će u roku od 90 dana od dana isteka roka iz stava 1. ovog člana Agencija evidentirati podnete zahteve za isplatu, utvrditi visinu potraživanja za svakog poverioca subjekta privatizacije u restrukturiranju i sačiniti predlog za namirenje potraživanja koje će dostaviti poveriocima (stav 2.); da se u roku od 30 dana od isteka roka iz stava 2. ovog člana poverioci mogu izjasniti da li su saglasni sa predlogom Agencije (stav 3.); da se postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv subjekta privatizacije u restrukturiranju, koji su prekinuti do dana stupanja na snagu ovog zakona na osnovu člana 20ž Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 – dr. zakon, 30/10 – dr. zakon, 93/12 i 119/12), mogu nastaviti na osnovu zahteva poverioca, po isteku roka iz stava 3. ovog člana (stav 4.); da se postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv subjekta privatizacije u restrukturiranju, koji nisu pokrenuti do dana stupanja na snagu ovog zakona, mogu pokrenuti na osnovu zahteva poverioca po isteku roka iz stava 3. ovog člana (član 5.); da su poverioci dužni da uz zahtev iz st. 4. i 5. ovog člana, koji podnose sudu, obavezno prilože predlog Agencije za namirenje potraživanja iz stava 2. ovog člana (član 6.). Takođe i odredbama člana 94. važećeg Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 83/14) je propisano: da će zahteve za isplatu potraživanja poverilaca, koji su podneti u skladu sa Zakonom o izmenama Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 51/14), Agencija u roku od 60 dana od dana donošenja odluke o modelu privatizacije u smislu ovog zakona, evidentirati i utvrditi visinu potraživanja za svakog poverioca i sačiniti predlog za namirenje potraživanja koje će dostaviti poveriocima (stav 1.); da se postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv subjekta privatizacije koji su bili u restrukturiranju na dan stupanja na snagu ovog zakona, koji su prekinuti na osnovu člana 20ž Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 – dr. zakon, 30/10 - dr. zakon, 93/12 i 119/12), mogu nastaviti po isteku roka od 180 dana od dana isteka roka za donošenje odluke o modelu privatizacije subjekta privatizacije (stav 2.); da se postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv subjekta privatizacije koji su bili u restrukturiranju na dan stupanja na snagu ovog zakona, a koji nisu pokrenuti do dana stupanja na snagu ovog zakona, mogu pokrenuti po isteku roka iz stava 2. ovog člana (stav 3.); da se odredbe ovog člana neće primenjivati na subjekte privatizacije za koje Agencija, na osnovu akta Vlade, donese odluku o pokretanju stečaja, kao i na subjekte privatizacije za koje je Agencija dala saglasnost na UPPR (stav 6.).

Ustavni sud ukazuje da je podnosilac ustavne žalbe mogao da ostvari naplatu svog potraživanja na način predviđen citiranim odredbama člana 2. Zakona o izmeni Zakona o privatizaciji (videti odluke Ustavnog suda Už-5078/2011 od 12. juna 2014. godine, Už-5399/2011 od 26. juna 2014. godine, Už- 9804/2012 od 27. novembra 2014. godine, Už- 4710/2012 od 15. januara 2015. godine), kao i odredbama člana 94. novog Zakona o privatizaciji, te je stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, Sud odbacio zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, rešavajući kao u tački 3. izreke.

Ustavni sud nije razmatrao navode o povred i načela vladavine prava iz člana 3. i prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, s obzirom na to da je utvrdio povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava .

8. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova za sastav ove ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi Ustavni sud se poziva na obrazloženje dato, pored drugih, i u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na : www.ustavni.sud.rs).

9. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 4 7. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu odbacivanjem predloga za izvršenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti