Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presuda

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđuje povredu prava na imovinu zbog neizvršenja sudskih odluka u više izvršnih postupaka. Podnosiocu se utvrđuje pravo na naknadu materijalne štete u visini potraživanja određenih rešenjima o izvršenju.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5122/2016
20.10.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić , predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, Katarina Manojlović Andrić, Bratislav Đokić,, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ivana Ilića iz Topličkog Konjanja kod Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. oktobra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ivana Ilića i utvrđuje da je u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Nišu u I. 25122/10, I. 25124/10, I. 25062/10 i I. 25123/10 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visin i iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Nišu I. 2787/02 od 28. avgusta 2002. godine, te rešenjima Osnovnog suda I. 25122/10, I. 25124/10 i I. 25123/10, sva od 22. novembra 2010. godine. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ivan Ilić iz Topšličkog Konjanja kod Niša podneo je, 24. januara 2013. godine, preko punomoćnika Srđana Aleksića, advokata iz Niša, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetima I. 25122/10, I. 25124/10, I. 25062/10 i I. 25123/10. Podnosilac je istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete, kao i materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjima o izvršenju. Po ustavnoj žalbi je formiran predmet Už-611/2013.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Viši sud u Nišu je po pravnosnažnom okončanju postupka po zahtevu predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ovde podnosioca ustavne žalbe, dopisom od 26. maja 2016. godine Ustavnom sudu ustupio predmet, radi odlučivanja o istaknutoj povredi prava na imovinu podnosioca ustavne žalbe, kao i o zahtevu za naknadu materijalne štete. Po ustupanju predmeta, isti je u Ustavnom sudu dobio novi broj Už-5122/2016.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, te uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena, kao i uvidom u spise predmeta Višeg suda u Nišu R4i. 101/15, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo je četiri predloga za izvršenje Osnovnom sudu u Nišu protiv izvršnog dužnika DP „Srbijatrans“ iz Niša. Predlozi su podneti na osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda Opštinskog suda u Nišu (P1. 778/03 od 22. aprila 2003. godine, P1. 3753/03 od 23. januara 2004. godine, P1. 699/02 od 22. maja 2000. godine i P1. 4140/04 od 11. februara 2005. godine), a kojima je obavezan tuženi DP „Srbijatrans“ iz Niša da tužiocu Ivanu Iliću po više osnova iz radnog odnosa isplati određene novčane iznose.

Rešenjem Opštinskog suda u Nišu I. 2787/02 od 28. avgusta 2002. godine, te rešenjima Osnovnog suda I. 25122/10, I. 25124/10 i I. 25123/10, svim od 22. novembra 2010. godine, usvojena su predložena izvršenja.

Rešenjem Višeg suda u Nišu R4i. 101/15 od 2. marta 2016. godine, utvrđeno je da je predlagaču za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku Ivanu Iliću, ovde podnosiocu ustavne žalbe, u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetima I. 25122/10, I. 25124/10, I. 25123/10 i I. 25062/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, te je delimično usvojen zahtev predlagača za naknadu nematerijalne štete.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Ocenjujući osnovanost zahteva iz ustavne žalbe kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetima I. 25656/10 i I. 1323/11, Ustavni sud ocenjuje da propust izvršnog suda da izvrši presude izrečene u kori st podnosioca ustavne žalbe, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tim presudama (isti stav izražen je i u predmetu Už – 5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), te je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog , a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio pravo podnosi oca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visinama utvrđenim pravnosnažnim presudama. Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosi oca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u vi sini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Nišu I. 2787/02 od 28. avgusta 2002. godine, te rešenjima Osnovnog suda I. 25122/10, I. 25124/10 i I. 25123/10, svim od 22. novembra 2010. godine. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Ustavni sud ukazuje da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete podnosiocu ustavne žalbe bilo u direktnoj suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa koju je podnosilac pokušao na prinudan način da ostvar i u predmet nim izvršn im postup cima. Ustavni sud takođe ukazuje da je u predmetu Premović protiv Srbije (broj predstavke 61920/09) Evropski sud za ljudska prava izrazio stav da odgovorna država mora da obezbedi izvršenje pravnosnažnih domaćih presuda donetih u korist podnosioca predstavki, i to iz sopstvenih sredstava, i visini iznosa dosuđenih navedenim presudama, umanjenih za eventualno već isplaćene iznose.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presuda

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti