Odbijanje žalbe zbog navodne povrede pretpostavke nevinosti

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio žalbu N. J. koji je tvrdio da je u ponovljenom krivičnom postupku povređena pretpostavka nevinosti nazivanjem „osuđenim“. Sud je ocenio da je termin ispravan jer je ranije doneta pravnosnažna presuda bila predmet preispitivanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5126/2019
11.07.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Miroslav Nikolić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. J. iz Pirota, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. jula 2024. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba N. J. izjavljena protiv presude Višeg suda u Pirotu K. 20/16 od 5. novembra 2018. godine i presude Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 23/19 od 7. marta 2019. godine zbog povrede prava na pravnu sigurnost iz člana 34. stav 3. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. J. iz Pirota podneo je Ustavnom sudu, 14. maja 2019. godine, preko punomoćnika S. K, advokata iz Niša, ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Pirotu K. 20/16 od 5. novembra 2018. godine i presude Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 23/19 od 7. marta 2019. godine, zbog povrede prava iz čl. 32. i 34. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da „izreka osporenih presuda predstavlja najflagrantniji način kršenja člana 34. stav 3. Ustava na taj način što se okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, preko dvadeset puta u obrazloženju presude naziva „osuđenim“,…, jedini zaključak do koga dolazimo u ovom slučaju jeste taj da je sud okrivljenog u toku čitavog postupka gledao kao osuđenog odnosno da je njegova krivica utvrđena i pre početka postupka, ne sagledavajući okolnosti pod kojima se sporni događaj odigrao“; da u konkretnom slučaju odlučne činjenice za donošenje presude nisu na pravilan način utvrđene, pa je samim tim presuda nezakonita i nepravična“; da su postupajući sudovi cenili dokaze onako kako to odgovara oštećenoj strani, te samim tim nisu bili ni nepristrasni ni objektivni; da okrivljeni nije izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret; da je „pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, a koje je posledica pogrešne ocene izvedenih dokaza u prvostepenom postupku, imalo za posledicu pogrešnu primenu Krivičnog zakonika na štetu okrivljenog“.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud poništi osporene presude.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz spisa predmeta K. 20/16 Višeg suda u Pirotu, između ostalog, utvrdio:

- da je Više javno tužilaštvo u Pirotu 9. maja 2016. godine podiglo optužnicu Kt. 57/13 protiv okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog postojanja opravdane sumnje da je učinio krivično delo teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 11. u vezi člana 30. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09);

- da se postupak vodio u predmetu K. 20/16 pred Višim sudom u Pirotu;

- da se podnosilac nalazio na izdržavanju kazne zatvora po presudi Osnovnog suda u Pirotu K. 362/11 od 29. decembra 2011. godine (istek kazne je bio predviđen za 28. oktobar 2016. godine), te da je na suđenja u predmetu Višeg suda u Pirotu K. 20/16 dovođen iz Okružnog zatvora u Leskovcu;

- da je rešenjem Višeg suda u Pirotu Kv. 132/16 od 28. oktobra 2016. godine prema podnosiocu ustavne žalbe određena mera zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora;

- da je rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž.2. 562/16 od 8. novembra 2016. godine, uvažena žalba Višeg javnog tužioca u Pirotu, te je ukinuto rešenje Višeg suda u Pirotu Kv. 132/16 od 28. oktobra 2016. godine, a predmet je upućen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, dok je žalba oštećenog I.M. odbačena kao nedozvoljena;

- da je rešenjem Višeg suda u Pirotu Kv. 143/16 od 15. novembra 2016. godine prema podnosiocu određen pritvor na osnovu člana 211. stav 1. tač. 1. i 3. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13);

- da je podnosilac ustavne žalbe 15. novembra 2016. godine pobegao iz prostorija porodične kuće u trenutku skidanja uređaja za elektronski nadzor i stavljanja lisica od strane policijskih službenika; za podnosiocem je raspisana policijska potraga;

- da je rešenjem Višeg suda u Pirotu K. 20/16 od 15. decembra 2016. godine usvojen predlog Višeg javnog tužilaštva u Pirotu i određeno je da se podnosiocu sudi u odsustvu;

- da je presudom Višeg suda u Pirotu K. 20/16 od 14. juna 2017. godine okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, oglašen krivim da je učinio krivično delo teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 11. u vezi člana 30. Krivičnog zakonika i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 12 godina;

- da je presudom Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 915/17 od 17. oktobra 2017. godine odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, a presuda Višeg suda u Pirotu K. 20/16 od 14. juna 2017. godine je potvrđena;

- da je podnosilac 17. januara 2018. godine deportovan iz Republike Bugarske u Republiku Srbiju i doveden je u KPZ Niš – Odsek pritvora u Pirotu;

- da je rešenjem Višeg suda u Pirotu Kv. 6/18 od 8. februara 2018. godine usvojen zahtev branioca N. J, te je dozvoljeno ponavljanje krivičnog postupka pravnosnažno okončanog presudom Višeg suda u Pirotu K. 20/16 od 14. juna 2017. godine (a koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 915/17 od 17. oktobra 2017. godine) u korist podnosioca radi suđenja u njegovom prisustvu;

- da je osporenom presudom Višeg suda u Pirotu K. 20/16 od 5. novembra 2018. godine ostavljena na snazi pravnosnažna presuda Višeg suda u Pirotu K. 20/16 od 14. juna 2017. godine;

- da su osporenom presudom Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 23/19 od 7. marta 2019. godine odbijene kao neosnovane žalbe okrivljenog i njegovih branilaca, a presuda Višeg suda u Pirotu K. 20/16 od 5. novembra 2018. godine je potvrđena; u obrazloženju osporene presude je, između ostalog, navedeno da „po nalaženju Apelacionog suda, kako je u ponovljenom postupku predmet ispitivanja ranije doneta presuda, koja je „još uvek na snazi“, označenje N. J. kao osuđeno lice, nije od odlučnog uticaja na zakonitost pobijane presude, pa su neosnovani žalbeni navodi branioca, advokata S. K. iz Niša da je prekršena pretpostavka nevinosti“.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe, između ostalog, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se niko ne može oglasiti krivim za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena (član 34. stav 1.); da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda (član 34. stav 3.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) (u daljem tekstu: ZKP), a koji se primenjivao u konkretnom slučaju, između ostalog je propisano: da je osuđeni lice za koje je pravnosnažnom odlukom suda utvrđeno da je učinilac krivičnog dela ili protivpravnog dela određenog u zakonu kao krivično delo, osim ako se na osnovu odredaba Krivičnog zakonika smatra neosuđivanim (član 2. stav 1. tačka 4)); da se krivični postupak koji je završen pravnosnažnom presudom može ponoviti na zahtev ovlašćenog lica, pod uslovima propisanom u ovom zakoniku (član 470.); da kad sud u novom postupku donese presudu izreći će da se ranija presuda delimično ili u celini stavlja van snage ili da se ostavlja na snazi (član 478. stav 3. tačka 1)); da krivični postupak u kome je okrivljeni osuđen u odsustvu (član 381.) ponoviće se i van uslova propisanih u članu 473. ovog zakonika ako nastupi mogućnost da se suđenje sprovede u njegovom prisustvu (član 479.).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenim presudama Višeg suda u Pirotu K. 20/16 od 5. novembra 2018. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 23/19 od 7. marta 2019. godine povređena pretpostavka nevinosti iz člana 34. stav 3. Ustava. Pri tome navodi da „izreka osporenih presuda predstavlja najflagrantniji način kršenja člana 34. stav 3. Ustava na taj način što se okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, preko dvadeset puta u obrazloženju presude naziva 'osuđenim'“.

Ustavni sud je ocenio da su ovakvi navodi podnosioca o povredi prava iz člana 34. stav 3. Ustava neosnovani.

Pre svega, Ustavni sud posebno ističe značaj ustavne garancije kojom se jemči da svako ima pravo da bude smatran nevinim, sve dok se njegova krivica ne dokaže u postupku pred sudom, s obzirom na to da je njena osnovna funkcija obezbeđenje pravne sigurnosti u kaznenom pravu. U tom smislu, pretpostavka nevinosti je povređena ako sudska odluka koja se odnosi na lice koje je okrivljeno za krivično delo odražava mišljenje da je krivo pre nego što se njegova krivica dokaže po zakonu, odnosno ukoliko u odsustvu zvanične odluke, postoji određeno mišljenje koje ukazuje da sud (ili drugi državni organ) smatra okrivljenog krivim.

Ustavni sud konstatuje da se u osporenim presudama za podnosioca koristi termin „osuđeni“, a koji prema članu 2. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku, predstavlja lice za koje je pravnosnažnom odlukom suda utvrđeno da je učinilac krivičnog dela ili protivpravnog dela određenog u zakonu kao krivično delo, osim ako se na osnovu odredaba Krivičnog zakonika smatra neosuđivanim.

Osporene presude su donete u postupku do koga je došlo po zahtevu podnosioca za ponavljanje postupka radi suđenja u njegovom prisustvu. Formalne pretpostavke za ponavljanje krivičnog postupka jesu postojanje pravnosnažne presude i zahteva ovlašćenog lica, a kako to proizlazi iz člana 470. ZKP. Predmet ponovljenog krivičnog postupka je ranije doneta presuda. Formalno, ranije doneta presuda je još uvek na snazi, ali je ona u procesu preispitivanja, a koji proces se može završiti ili njenom potvrdom ili potpunim ili delimičnim ukidanjem, kako je to propisano članom 478. stav 1. tačka 3) ZKP. U presudi kojom se u ponovljenom postupku ranija presuda ostavlja na snazi, ne preuzima se dispozitiv ranije presude, niti se okrivljeni ponovo proglašava krivim (videti presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 3111/10 od 29. juna 2011. godine).

Imajući u vidu napred navedeno, Ustavni sud je ocenio da je korišćenje termina „osuđeni“ za podnosioca ustavne žalbe ustavnopravno prihvatljivo i ne predstavlja kršenje pretpostavke nevinosti podnosioca. Podnosilac ustavne žalbe je pre donošenja osporenih presuda, presudama Višeg suda u Pirotu K. 20/16 od 14. juna 2017. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 915/17 od 17. oktobra 2017. godine pravnosnažno oglašen krivim da je učinio krivično delo teško ubistvo u pokušaju, a koje mu je optužnim aktom stavljeno na teret. Dakle, podnosilac je stekao svojstvo osuđenog u smislu člana 2. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku. Podnosiocu ustavne žalbe je suđeno u odsustvu usled njegovog bekstva u Republiku Bugarsku. Nakon pravnosnažnog presuđenja, kada je podnosilac postao ponovo dostupan organima Republike Srbije, podnosilac je podneo zahtev za ponavljanje postupka, koji je usvojen rešenjem Višeg suda u Pirotu Kv. 6/18 od 8. februara 2018. godine. Ponovno suđenje u prisustvu podnosioca predstavlja pogodnost za podnosioca. Predmet ponovnog krivičnog postupka nije krivična stvar, već je predmet ranije doneta presuda, a koja je i dalje formalno na snazi, samo je u procesu preispitivanja. Taj proces preispitivanja se mogao završiti ili njenom potvrdom ili potpunim ili delimičnim ukidanjem. Pošto je Viši sud u Pirotu osporenom presudom K. 20/16 od 5. novembra 2018. godine presudio da se ostavlja na snazi presuda istog suda K. 20/16 od 14. juna 2017. godine, a kojom je podnosilac ustavne žalbe osuđen, to korišćenje termina osuđeni u osporenim presudama ne predstavlja kršenje pretpostavke nevinosti.

Sud takođe konstatuje da se u osporenoj presudi Višeg suda u Pirotu K. 20/16 od 5. novembra 2018. godine koristi i termin „onda optuženi“, a što ukazuje da je postupajući sud pravio razliku između termina „osuđeni“ i „optuženi“, te je postupao na ustavnopravno prihvatljiv i utemeljen način.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da osporenim presudama Višeg suda u Pirotu K. 20/16 od 5. novembra 2018. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 23/19 od 7. marta 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe nije povređena pretpostavka nevinosti, zajemčena odredbom člana 34. stav 3. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu i odlučio kao u prvom delu izreke.

6. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenim presudama povređeno i pravo na pravično suđenje iz člana 32. Ustava.

Ustavni sud najpre konstatuje da se u ustavnoj žalbi ističu u osnovi identični činjenični i pravni razlozi koje je podnosilac isticao u krivičnom postupku u kome su donete osporene presude, a koji su bili predmet sadržajne i veoma detaljne ocene u osporenim presudama.

Stoga je Ustavni sud, polazeći od prethodno navedenog, odnosno činjenice da su sva ukazivanja podnosioca o povredi procesnih garancija prava iz člana 32. stav 1. Ustava, već jasno, precizno i razumljiva obrazložena i ocenjena kao neosnovana od strane i prvostepenog i žalbenog suda, našao da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao relevantni i utemeljeni ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi označenog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporenih presuda.

Takođe, Ustavni sud naglašava da saglasno praksi i stavovima kako ovog Suda, tako i Evropskog suda za ljudska prava, pravo na pravično suđenje iz člana 32. Ustava, ne znači garanciju da će tokom sudskog postupka biti prihvaćeni svi dokazni predlozi okrivljenog, niti da će sud pokloniti veru svim dokazima odbrane. Naime, sud u svakom konkretnom slučaju ceni da li je i koje dokaze potrebno izvesti radi potpunog i pravilnog utvrđenja relevantnog činjeničnog stanja, kao i kojim dokazima će pokloniti veru odnosno kojim neće, a u presudi je dužan da izvedene dokaze oceni i obrazloži svoj stav u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, što je ovde detaljno i učinjeno u prvostepenoj presudi.

U odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 34. st. 1, 2, 4, 5. i 6. Ustava, Ustavni sud ukazuje da samo formalno pozivanje na povredu ili uskraćivanje pojedinih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a bez navođenja ustavnopravnih razloga na kojima se te tvrdnje zasnivaju, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom.

Imajući u vidu napred navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, odlučujući kao u drugom delu izreke.

7. Ustavni sud nije dostavljao ustavnu žalbu na uređenje, uz koju nije dostavljena osporena presuda Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 23/19 od 7. marta 2019. godine, jer je pribavio spise predmeta K. 20/16 i utvrdio činjeničnu i pravnu situaciju u konkretnom slučaju.

8. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odbijanje žalbe zbog navodne povrede pretpostavke nevinosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti