Odluka Ustavnog suda o dužini postupka i odbacivanju elektronske žalbe

Kratak pregled

Ustavni sud odbija žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, uzimajući u obzir prekid postupka i doprinos podnosioca odugovlačenju. Deo žalbe protiv rešenja o odbacivanju njegove žalbe je odbačen, jer je odluka zasnovana na prihvatljivom tumačenju zakona.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Goran P. Ilić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. M . iz Markove Crkve, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. oktobra 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M. M . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog član om 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Valjevu u predmetu P. 1698/12 ( ranije predmet Opštinskog suda u Valjevu P. 2155/09).

2. Odbacuje se ustavna žalb a M. M . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Valjevu Gž. 1455/15 od 19. maja 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. M . iz Markove Crkve je, 2 9. juna 2016. godine, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu, a 1. jula 2016. godine dopunu ustavne žalbe, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Valjevu u predmetu P. 1698/12, kao i protiv rešenja Višeg suda u Valjevu Gž. 1455/15 od 19. maja 2016. godine zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je parnični postupak pokrenut 2009. godine protiv podnosioca ustavne žalbe kao tuženog radi naknade štete a podnosilac je dao odgovor na tužbu 21. jula 2009. godine; da je prvostepena odluka done ta tek 12. oktobra 2015. godine, a postupak je pravnosnažno okončan osporenim rešenjem Višeg suda u Valjevu Gž. 1455/15 od 19. maja 2016. godine kojim je odbačena žalba podnosioca izjavljena protiv prvostepene presude; da mu je zbog dužine trajanja parnice od sedam godina povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; da mu je rešenjem Višeg suda u Valjevu Gž. 1455/19 od 19. maja 2016. godine povređeno pravo na pravično suđenje jer je tim rešenjem odbačena njegova žalba izjavljena protiv prvostepene presude iz razloga što žalba nije potpisana u skladu sa članom 10. Zakona o elektronskom potpisu, međutim Osnovni sud u Valjevu je potvrdio prijem elektronske žalbe bez naznake da ona sadrži bilo kakve nedostatke.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, i utvrdi da su podnosiocu povređena označena ustavna prava kao i da poništi osporeno rešenje. Zahtevao je naknadu nematerijalne štete i naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Valjevu P. 1698/12, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac D. L. je 13. jula 2009. godine podneo Opštinskom sudu u Valjevu tužbu protiv podnosioca ustavne žalbe kao tuženog, radi naknade štete. Predmet je dobio broj P. 2155/09. Podnosilac je 21. jula 2009. godine dao odgovor na tužbu.

Pred prvostepenim sudom bilo je održano osam ročišta na kojima su više puta saslušane parnične stranke, izvršen je uvid u spise krivičnog predmeta K. 455/06 i spise parničnih predmeta P. 73/06 i P. 963/07 u kojima su se vodili postupci između istih stranaka, dok devet ročišta nije bilo održano, i to: četiri iz procesnih razloga, tri na zahtev punomoćnika tuženog, što je dovelo do produženja parnice za pet meseci, jedno zbog bolesti postupajućeg sudije, a jedno zbog štrajka advokata.

Rešenjem Osnovnog suda u Valjevu P. 598/10 od 13. decembra 2010. godine prekinut je parnični postupak do pravnosnažnog okončanja postupka u krivičnom predmetu Osnovnog suda u Valjevu K. 455/06 jer da je to prethodno pitanje za rešenje ove pravne stvari. Punomoćnik tuženog je bio saglasan da se postupak prekine.

Tuženi je 24. aprila 2012. godine obavestio sud da je pravnosnažno oslobođen u krivičnom predmetu K. 455/06 i predložio je da sud odbije ili odbaci tužbeni zahtev. Rešenjem Osnovnog suda u Valjevu P. 589/10 od 4. maja 2012. godine nastavljen je prekinuti postupak.

Rešenjem Osnovnog suda u Valjevu VII Su. 39-50/14 od 2. juna 2014. godine odbijen je zahtev podnosioca za izuzeće postupajućeg sudije.

Presudom Osnovnog suda u Valjevu P. 1698/12 od 12. oktobra 2015. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime nematerijalne štete usled pretrpljenih duševni bolova zbog povrede časti i ugleda plati iznos od 40.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12. oktobra 2015. godine pa do konačne isplate; u stavu drugom izreke delimično je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da se tuženi obaveže da isplati zakonsku zateznu kamatu na iznos od 40.000,00 dinara za period od 13. jula 20 09. do 12. oktobra 2015. godine; u stavu trećem izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova postupka pl ati iznos od 110.500,00 dinara.

Tuženi je 20. novembra 2015. godine elektronskim putem podneo žalbu protiv navedene prvostepene presude, a 29. marta 2016. godine podneo je Višem sudu u Valjevu zahtev za izuzeće i isključenje više sudija, zamenika i predsednika tog suda.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Valjevu Gž. 1455/15 od 19. maja 2016. godine, u stavu prvom izreke, odbačen je navedeni zahtev tuženog od 29. marta 2016. godine za izuzeće i isključenje; u stavu drugom izreke odbačena je žalba tuženog izjavljena 20. novembra 2015. godine protiv presude Osnovnog suda u Valjevu P. 1698/12 od 12. oktobra 2015. godine.

U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno: da je žalba tuženog dostavljena prvostepenom sudu elektronskim putem i da ovaj sud nalazi da podnesak žalbe nije potpisan u skladu sa članom 10. Zakona o elektronskom potpisu; da se članom 1. Zakona o elektronskom potpisu uređuje upotreba elektronskog potpisa u pravnim poslovima i drugim pravnim radnjama poslovanja, kao i prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa elektronskim sertifikatima, ako posebnim zakonima nije drugačije određeno ( stav 1.) a odredbe ovog zakona se primenjuju na opštenje organa, opštenje organa i stranaka, dostavljanje i izradu odluke organa u elektronskom obliku u upravnom, sudskom i drugom postupku pred državnim organom – ako je zakonom kojim se uređuje taj postupak propisana upotreba elektronskog potpisa (stav 2.) ; da je odredbom člana 7. stav 1. tačka 6) Zakona propisano da se elektronski potpis proverava na osnovu kvalifikovanog elektronskog sertifikata potpisnika, koji shodno članu 12. stav 1. Zakona predstavlja elektronsku po tvrdu veze između podataka za proveru elektronskog potpisa i identiteta potpisnika; da prema odredbi člana 12. st. 2. i 3. Zakona, elektronski sertifikat izdaje sertifikaciono telo, kao pravno lice koje pruža usluge izdavanja elektronskog sertifikata i druge usluge u vezi sa ovom delatnošću; da saglasno navedenim odredbama, podnesci upućeni sudu mogu da sadrže elektronski potpis, ali on mora biti verifikovan sertifikatom izdatim od strane sertifikacionog tela; da u od sustvu sertifikata nije zadovoljen uslov predviđen u članu 7. stav 1. tačka 1) Zakona, kojim se utvrđuje veza između elektronskog potpisa i potpisnika, što u konkretnom slučaju znači da žalba tuženog nije potpisana u smislu navedenih odredab a Zakona o elektronskom potpisu; da je odredbom člana 357. tačka 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da žalba mora da sadrži potpis podnosioca žalbe; da p rema članu 358. stav 1. Zakona, ako se na osnovu podataka iz žalbe ne može utvrditi koja se presuda pobija ili ako žalba nije potpisana (nepotpuna žalba) prvostepeni sud će rešenjem, protiv koga nije dozvoljena žalba, pozvati žalioca da u određenom roku dopuni ili ispravi žalbu podneskom pod uslovima predviđenim odredbama člana 103. Zakona, da je u članu 103. stav 6. Zakona predviđeno da se odredbe ovog člana ne primenjuju ako stranka ima punomoćnika koji je advokat; da kad je podnesak, koji je u ime stranke podneo advokat, nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati, sud će ga odbaciti ; da s obzirom na to da je odredbom člana 373. stav 1. tačka 1) Zakona predviđeno da drugostepeni sud može da odbaci žalbu kao nepotpunu, a u konkretnom slučaju žalba tuženog je nepotpuna jer nije potpisana od strane punomoćnika, to je Viši sud primenom navedene odredbe žalbu odbacio.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razloga za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku; da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.); da sud može odrediti prekid postupka ako je odlučio da sam ne rešava o prethodnom pitanju (član 215. stav 1. tačka 1).

5. Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustav om zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak pokrenut podnošenjem tužbe protiv podnosioca 13. jula 2009. godine, odnosno dostavljanjem odgovora na tužbu podnosioca, 21. jula 2009. godine, a da je spor pravnosnažno okončan osporenim rešenjem Višeg suda u Valjevu Gž. 1455/15 od 19. maja 2016. godine. Dakle, predmetni postupak je ukupno trajao šest godina i deset meseci.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud ukazuje da bi navedeno trajanje postupka moglo da ukaže na to da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, ceneći povredu ovog ustavnog prava, Ustavni sud polazi od svih prethodno navedenih kriterijuma koji mogu opredeljujuće uticati na činjenicu da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili nije.

Ustavni sud ukazuje da se period od godinu i po dana kada je postupak bio u prekidu radi rešavanja prethodnog pitanja, u smislu člana 215. stav 1. tačka 1. Zakona o parničnom postupku, ne može staviti na teret postupajućem sudu.

Ustavni sud nalazi da je predmet spora bio od materijalnog značaja za podnosioca, a ispitujući ponašanje podnosioca, Sud ukazuje da je podnosilac doprineo dužem trajanju parnice imajući u vidu da tri ročišta nisu bila održana na zahtev njegovog punomoćnika, što je dovelo do produženja parnice za pet meseci. Takođe, podnosilac je u dva navrata tražio izuzeće više sudija, zamenika i predsednika Osnovnog suda u Valjevu, a što je takođe dovelo do produženja parnice.

Ustavni sud nalazi da predmetni postupak nije bio složen jer tokom trajanja postupka nije bilo posebno kompleksnih činjeničnih i pravnih pitanja koje je postupajući sud trebalo da razjasni pre odlučivanja.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. s tav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Valjevu u predmetu P. 1698/12 (ranije predmet Opštinskog suda u Valjevu P. 2155/09), te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), u tački 1. izreke odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

6. U vezi osporava rešenja Višeg suda u Valjevu Gž. 1455/15 od 19. maja 2016. godine zbog povrede prava na pravično suđe nje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu konstatuje da je pravo na pravično suđenje jedno složeno pravo koje je prvenstveno usmereno na određene procesne garancije u sudskom postupku. Stoga je zadatak Ustavnog suda da u postupku po ustavnoj žalbi kojom se ističe povreda prava na pravično suđenje ispita, pre svega, postojanje procesnih povreda u postupcima pred sudovima na koje se ukazuje u ustavnoj žalbi (pravo na pristup sudu, pravo na ravnopravnost stranaka, pravo na obrazloženju sudsku odluku i dr.). Ustavna žalba se ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, te Ustavni sud, odlučujući o ustavnoj žalbi, ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja i načina na koji su sudovi primenili materijalno pravo, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenim sudskim odlukama bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud nalazi da se osporeno rešenje zasniva na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava, i da je drugostepeni sud na ust avnopravno prihvatljiv način, koje u potpunosti prihvat a i ovaj Sud, obrazložio svoje pravno stanovište zauzeto u ovoj pravnoj stvari. Tvrdnja podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenom sudskom odlukom povređeno pravo na pravično suđenje, po oceni Ustavnog suda, predstavlja izraz njegove subjektivne ocene o pogrešnoj primeni prava, ali ne i dokaz o učinjenoj povredi označenog Ustavom zajemčenog prava. S tim u vezi, Ustavni sud je, uvidom u osporeni akt, utvrdio da on sadrži jasno obrazloženje zasnovano na usavnopravno prihvatljivom tumačenju i primeni odredaba člana 1. stav 1, člana 7. stav 1. tačka 6) , člana 10. i člana 12. stav 1. Zakona o elektronskom potpisu („Službeni glasnik RS“, broj 135/04), kao i odredaba člana 103, člana 357. tačka 4, člana 358. stav 1. i člana 373. stav 1. tačka 1) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09).

Po oceni Ustavnog suda, u osporenom rešenju su na ustavnopravno prihvatljiv način obrazlož eni razlozi za odbacivanje žalbe podnosioca podnete u elektronskom obliku protiv prvostepene presude, s obzirom na to da žalba nije potpisana u skladu sa odredbama Zakona o elektronskom potpisu, a polazeći od odred aba Zakona o parničnom postupku prema kojima žalba mora da sadrži potpis podnosioca žalbe.

Ustavni sud nalazi da je drugostepeni sud zauzeo ustavnopravno prihvatljiv stav za odbacivanje žalbe podnosioca, polazeći od odred aba člana 12. st. 2. i 3. Zakona o elektronskom potpisu, prema ko jima elektronski sertifikat izdaje sertifikaciono telo, kao pravno lice koje pruža usluge izdavanja elektronskog sertifikata i druge usluge u vezi sa ovom delatnošću, pa u smislu navedenih odredaba, podnesci upućeni sudu mogu da sadrže elektronski potpis, ali on mora biti verifikovan sertifikatom izdatim od strane sertifikacionog tela, te u od sustvu sertifikata nije zadovoljen uslov predviđen u članu 7. stav 1. tačka 1) Zakona, kojim se utvrđuje veza između elektronskog potpisa i potpisnika, što u konkretnom slučaju znači da žalba podnosioca nije potpisana u smislu navedenih odredaba Zakona o elektronskom potpisu. Po oceni Suda, ustavnopravno je prihvatljiv stav drugostepenog suda iz osporenog rešenja da je žalba tuženog nepotpuna jer nije potpisana od strane punomoćnika, a polazeći od člana 358. stav 1. Zakona o parničnom postupku prema kome ako žalba nije potpisana, znači da je nepotpuna, te će prvostepeni sud rešenjem, protiv koga nije dozvoljena žalba, pozvati žalioca da u određenom roku dopuni ili ispravi žalbu pod uslovima predviđenim odredbama člana 103. ovog zakona, a članom 103. stav 6. Zakona je predviđeno da se odredbe ovog člana ne primenjuju ako stranka ima punomoćnika koji je advokat, te sledom iznetog, kad je podnesak, koji je u ime stranke podneo advokat, nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati, sud će ga odbaciti.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao utemeljeni ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud oceni zakonitost osporenog akta.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u delu izjavljenom protiv rešenja Višeg suda u Valjevu Gž. 1455/15 od 19. maja 2016. godine odbacio u tački 2. izreke, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je , na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9. Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o dužini postupka i odbacivanju elektronske žalbe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti