Odbacivanje ustavne žalbe zbog neosnovanosti navoda o visini naknade štete

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu podnetu zbog nezadovoljstva visinom dosuđene naknade štete. Sud je ocenio da su redovni sudovi pravilno primenili materijalno pravo prilikom određivanja visine štete i kamate, te da nema dokaza o proizvoljnoj primeni prava ili nepravičnom postupku.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5140/2010
12.07.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Ćokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković,dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miroljuba Rakića iz Smrdića, Miroljuba Krstića iz Drenovca, Ljiljane Aleksić iz Doljevca, Dragoljuba Ristića iz Gornjeg Međurova, Danijele Mikić iz Gornjeg Međurova, Dragoslava Mikića iz Gornjeg Međurova, Dragoslava Petkovića iz Gornjeg Međurova, Zorana Markovića iz Batušinca, Momčila Mikića iz Gornjeg Međurova, Dragana Bajramovića iz Gornjeg Međurova, Zorana Đorđevića iz Jasenice, Nebojše Mikića iz Gornjeg Međurova, Nebojše Milića iz Baličevca, Vukašina Miladinovića iz Jugbogdanovca, Andre Stamenkovića iz Smrdića, Slaviše Vasića iz Batušinca, Dragoslava Stamenkovića iz Gornjeg Međurova, Zorana Stojadinovića iz Batušinca i Ljubiše Nikolića iz Žitorađe, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. jula 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba podnosilaca izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Nišu P. 8624/07 od 18. decembra 2009. godine i presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 3006/10 od 14. oktobra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miroljub Rakić i drugi podnosioci navedeni u uvodu rešenja su 8. decembra 2010. godine, preko punomoćnika Srđana Aleksića, advokata iz Niša, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Nišu P. 8624/07 od 18. decembra 2009. godine i presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 3006/10 od 14. oktobra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosioci ustavne žalbe navode da im je osporenim presudama dosuđena naknada štete prema nalazu i mišljenju veštaka od 5. oktobra 2009. godine, koji su oni osporavali, jer veštak nije primenio cene duvana iz 2009. godine, već iz 2007. godine, iako su nove cene duvana dostavljene 20. septembra 2009. godine. Smatraju da je sud propustio da pozove veštake na naknadno izjašnjenje kako bi utvrdio visinu štete i navode da im je sud dosudio zateznu kamatu od 24. decembra 2004. godine kao dana utuženja, a ne prema cenama u vreme donošenja prvostepene presude, čime je, po njihovom mišljenju, pogrešno primenjeno materijalno pravo.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, saglasno odredbi člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U postupku prethodnog ispitivanja, Ustavni sud je utvrdio da se pred Opštinskim sudom u Nišu vodio parnični postupak po tužbi tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, protiv tužene DIN ''Fabrike duvana'' AD Niš u Nišu radi naknade štete.

Osporenom presudom Opštinskog suda u Nišu P. 8624/07 od 18. decembra 2009.godine, u prvom stavu izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca i obavezana je tužena da na ime naknade štete, nastale u 2004. godini na parcelama tužilaca zasađenim duvanom, isplati tužiocima iznose bliže određene tim stavom izreke presude, svima sa zakonskom kamatom na dosuđene iznose počev od 5. oktobra 2009. godine kao dana veštačenja pa do isplate, dok je preko dosuđenih, do traženih iznosa, odbijen tužbeni zahtev tužilaca (i to svakom tužiocu za iznos bliže označen u prvom stavu izreke). U drugom stavu izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca u delu kojim su tražili da im se na dosuđene iznose iz stava 1. izreke presude, dosudi i zatezna kamata počev od 24. decembra 2004. godine pa do 5. oktobra 2009. godine. Trećim stavom izreke odlučeno je o troškovima postupka.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 3006/10 od 14. oktobra 2010. godine odbijene su kao neosnovane žalbe tužilaca i potvrđena prvostepena presuda.

U obrazloženju drugostepene presude se navodi: da su tužioci zaključili pojedinačne ugovore sa tuženim o proizvodnji i isporuci sirovog duvana; da je njihova obaveza bila da proizvedu i isporuče tuženom sirovi duvan u listu i da prilikom proizvodnje primene agrotehničke mere prema uputstvima stručne službe DIN-a; da je obaveza tuženog bila da pravovremeno obezbedi seme, hemijska sredstva i repromaterijal, preuzme duvan i izvrši isplatu; da je tuženi isporučio seme koje su tužioci zasadili na svojim parcelama, a koje u vreme setve nije bilo ispitano i nije imalo potrebno odobrenje Ministarstva poljoprivrede Republike Srbije, bez deklaracije i dokaza o kvalitetu i poreklu; da je takvo odobrenje seme dobilo posle dve godine, to jest 2006. godine; da je hemijskim sredstvima protekao rok upotrebe; da je veštačenjem utvrđeno da je kod tužilaca došlo do štete na parcelama zasađenim duvanom; da je visina štete utvrđena nalazom i mišljenjem veštaka, te da je veštačenjem utvrđeno da su oboljenja duvana nastala, ne zbog neispravnosti semena, već zbog neadekvatne zaštite duvana, dakle zbog bolesti i štetočina, konkretno, insekta ''grips'', koji sa povrtlarskih kultura može preći na zasad duvana; da je veštačenjem utvrđeno da su svi tužioci primenili hemijska svojstva koja su dobili od tuženog; da na strani tužilaca nema odgovornosti za nastalu štetu, već je za nastalu štetu odgovoran tuženi, saglasno odredbi člana 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

4. Ustavni sud je ocenio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede Ustavom zajemčenog prava na čiju se povredu podnosioci u žalbi pozivaju, već se ponavljaju razlozi izneti u žalbi na prvostepenu presudu koji su bili predmet ocene drugostepenog suda. Podnosioci ustavne žalbe povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava obrazlažu, pre svega, propustom prvostepenog suda da pozove veštake na izjašnjenje o nalazu koji su dostavili sudu, kao i pogrešnom primenom materijalnog prava prilikom odlučivanja o zakonskoj zateznoj kamati, dosuđenoj na iznose naknade pretrpljene štete.

Odredbom člana 189. stav 2 Zakona o obligacionim odnosima (''Službeni list SFRJ'', br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i ''Službeni list SRJ'', br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 i 44/99) utvrđeno je da se visina štete određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, izuzev slučaja kad zakon naređuje što drugo.

U konkretnoj situaciji, podnosiocima ustavne žalbe je, saglasno navedenoj odredbi, osporenom prvostepenom presudom utvrđena visina štete na duvanu prema cenama u vreme donošenja sudske odluke i na osnovu nalaza sudskih veštaka od 14. jula 2009. godine i njihovog izjašnjenja od 5. oktobra 2009. godine. Na tako utvrđenu visinu štete, tužiocima je dosuđena zakonska zatezna kamata počev od 5. oktobra 2009. godine kad je utvrđena visina štete, saglasno odredbi člana 277. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, prema kojoj dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novčane obaveze duguje, pored glavnice, i zateznu kamatu po stopi utvrđenoj saveznim zakonom.

Ustavni sud, zbog iznetog, ne smatra proizvoljnim zaključke redovnih sudova izražene u osporenim presudama, kako u pogledu glavne stvari, tako i u pogledu odluke o kamati, ocenjujući da su sudovi na ustavnopravno prihvatljiv način obrazložili zbog čega tužiocima pripada na dosuđene iznose i zakonska zatezna kamata počev od 5. oktobra 2009. godine kada je utvrđena visina štete. Podnosioci od Ustavnog suda zapravo traže da još jednom, kao instancioni sud, ispita zakonitost presuda redovnih sudova.

Ocenjujući navode podnosilaca koji se odnose na propuste prvostepenog suda da pozove veštake radi izjašnjenja u pogledu njihovog nalaza, Ustavni sud je konstatovao da, podnosioci ustavne žalbe osporavaju utvrđeno činjenično stanje i ocenu izvedenih dokaza od strane redovnog suda. Postupajući u parničnom postupku, u skladu sa načelom slobodne ocene dokaza, sud nije vezan, ograničen ili na bilo koji način uslovljen posebnim formalnim dokaznim pravilima. U konkretnom slučaju, sud je izveo od stranaka predložene dokaze koje je cenio pojedinačno, i u njihovoj međusobnoj vezi, a nakon toga svoju ocenu i obrazložio.

Iz obrazloženja osporenih presuda nesumnjivo proizlazi da su veštaci izveli veštačenje i dostavili svoj nalaz sa mišljenjem 4. jula 2009. godine, kao i da su se naknadno 5. oktobra 2009. godine izjasnili na primedbe stranaka. Opštinski sud u Nišu je u osporenoj prvostepenoj presudi konstatovao da, prilikom izjašnjenja na primedbe stranaka, veštaci nisu prihvatili iznete primedbe. Dakle, imajući u vidu da su, prema navodima ustavne žalbe, nove cene duvana dostavljene 20. septembra 2009. godine, te da su se veštaci posle toga izjasnili na primedbe stranaka, Ustavni sud je ocenio da nisu ustavnopravno prihvatljivi navodi podnosilaca ustavne žalbe da je sud propustio da pozove veštake na naknadno izjašnjenje.

Ustavni sud konstatuje da odlučujući o ustavnoj žalbi, ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba u konkretnom slučaju, ne sadrži razloge takve prirode koji dovode u sumnju pravičnost sprovedenog postupka, niti su u ustavnoj žalbi navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je u konkretnom parničnom postupku došlo do proizvoljne primene merodavnog prava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe zbog neosnovanosti navoda o visini naknade štete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti