Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje. Poništava se presuda Upravnog suda kojom je odbijen zahtev za porodičnu invalidninu, zbog proizvoljne primene materijalnog prava u vezi sa statusom palog borca, i predmet vraća na ponovno odlučivanje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5143/2014
24.11.2022.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. P. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. novembra 2022. godine, doneo je

 

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. P. i utvrđuje da je presudom Upravnog suda U. 17228/13 od 20. maja 2014. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Upravnog suda U. 17228/13 od 20. maja 2014. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o tužbi podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Sekretarijata za socijalnu zaštitu – Sektor za boračko-invalidsku zaštitu Gradske uprave grada Beograda broj 581-108/13 od 17. septembra 2013. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. B. P. iz Beograda je, 12. juna 2014. godine, preko punomoćnika P. S, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu izjavila ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 17228/13 od 20. maja 2014. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

Ustavnom žalbom je osporena presuda kojom je odbijena tužba podnositeljke podneta protiv konačnog upravnog akta kojim je odbijen zahtev podnositeljke za priznavanje prava na porodičnu invalidninu, po palom borcu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u osporeni akt, kao i u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je podnela zahtev za priznavanje prava na porodičnu invalidninu, koji je odbijen kao neosnovan rešenjem Grupe za boračku i invalidsku zaštitu Gradske opštine Zemun broj 580-253/2013 od 17. jula 2013. godine.

Rešenjem Sekretarijata za socijalnu zaštitu – Sektor za boračko-invalidsku zaštitu Gradske uprave grada Beograda broj 581-108/13 od 17. septembra 2013. godine odbijena je žalba podnositeljke izjavljena protiv prvostepenog rešenja.

Protiv navedenog konačnog upravnog akta podnositeljka je 31. oktobra 2013. godine podnela tužbu, koja je odbijena kao neosnovana osporenom presudom Upravnog suda U. 17228/13 od 20. maja 2014. godine. U obrazloženju osporene presude je, između ostalog, navedeno da podnositeljka ne ispunjava uslove za priznavanje predmetnog prava jer je suprug podnositeljke poginuo 6. avgusta 1995. godine kao pripadnik Srpske vojske Republike Srpske Krajine, pa ne spada u lica koja su izgubila život pod okolnostima iz člana 2. stav 1. tačka 5) Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnositeljka, pored ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje o ustavnoj žalbi od značaja su odredbe Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca („Službeni list SRJ“, br. 24/98, 29/98 i 25/2000 i „Službeni glasnik RS“, br. 101/05 i 111/09).

Odredbama člana 2. stav 1. navedenog Zakona propisano je da je borac jugoslovenski državljanin koji je: u ratu vršio vojne dužnosti ili druge dužnosti radi odbrane suverenosti, teritorije, nezavisnosti i ustavnog poretka Savezne Republike Jugoslavije (tačka 1)); učestvovao u oslobodilačkim ratovima od 1912. do 1918. godine kao pripadnik srpske i crnogorske vojske (tačka 2)); učestvovao u antifašističkoj borbi u Drugom svetskom ratu - kao pripadnik Vojske Kraljevine Jugoslavije u ratu od 6. do 17. aprila 1941. godine ili u sastavu savezničkih armija (tačka 3)); učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi u Drugom svetskom ratu kao pripadnik partizanskih odreda, Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, odnosno Jugoslovenske armije od 17. aprila 1941. do 15. maja 1945. godine, u borbi protiv okupatora i njegovih saradnika, odnosno kome je aktivan i organizovan rad u toj borbi priznat u poseban staž u dvostrukom trajanju po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju (tačka 4)); vršio vojne dužnosti ili druge dužnosti za vojne ciljeve ili za ciljeve državne bezbednosti u oružanim akcijama posle 17. avgusta 1990. godine za očuvanje suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (tačka 5)).

Navedenim Zakonom je, takođe, propisano: da je porodica palog borca porodica lica koje je poginulo, umrlo ili nestalo pod okolnostima iz čl. 2. i 3. ovog zakona ili je umrlo od posledica rane, povrede, ozlede ili bolesti zadobijene pod tim okolnostima u roku od godinu dana od dana nastanka oštećenja organizma; da su članovi porodice palog borca: bračni drug, deca rođena u braku ili van braka i usvojena deca, kao i pastorčad koju je pali borac izdržavao (u daljem tekstu: uža porodica palog borca); roditelji, kao i očuh, maćeha i usvojioci koji su palog borca izdržavali ili koje je pali borac izdržavao; ded i baba, unuče, sestra i brat palog borca koje je pali borac izdržavao (član 13. st. 1. i 2.); da je osnovno pravo člana porodice palog borca porodična invalidnina (član 22. stav 1. tačka 1)); da članovi porodice palog borca iz člana 13. stav 2. tačka 2. ovog zakona, članovi porodice vojnog invalida od I do VII grupe iz člana 14. tačka 2) ovog zakona, kao i brat, sestra i unuk palog borca iz člana 13. stav 2. tačka 3) ovog zakona imaju pravo na porodičnu invalidninu iako su članovi uže porodice ostvarili ovo pravo (član 31. stav 1.).

Odredbama čl. 30. do 38. navedenog Zakona propisani su uslovi i način ostvarivanja prava na porodičnu invalidninu.

5. Ocenjujući navode podnositeljke ustavne žalbe da joj je osporenom presudom povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud, pre svega, naglašava da je njegova nadležnost u postupku po ustavnoj žalbi ograničena na utvrđivanje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja povređeno ili uskraćeno ustavno pravo podnosioca. Ustavni sud nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su sudovi i drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja tumačili pozitivnopravne propise. Ustavni sud ukazuje da je izvan njegove nadležnosti da procenjuje pravilnost zaključaka sudova ili drugih organa u pogledu ocene dokaza, osim ukoliko je ova ocena očigledno proizvoljna, odnosno ako je primena zakona bila očigledno nepravična, arbitrerna ili diskriminatorska.

Ustavni sud konstatuje da podnositeljka ustavne žalbe smatra spornim stav Upravnog suda izražen u osporenom aktu da ne ispunjava uslove za priznavanje predmetnog prava jer je njen suprug poginuo 6. avgusta 1995. godine kao pripadnik Srpske vojske Republike Srpske Krajine.

Na osnovu navedenih odredaba Ustava i Zakona, Ustavni sud konstatuje sledeće: da je borac jugoslovenski državljanin koji je vršio vojne dužnosti ili druge dužnosti za vojne ciljeve ili za ciljeve državne bezbednosti u oružanim akcijama posle 17. avgusta 1990. godine za očuvanje suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti SFRJ; da je zakonom određen samo datum počev od kog su vojne ili druge dužnosti mogle biti vršene u cilju očuvanja suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti SFRJ; da vršenje navedenih dužnosti nije uslovljeno pripadnošću Vojsci te države; da je porodica palog borca porodica lica koje je poginulo pod okolnostima iz člana 2. Zakona; da je član porodice palog borca, pored ostalih, i bračni drug palog borca.

Upravni sud je u osporenoj presudi ocenio da je pravilan stav organa uprave da podnositeljka ne ispunjava uslove za priznavanje predmetnog prava jer je suprug podnositeljke poginuo 6. avgusta 1995. godine, i to kao pripadnik Srpske vojske Republike Srpske Krajine.

Po oceni Ustavnog suda, ovakav stav Upravnog suda predstavlja proizvoljnu primenu materijalnog prava na štetu podnositeljke ustavne žalbe. Naime, Ustavni sud nalazi da nema ustavnopravnog utemeljenja stanovište organa uprave i Upravnog suda da status borca u smislu člana 2. stav 1. tačka 5) Zakona ne može imati pripadnik Srpske vojske Republike Srpske Krajine. Ustavni sud ukazuje da je pripadništvo određenoj vojsci predviđeno kao uslov samo u tač. 2), 3) i 4) navedenog člana Zakona, koje se odnose na učestvovanje u ratovima, dok vršenje dužnosti za vojne ciljeve ili za ciljeve državne bezbednosti u oružanim akcijama posle 17. avgusta 1990. godine za očuvanje suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti SFRJ, nije uslovljeno pripadnošću Vojsci te države. Ustavni sud, takođe, ukazuje da u odredbi stava 1. tačka 5) Zakona nije određen period, već samo datum počev od kog se u smislu ovog zakona smatra da su vojne ili druge dužnosti mogle biti vršene u cilju očuvanja suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti SFRJ.

Nalazeći da obrazloženje osporenog akta Upravnog suda ne zadovoljava zahteve pravičnosti i da je u tom aktu proizvoljno primenjeno materijalno pravo na štetu podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 i 103/15), usvojio ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Imajući u vidu prirodu utvrđene povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio osporenu presudu Upravnog suda U. 17228/13 od 20. maja 2014. godine i odredio da se u ponovnom postupku donese nova odluka o tužbi podnositeljke izjavljenoj protiv rešenja Sekretarijata za socijalnu zaštitu – Sektor za boračko-invalidsku zaštitu Gradske uprave grada Beograda broj 581-108/13 od 17. septembra 2013. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud je isti stav zauzeo u više svojih odluka (Už-4763/2010 od 18. jula 2013. godine, Už-2142/2013 od 19. novembra 2015. godine, Už-147/2013 od 4. februara 2016. godine, Už-8988/2013 od 10. februara 2016. godine, Už-9046/2014 od 26. maja 2016. godine, Už-6322/2015 od 1. decembra 2016. godine, Už-7383/2016 od 8. decembra 2016. godine, Už-8457/2015 od 8. juna 2017. godine, Už-7835/2015 od 19. jula 2017. godine, Už-1071/2016 od 9. novembra 2017. godine i Už-7155/2017 od 4. juna 2020. godine).

Ustavni sud nije posebno razmatrao navode podnositeljke o povredi prava iz člana 36. stav 1. Ustava, s obzirom na to da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava i poništio osporenu presudu.

7. U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Slični dokumenti

• Už 7383/2016: Povreda prava na pravično suđenje u postupku za porodičnu invalidninu
• Už 6322/2015: Ustavni sud: proizvoljna primena prava o statusu borca i porodičnoj invalidnini
• Už 2142/2013: Usvajanje ustavne žalbe zbog proizvoljne primene prava prilikom odbijanja statusa ratnog vojnog invalida
• Už 147/2013: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u upravnom sporu