Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu Gradske opštine Novi Beograd, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje. Poništeno je rešenje Vrhovnog kasacionog suda kojim je odbačena revizija, jer je sud pogrešno primenio procesni zakon koji nije važio u vreme donošenja drugostepene presude.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić, zamenica predsednika Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Gradske opštine Novi Beograd, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. juna 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Gradske opštine Novi Beograd i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 3217/10 od 7. oktobra 2010. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev. 3217/10 od 7. oktobra 2010. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o reviziji podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 19449/09 od 6. novembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Gradska opština Novi Beograd je, preko svog zakonskog zastupnika - Javnog pravobranioca Gradske opštine Novi Beograd, podnela 9. decembra 2010. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 3217/10 od 7. oktobra 2010. godine, zbog povrede prava na pr avično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je osporenim rešenjem neosnovano odbačena revizija koju je izjavio protiv drugostepene presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 19449/09 od 6. novembra 2009. godine; da je Vrhovni kasacioni sud utvrdio da revizija nije dozvoljena jer je podneta posle stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 111/09), odnosno posle 29. decembra 2009. godine i da stoga nema mesta primeni člana 55. stav 2. ovog zakona koji predviđa da Vrhovni kasacioni sud može, po pravilima parničnog postupka koja su važila do dana stupanja na snagu ovog zakona, odlučivati samo o revizijama izjavljenim pre stupanja na snagu ovog zakona; da mu je drugostepena odluka dostavljena tek 4. marta 2010. godine, tako da bez svoje krivice nije mogao da izjavi reviziju do 29. decembra 2009. godine; da je drugostepena presuda doneta 6. novembra 2009. godine, dakle pre stupanja na snagu člana 55. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, što podnosiocu obezbeđuje procesno pravo da, u konkretnom slučaju, izjavi navedeno vanredno pravno sredstvo. Predložio je da Ustavni sud poništio osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda.

2. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 2432/07 od 13. januara 2009. godine, u parnici tužioca Socijalističke partije Srbije iz Beograda protiv tuženih Republike Srbije i Opštine Novi Beograd, radi brisanja upisa prava korišćenja na nepokretnosti, u stavu prvom izreke usvojen je tužbeni zahtev te je utvrđeno da nije pravno valjan upis prava korišćenja u korist tužene Opštine Novi Beograd na zgradi broj 167 u ul. Bulevar Mihajla Pupina na Novi Beogradu, koja se nalazi na katastarskim parcelama br. 1014 i 1015, Katastarske opštine Novi Beograd, upisane u listu nepokretnosti broj 342 sa 1/1, te je naloženo Republičkom geodetskom zavodu -Centru za katastar nepokretnosti Beograd - Službi za katastar nepokretnosti Novi Beograd njeno brisanje i uspostavljanje pređašnjeg stanja, što su tuženi dužni priznati i trpeti, drugim stavom izreke odbijen je predlog tužene Opštine Novi Beograd za prekid ovog parničnog postupka do okončanja upravnog postupka u pravnoj stvari 1-03-952-02-470/02 koji se vodi pred Republičkim geodetskim zavodom, dok su trećim stavom izreke obavezani tuženi da tužiocu solidarno isplate iznos od 123.000,00 dinara na ime troškova parničnog postupka.

Presudom Okružnog suda u Beogradu Gž. 19449/09 od 6. novembra 2009. godine odbijene su žalbe tuženih kao neosnovane i potvrđena je presuda Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 2432/07 od 13. januara 2009. godine.

Protiv navedene drugostepene presude drugotuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe je 30. marta 2010. godine izjavio reviziju, koja je odbačena je kao nedozvoljena osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 3217/10 od 7. oktobra 2010. godine.

U obrazloženju osporenog revizijskog rešenja je navedeno da odlučujući o dozvoljenosti revizije podnete 30. marta 2010. godine, u smislu člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 55. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 111/09), budući da je revizija podneta posle 29. decembra 2009. godine, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena. Najviši sud je ocenio da revizija, u smislu člana 394. stav 2. Zakona o parničnom postupku , nije dozvoljena jer je vrednost predmeta spora u tužbi podnetoj 10. juna 2003. godine označena u iznosu od 30.000,00 dinara, s tim što je tužilac na pripremnom ročištu održanom 15. septembra 2005. godine vrednost predmeta spora označio u iznosu od 501.000,00 dinara, a što očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se podnosilac u ustavnoj žalbi poziva, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razog za pokretanje postupka, kao i o optužbama pritiv njega (član 32. stav 1.).

Odredbom člana 394. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 125/04) bilo je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi 500.000 dinara.

Odredbom člana 38. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 111/09), koji je stupio na snagu 29. decembra 2009. godine, izmenjen je član 394. stav 2. Zakona o parničnom postupku, pa je određeno da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbama člana 55. navedenog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku propisano je: da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona, okončati po odredbama ovog zakona (stav 1.); da će izuzetno od stava 1. ovog člana, o revizijama izjavljenim pre stupanja na snagu ovog zakona odlučivati Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od troje sudija, po pravilima parničnog postupka koja su važila do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.).

Ustavni sud je u Odluci IUz-2/2010 od 14. marta 2013. godine odbio zahtev za utvrđivanje neustavnosti i nesaglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom odredaba čl. 38. i 51. i člana 55. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, i zauzeo stav da se pravo na podnošenje revizije ne stiče trenutkom podnošenja tužbe, već momentom donošenja pravnosnažne drugostepene presude. Prema oceni Ustavnog suda, odredba člana 55. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku nije imala povratno dejstvo, jer je tom odredbom, kao prelaznom, bilo propisano postupanje po novom zakonu u postupcima koji su u toku, iz kog razloga nisu povrđene odredbe člana 197. Ustava. Ustavni sud je u navedenoj odluci, takođe, konstatovao da primena novog zakona na postupke koji su u toku predstavlja trenutno dejstvo zakona, dok bi povratno dejstvo i retroaktivnost zakona značili primenu nove pravne norme na već okončane pravne situacije.

5. Razmatrajući osnovanost navoda ustavne žalbe sa stanovišta povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava u odnosu na osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev. 3217/10 od 7. oktobra 2010. godine, Ustavni sud konstatuje da je predmetni parnični postupak pravnosnažno okončan donošenjem drugostepene presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 19449/09 od 6. novembra 2009. godine. Polazeći od stava zauzetog u Odluci Ustavnog suda IUz-2/2010 od 14. marta 2013. godine, Ustavni sud dalje konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe potencijalno pravo na izjavljivanje revizije stekao donošenjem pravnosnažne drugostepene presude, odnosno 6. novembra 2009. godine, dakle pre 29. decembra 2009. godine, kao dana stupanja na snagu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku.

Naime, u parnicama koje su pravnosnažno okončane do 29. decembra 2009. godine, stranke su eventualno pravo na izjavljivanje revizije stekle do stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, pa se u tim slučajevima i imovinski cenzus za izjavljivanje revizije ceni prema merodavnim odredbama tada važećeg zakona, odnosno Zakona o parničnom postupku („Slu žbeni glasnik RS", broj 125/04). Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da je u konkretnom slučaju uslove za izjavljivanje revizije nadležni sud trebalo da ceni u odnosu na datum donošenja pravnosnažne drugostepene presude protiv koje je izjavljena revizija, primenjujući pri tome odredbe Zakona o parničnom postupku iz 2004. godine, a ne odredbe kasnije donetog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku iz 2009. godine , na koji se revizijski sud kod odlučivanja o reviziji pozvao. Dakle, Ustavni sud je utvrdio da je u osporenom revizijskom rešenju kojim je odbačena kao nedozvoljena revizija podnosioca ustavne žalbe, merodavno procesno pravo primenjeno na sistemski neutemeljen i proizvoljan način, čime je podnosiocu ustavne žalbe uskraćeno pravo na pristup sudu kao element prava na pravično suđenje i povređeno navedeno pravo zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Zbog toga je Sud, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice nastale usled utvrđene povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, mogu otkloniti jedino poništajem rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 3217/10 od 7. oktobra 2010. godine, kako bi u ponovnom postupku isti sud doneo novu odluku o reviziji podnosioca izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 19449/09 od 6. novembra 2009. godine, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

Slični dokumenti

• Už 5865/2012: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog retroaktivne primene zakona
• Už 4937/2011: Odluka Ustavnog suda o cenzusu za reviziju i blagovremenosti ustavne žalbe
• Už 280/2011: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda
• Už 4317/2010: Odluka Ustavnog suda o nedozvoljenoj retroaktivnoj primeni procesnog zakona
• Už 3885/2011: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku