Odluka Ustavnog suda o pravu na pravno sredstvo protiv rešenja o obustavi izvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i utvrđuje povredu prava na pravno sredstvo. Sud je pogrešno odbacio prigovore podnosilaca protiv rešenja o obustavi izvršnog postupka, nalazeći da je pravni lek u takvim slučajevima morao biti dozvoljen.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5146/2012
23.10.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Zlate Jević iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. oktobra 201 4. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Zlate Jević i utvrđuje da je presudom Višeg suda u N ovom Sadu Gž. 3687/11 od 15. maja 2012. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Poništava se presuda Višeg suda u Novom Sadu Gž. 3687/11 od 1 5. maja 2012. godine i određuje se da taj sud da donese novu odluku o žalbi podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Novom Sadu P. 59497/10 od 16. septembra 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zlata Jević iz Novog Sada je 22. juna 2012. godine, preko punomoćnika Živka Ostojića, adovokata iz Novog Sada, podnela ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž. 3687/11 od 15. maja 2012. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka u ustavnoj žalbi navodi da je Viši sud u Novom Sadu preinačio prvostepenu presudu, te odbio njen tužbeni zahtev kojim je tražila da joj Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika na ime naknade materijalne štete zbog manje isplaćenih mesečnih iznosa pripadajuće penzije od 1. januara 2008. godine do 31. oktobra 2010. godine isplati iznos od 118.077,50 dinara.

Takođe je navedeno da Viši sud u Novom Sadu nije zauzeo jasan pravni stav, te da je pogrešno utvrdio činjenično stanje i pogrešno primenio materijalno pravo kada je zaključio da su korisnici vojnih penzija tek od 1. januara 2008. godine, kada je stupio na snagu Zakon o Vojsci Srbije, prevedeni u sistem i režim koji je regulisan Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, te da se u 2007. godini ovaj zakon na njih nije mogao primenjivati, pa samim tim ni odredba člana 73. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Podnositeljka dalje navodi da je samim tekstom zakona, tj. članom 193. Zakona o Vojsci Srbije predviđeno da se od dana stupanja na snagu tog zakona usklađivanje penzija vojnih penzionera ima vršiti po dinamici i na način kako je to utvrđeno Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, na koji način su, u pogledu ostvarivanja prava, izjednačeni svi penzioneri u Republici Srbiji, te formiran jedinstven fond. Podnositeljka navodi da su vojni penzioneri tretirani kao „neka posebna statistička grupa“, te protivpravno izuzeti iz jedinstvenog penzijskog i invalidskog sistema.

Podnositeljka je takođe ukazala i na nejednako postupanje sudova, navodeći da su, sa jedne strane, donosili presude u kojima su obavezivali tuženog na naknadu štete, a sa druge strane se oglašavali nenadležnim za rešavanje, za šta je dostavila i sudsku praksu.

Podnositeljka ustavne žalbe od Ustavnog suda traži da utvrdi da joj je u postupku pred Višim sudom u Novom Sadu povređeno pravo na pravično suđenje, poništi osporenu presudu i utvrdi pravo na materijalnu štetu.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ) ima istu sadržinu kao član 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Osnovni sud u Novom Sadu je 16. septembra 2011. godine doneo presudu P. 59497/10 kojom je tužbeni zahtev Zlate Jević, ovde podnositeljke ustavne žalbe, delimično usvojio. Navedenom presudom tuženi Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika je obavezan da joj za period od 1. januara 2008. godine do 31. oktobra 2010. godine, a na ime materijalne štete zbog manje isplaćenih mesečnih iznosa pripadajuće penzije, isplati iznos od 118.077,05 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31. maja 2011. godine pa do isplate. Istom presudom je zahtev tužilje za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos od 187.866,06 dinara za period od 30. aprila 2011. godine, pa do 31. maja 2011. godine odbijen, a tuženi obavezan da joj naknadi troškove postupka u iznosu od 61.264,00 dinara.

Postupajući po žalbama tužilje i tuženog, Viši sud u Novom Sadu je 15. maja 2012. godine doneo osporenu presudu Gž. 3687/11 kojom je žalbu tužilje odbio, žalbu tuženog usvojio, te ožalbenu prvostepenu presudu preinačio tako što je odbio tužbeni zahtev. U obrazloženju osporene presude je navedeno da je pobijana presuda doneta bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka, ali uz pogrešnu primenu materijalnog prava. Dalje je navedeno da shodna primena člana 193. Zakona o Vojsci Srbije, člana 73. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i Rešenja o vanrednom usklađivanju penzija, vrednosti opšteg boda i novčanih naknada od januara 2008. godine, vodi ka zaključku da su korisnici vojnih penzija, tek od 1. januara 2008. godine, kada je stupio na snagu Zakon o Vojsci Srbije, prevedeni u sistem i režim koji je regulisan Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, iz čega proizlazi da se pre toga, dakle u 2007. godini, ovaj zakon na njih nije mogao primenjivati, pa ni odredba člana 73. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. S obzirom na navedeno sud je zaključio da tužilji, kao korisniku porodične vojne penzije, penzija nije mogla biti vanredno usklađena za 2007. godinu, jer se vanredno usklađivanje penzija od 11,06% sa isplatom od 1. januara 2008. godine odnosilo na period kada korisnici vojnih penzija nisu bili u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja u Republici Srbiji. Sledom navedenog tuženi Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika nije bio u obavezi da tužilji, kao vojnom penzioneru, donese rešenje o vanrednom usklađivanju penzije, pa samim tim nema nepravilnog i nezakonitog rada koji bi vodio odgovornosti tuženog, jer nema ni štete. Takođe je navedeno i da je pravilan zaključak prvostepenog suda o neosnovanosti progovora apsolutne nenadležnosti Osnovnog suda u Novom Sadu, s obzirom na to da se u konkretnom slučaju radi o sporu koji proizlazi iz imovinsko-pravnog odnosa, a koji spada u nadležnost parničnog suda.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu podnosi teljka u ustavnoj žalbi poziva , utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje, na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe poziva, relevantne su sledeće odredbe zakona i drugih propisa.

Odredbama člana 261. Zakona o Vojsci Jugoslavije („Službeni list SRJ“, br. 43/94, 28/96, 44/99, 74/99, 3/02 i 37/02 i „Službeni list SCG“, br. 7/05 i 44/05) bilo je određeno da se penzije usklađuju u odnosu na plate profesionalnih vojnika i da p ropise o usklađivanju penzija na osnovu ovog člana donosi savezni ministar za odbranu. Navedene zakonske odredbe prestale su da važe na osnovu odredbe člana 197. stav 2. Zakona o Vojsci Srbije, koji je stupio na snagu 1. januara 2008. godine.

Odredbom člana 193. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 116/07, 88/09 i 101/10) propisano je da se usklađivanje iznosa penzija vojnih osiguranika ostvarenih do dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i penzija ostvarenih po stupanju ovog zakona na snagu, vrši po dinamici i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje.

Odredbama člana 5. Uredbe o načinu ostvarivanja i prestanku prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ("Službeni list SRJ", br. 36/94 i 42/02) bilo je propisano da se penzije i druga primanja vojnih osiguranika usklađuju po službenoj dužnosti, kao i da će se pojedinačna rešenja o usklađivanju penzija i drugih primanja vojnih osiguranika izdavati na zahtev vojnih osiguranika

Odredbom člana 21. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, broj 85/05) izmenjen je član 80. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kojim je uređen način usklađivanja penzija, pa je određeno da se penzija od 1. aprila i 1. oktobra tekuće godine usklađuje, na osnovu statističkih podataka, sa kretanjem troškova života na teritoriji Republike u prethodnih šest meseci. Odredbama člana 73. navedenog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju predviđeno je da se za 2006, 2007, i 2008. godinu penzije, izuzetno od člana 21. tog zakona, usklađuju sa procentom rasta troškova života i procentom rasta, odnosno pada zarade. Saglasno odredbi člana 75. stav 1. istog zakona, ukoliko prosečan iznos penzije korisnika u osiguranju zaposlenih isplaćene za prethodnu godinu iznosi manje od 60% od iznosa prosečne zarade bez poreza i doprinosa zaposlenih na teritoriji Republike u prethodnoj godini, penzije će se vanredno uskladiti od 1. januara tekuće godine, za procenat kojim se obezbeđuje da se iznos prosečne penzije za prethodnu godinu korisnika u osiguranju zaposlenih dovede na nivo od 60% prosečne zarade bez poreza i doprinosa isplaćenih u prethodnoj godini. Prema stavu 2. tog člana zakona, ovo vanredno usklađivanje može se primenjivati najduže tri godine od dana početka primene ovog zakona.

Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje 01 broj 181-431/08 od 25. januara 2008. godine izvršeno je vanredno usklađivanje penzija, vrednosti opšteg boda i novčanih naknada od januara 2008. godine i određeno, pored ostalog, da se penzije usklađuju za 11,06%, a da će se isplata usklađene penzije i novčanih naknada po ovom rešenju vršiti od 1. januara 2008. godine.

5. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da je osporena presuda zasnova na na pogrešnom stanovištu suda i pogrešnoj primeni materijalnog prava, te da je Viši sud u Novom Sadu nepravilno zaključio da se odredba člana 73. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju nije mogla primeniti na korisnike vojnih penzija, te da su oni tek 1. januara 2008. godine, stupanjem na snagu Zakona o Vojsci Srbije, prevedeni u jedinstveni penzijski sistem. Podnositeljka ističe da je samim tekstom Zakona o Vojsci Srbije predviđeno da su u pogledu ostvarivanja prava svi penzioneri u Republici Srbiji, pa samim tim i vojni penzioneri, izjednačeni, kao i da je formiran jedinstven penzijski fond.

Ocenjujući navode podnosioca ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je imao u vidu da se jedna od garancija prava na pravično suđenje sastoji u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom merodavnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg suda.

Viši sud u Novom Sadu je u osporenoj presudi stao na stanovište da podnositeljki ustavne žalbe, kao korisniku porodične vojne penzije, penzija nije mogla biti vanredno usklađena za 2007. godinu, jer se vanredno usklađivanje penzija od 11,06%, sa isplatom od 1. januara 2008. godine, odnosilo na 2007. godinu, kada korisnici vojnih penzija nisu bili u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja, te da tuženi Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika nije bio u obavezi da podnositeljki donese rešenje o vanrednom usklađivanju penzije.

Ispitujući da li je zauzeti pravni stav donosioca osporenog akta obrazložen na ustavnopravno prihvatljiv način, Ustavni sud je pošao od toga da se način na koji je pitanje usklađivanja vojnih penzija bilo uređeno do 1. januara 2008. godine razlikuje od načina na koji je to pitanje uređeno nakon tog datuma, kada je stupio na snagu Zakon o Vojsci Srbije. S tim u vezi, Ustavni sud je konstatovao da su stupanjem na snagu Zakona o Vojsci Srbije prestale da važe odredbe Zakona o Vojsci Jugoslavije, kojima je bilo određeno da se penzije usklađuju u odnosu na plate profesionalnih vojnika i da propise o usklađivanju penzija na osnovu ovog člana donosi savezni ministar za odbranu (član 261.). Ustavni sud je, takođe, konstatovao da je odredbom člana 193. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije propisano da se usklađivanje iznosa penzija vojnih osiguranika ostvarenih do dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i penzija ostvarenih po stupanju ovog zakona na snagu, vrši po dinamici i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud ocenjuje da se ne može prihvatiti stanovište Višeg suda u Novom Sadu da ne postoji pravni osnov po kome podnositeljka može tražiti vanredno usklađivanje penzije od 1. januara 2008. godine. Ovo stoga što se penzije vojnih osiguranika od 1. januara 2008. godine usklađuju po dinamici i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje, te je Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju jedini opšti akt na osnovu koga se tim korisnicima mogu vršiti usklađivanja penzije, pa i predmetno vanredno usklađivanje od 11,06%. Odredbama člana 73. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2005. godine, izuzetno od člana 21. tog zakona, predviđeno je vanredno usklađivanje penzija za 2006, 2007. i 2008. godinu, od 1. januara tekuće godine, pod uslovima, na način i u visini propisanoj članom 75. stav 1. istog zakona. Stoga je Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje doneo rešenje kojim je izvršeno vanredno usklađivanje penzija u 2008. godini. Shodno navedenom, penzije i druga primanja vojnih osiguranika su morali biti usklađeni po istoj dinamici, i to po službenoj dužnosti.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ocenio da zauzeti pravni stav suda nije obrazložen na način koji se može smatrati ustavnopravno prihvatljivim, čime je povređeno pravo podnositeljke na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž. 3687/11 od 15. maja 2012. godine, odlučujući kao u tački 1. izreke (ovakav stav Ustavni sud je zauzeo u svojim odlukama Už-2666/2011, usvojenoj na sednici Velikog veća od 23. maja 2012. godine i Už-5287/2011, usvojenoj na sednici Velikog veća od 5. decembra 2012. godine).

Imajući u vidu prirodu učinjene povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao meru za otklanjanje posledica učinjene povrede prava p oništio presudu Višeg suda u Novom Sadu Gž. 3687/11 od 1 5. maja 2012. godine i odredio da taj sud donese novu odluku o žalbi podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Novom Sadu P. 59497/10 od 16. septembra 2011. godine , odlučujući kao u tački 2. izreke.

S obzirom na to da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud nije razmatrao navode podnosi teljke o povredi prava na jednaku zaštitu prava iz čl ana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

6. Polazeći od iznetog, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o pravu na pravno sredstvo protiv rešenja o obustavi izvršenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti