Ocena povrede prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu
Kratak pregled
Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu podnetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji je trajao pet godina. Uzevši u obzir složenost predmeta i postupanje sudova, Sud je zaključio da pravo nije povređeno.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-5147/2010
13.03.2013.
Beograd
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić , zamenica predsednika Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Rajkovića iz Ćuprije, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. marta 2013. godine, doneo je
O D L U K U
Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Dragana Rajkovića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Ćupriji u predmetu P 1. 222/06, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.
O b r a z l o ž e nj e
1. Dragan Rajković iz Ćuprije je 10. decembra 2010. godine preko punomoćnika Milana Cvetkovića, advokata iz Beograda , podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku zajemčenog član om 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Ćupriji u predmetu P1. 222/06.
Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je još 2005. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Ćupriji protiv tužene Državne zajednice Srbija i Crna Gora – Ministarstvo odbrane, radi naknade štete zbog manje isplaćene plate; da je taj sud presudom P1. 222/06 od 26. januara 2007. godine delimično usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženu da mu isplati štetu zbog pogrešnog obračuna plate; da je Okružni sud u Jagodini, odlučujući o žalbi tužene, presudom Gž1. 380/07 od 14. januara 2007. godine delimično potvrdio prvostepenu presudu u jednom delu a u drugom delu je preinač io; da je 17. decembra 2007. godine izjavio reviziju protiv navedene drugostepene presude, ali da do podnošenja ustavne žalbe o reviziji nije odlučeno; da je Apelacioni sud u Kragujevcu doneo presudu Gž1. 715/10 od 6. oktobra 2010. godine kojom je u jednom delu potvrdio a u drugom delu preinačio presudu Opštinskog suda u Ćupriji P1. 222 /06 od 26. januara 2007. godine; da je na taj način o žalbi protiv prvostepen e presude dva puta odluč eno, i to od strane Okružnog suda u Jagodini i od Apelacionog suda u Kragujevcu; da su mu je na taj način p ovređena označena ustavna prava podnosioca ustavne žalbe. Traži o je naknadu nematerijalne štete.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.
Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ) sadrži odredbu koja je istovetna odredbi člana 170. Ustava.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Ćupriji P1. 222/06 i dostavljenu dokumentaciju uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:
Podnosilac ustavne žalbe je 30. avgusta 2005. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Ćupriji protiv tužene Državne zajednice Srbija i Crna Gora - Ministarstvo odbrane , radi naknade štete zbog manje isplaćene zarade.
Pred Opštinskim sudom u Ćupriji održano je pet ročišta za glavnu raspravu, dok tri ročišta nije održano, i to jedno zbog sprečenosti postupajućeg sudije, a dva zbog nedolaska zastupnika tužen og. Na ročištima su izvedeni dokazi veštačenjem od strane veštaka ekonomsko-finansijske struke, pribavljanjem izveštaja od više državnih organa kao i saslušanjem svedoka.
Presudom Opštinskog suda u Ćupriji P1. 222/06 od 26. januara 2007. godine, stavu prvom izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca pa je obavezana tužena da na ime naknade materijalne štete za vremenski period od 1. januara 2001. godine do decembra 2003. godine isplati tužiocu određene novčane iznose po mesecima, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu drugom izreke odbijen je tužbeni zahtev za preostali deo potraživanja za naknadu materijalne štete po istom osnovu , i to za vremenski period od 1. januara 2000. godine do 31. decembra 2000. godine; u stavu trećem izreke odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti Opštins kog suda u Ćupriji, prigovor aposlutne nenadležnosti istog suda i prigovor preuranjenosti tužbe istaknut od strane tužene; u stavu četvrtom izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka.
Odlučujući o žalbi tužene, presudom Okružnog suda u Jagodini Gž1. 380/07 od 14. novembra 2007. godine, u stavu prvom izreke , potvrđena je prvostepena presuda u sta vu trećem izreke a žalba tužene u odnosu na taj deo je odbijena kao neosnovana; u stavu drugom izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom i četvrtom izreke , tako što je tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete za period od 1. januara 2001. godine do decembra 2003. godine isplati određene taksativno označene novčane iznose , sa zakonskom zateznom kamato m, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka, odbijen kao neosnovan.
Podnosilac ustavne žalbe je 12. decembra 2007. godine izjavio reviziju protiv drugostepene presude Okružnog suda u Jagodini Gž1. 380/07 od 14. novembra 2007. godine.
Rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 739/08 od 22. oktobra 2009. godine usvojena je revizija tužioca, ukinuta je presuda Okružnog suda u Jagodini Gž1. 380/07 od 14. novembra 2007. godine i predmet je vraćen drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Ćupriji. P1. 222/06 od 26. januara 2007. godine.
Navedeno revizijsko rešenje je dostavljeno punomoćniku podnosioca ustavne žalbe tek 31. januara 2011. godine, posle urgencije podn osioca Osnovnom sudu u Paraćinu od 14. decembra 2010. godine.
Imajući u vidu da je revizijskim rešenjem ukinuta drugostepena presuda Okružnog suda u Jagodini Gž1.380/07 od 14. novembra 2007. godine i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 715/10 od 6. oktobra 2010. godine u stavu prvom izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena je presuda Opštinskog suda u Ćupriji P1. 222/06 od 26. januara 2007. godine u stavu trećem izreke; u stavu drugom izreke odbačena je kao nedozvoljena žalba tužene izjavljena protiv stava drugog izreke prvostepene presude; u stavu trećem izreke preinačena je prvostepena presuda u stavovima prvom i četvrtom izreke presude i presuđeno je da se odbija tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete za period od 1. januara 2001. godine do decembra 2003. godine isplati pojedinačne nov čane mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom i svaka strana snosi svoje troškove postupka.
Podnosilac ustavne žalbe je 14. decembra 2010. godine obavestio Osnovni sud u Paraćinu da neće izjavljivati reviziju protiv navedene presude Apelacionog suda u Kragujevcu, urgirajući da mu se dostavi revizijska odluka. 4. Za odlučivanje Ustavnog suda sa stanovišta povrede Ustavom zajemčen ih prava, od znača ja su sledeće odredbe Ustava i zakona:
Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).
5. Period ocene razumne dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen godinu dana, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 30. avgusta 2005. godine do okončanja postupka .
Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca osnovni su činioci koji utiču na ocenu dužine sudskog postupka.
Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Ćupriji u predmetu P1. 222/06.
Ustavni sud je utvrdio da su nadležni sudovi postupali efikasno, u skladu sa zakonskim ovlašćenjima, da bi se parnični postupak koji ima za predmet spor za naknadu štete zbog manje isplaćenih zarada okončao u najkraćem roku.
Naime, nakon podnošenja tužbe, prvostepeni sud je posle godinu dana i pet meseci odlučio, a drugostepeni sud posle nepunih deset meseci, dok je revizijski sud posle nepune dve godine doneo odluku kojom je ukinuo drugostepenu presudu i predmet vratio istom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi protiv prvostepene presude ; drugostepeni sud je postupajući po nalogu revizijskog suda posle godinu dana odlučio .
Ustavni sud konstatuje da revizijska odluka nije blagovremeno dostavljena podnosiocu ustavne žalbe, međ utim podnosilac je uvidom u presudu Apelacionog suda u Kragujevcu došao do saznanja da je Vrhovni sud Srbije odlučio o izjavljenoj reviziji i samim tim je bio upoznat sa sadržinom revizijske odluke, a posle njegove urgencije nadležnom sudu i traženja da mu se odluka dostavi, revizijska odluka mu je bila dostavljena.
Dakle, od podnošenja tužbe, parnični postupak je u prvom, drugom stepenu i postupku po reviziji bio okončan za pet godina, što ne predstavlja nerazumno dugo trajanje postupka kako po praksi Ustavnog suda , tako i po kriterijumima i merilima m eđunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava.
Ustavni sud je ocenio da je osporeni parnični postupak bio postupak relativne složenosti, jer je iziskivao saslušanje više svedoka, veštačenje od strane veštaka ekonomsko -finansijske struke i pribavljanje dokaza u smislu izveštaja od više državnih organa, što je sve uticalo na dužinu trajanja postupka.
Na osnovu svega iznetog, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji se pred Opštinskim sudom u Ćupriji vodio u predmetu P1. 222/06, te je na osnovu člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu , odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.
5. U vezi osporavanja prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe nije naveo nijedan razlog za povredu ovog ustavnog prava već se razlozi ustavne žalbe odnose na „dugogodišnje trajanje parničnog postupka sa nedostavljanjem revizijske odluke“, te je u tom delu ustavna žalba odbačena, na osnovu člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu , zbog nedostatka pretpostavki utvrđenih Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
U pogledu navoda podnosioca da mu je u osporenom postupku povređeno i pravo iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustavni sud ukazuje da se navedeno pravo sadržinski ne razlikuje od prava iz člana 32. stav 1. Ustava, te je povredu navedenog prava cenio u odnosu na ustavne odredbe.
6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b. stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.
ZAMENICA
PREDSEDNIKA VEĆA
dr Marija Draškić