Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude o podeli bračne imovine. Podnosilac nije naveo ustavnopravne razloge za povredu prava na pravično suđenje, već je osporavao činjenično stanje i ocenu dokaza, što nije u nadležnosti Ustavnog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5154/2011
10.11.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Stevanovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj dana 10. novembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dragana Stevanovića izjavljena protiv presude Petog opštinskog suda u Beogradu P. 421/05 od 21. decembra 2006. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragan Stevanović iz Beograda izjavio je 8. decembra 2011. godine, preko punomoćnika Dragoljuba Basare, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv presude Petog opštinskog suda u Beogradu P. 421/05 od 21. decembra 2006. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i povrede „prava zagarantovanih čl. 18, 19, 21. i 22. Ustava“.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da za osporenu odluku „sudovi nisu imali relevantne dokaze“; da se u osporenoj presudi „navode samo verbalne tvrdnje bez oslonca u bilo kakvim dokazima“; da prilikom donošenja osporene odluke sud nije cenio okolnost „da tužilja nije mogla iračke dinare konvertovati u naše dinare“; da je u parničnom postupku koji je prethodio izjavljivanju ustavne žalbe podnosilac „bio diskreditovan“.
 
2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da se po tužbi Lj.S, bivše supruge podnosioca ustavne žalbe, pred Petim opštinskim sudom u Beogradu, u predmetu P. 421/05, vodio parnični postupak u kome su svojstvo tuženih imali podnosilac ustavne žalbe, njegovi otac i brat N.S. i S.S; da je tužilja tužbom tražila da se utvrdi njen udeo u zajedničkoj imovini, porodičnoj stambenoj zgradi građenoj za vreme trajanje bračne zajednice; da su tužilja i prvotuženi, za vreme njihovog braka, određeno vreme proveli na privremenom radu u Iraku i da su tako stečena novčana sredstva uložili u izgradnju sporne nepokretnosti; da je osporenom presudom usvojen tužbeni zahtev tako što je utvrđeno da je suvlasnički udeo tužilje u spornoj nepokretnosti 123/1000 idealnih delova; da je Apelacioni suda u Beogradu presudom Gž. 5039/10 od 28. maja 2010. godine odbio žalbu prvotuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, i drugotuženog N.S. izjavljenu protiv osporene prvostepene presude.

Peti opštinski sud u Beogradu je udeo tužilje u sticanju sporne nepokretnosti utvrdio nakon dokaznog postupka, u kome je, između ostalog, saslušao parnične stranke, i tri svedoka, te obavio građevinsko i aktuarsko veštačenje.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije svakome se jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama.

Porodičnim zakonom ("Službeni glasnik RS", broj 18/05) propisano je: da imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života predstavlja njihovu zajedničku imovinu (član 171. stav 1.); da se pretpostavlja da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki, i da veći udeo jednog supružnika u sticanju zajedničke imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini te drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećavanje vrednosti zajedničke imovine (član 180. st. 2. i 3.); da imovina koju su zajedno sa supružnicima stekli radom članovi njihove porodice u toku trajanja zajednice života u porodičnoj zajednici predstavlja njihovu zajedničku imovinu, i da se na imovinske odnose članova porodične zajednice shodno primenjuju odredbe ovog zakona o imovinskim odnosima supružnika, osim odredbe člana 180. stav 2. (pretpostavka o jednakim udelima) (član 195. st. 1. i 3.); da se odredbe tog zakona primenjuju i na porodične odnose koji su nastali do dana početka primene tog zakona, osim ako tim zakonom nije drugačije određeno (član 357. stav 1.).

5. Jedna od pretpostavki za dopuštenost ustavne žalbe je da se njome ukazuje na povredu Ustavom zajemčenih prava podnosioca, a ne da se njome traži da Ustavni sud postupa kao instancioni sud i da umesto i nakon redovnih sudova preispituje činjenično stanje utvrđeno u parničnom postupku. Navodi ustavne žalbe moraju se zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava, potvrđuju navodi o njegovoj povredi ili uskraćivanju.

Podnosilac ustavne žalbe, po oceni Ustavnog suda, ne navodi ustavnopravne razloge koji ukazuju na povredu označenog ustavnog prava, niti na povredu načela utvrđenih čl. 18, 19, 21. i 22. Ustava, već osporava pravilnost činjeničnog stanja utvrđenog u parničnom postupku. Ustavni sud je nadležan da u granicama navoda ustavne žalbe ispita da li je u parnici koja je prethodila izjavljivanju ustavne žalbe došlo do povrede Ustavom zajemčenog prava, pri čemu ne može preispitivati pravilnost činjeničnog stanja utvrđenog od strane parničnih sudova, osim ukoliko iz navoda ustavne žalbe ne proizlazi da su sudovi, prilikom utvrđivanja odlučnih činjenica, zaključivali očigledno proizvoljno, zbog čega je moglo doći do povrede prava na pravično suđenje.

Razlozi zbog kojih je prvostepeni sud našao da je udeo tužilje u sticanju sporne nepokretnosti 123/1000 idealnih delova, koje je prihvatio i Apelacioni sud u Beogradu, jesu ustavnopravno prihvatljivi. Okolnost da su prvostepeni i drugostepeni sud ocenili da je tužilja svojom zaradom ostvarenom na privremenom radu u Iraku doprinela sticanju zajedničke imovine, iako podnosilac navodi da ona „nije mogla konvertovati iračke dinare u naše“ ne ukazuje na proizvoljno postupanje i arbitrerno odlučivanje.

U pogledu navoda podnosioca ustavne žalbe kojima se poziva na povredu prava „zagarantovanih čl. 18,19, 21. i 22. Ustava“, Ustavni sud ukazuje da se ovim odredbama ne jemči ni jedno posebno (samostalno) ljudsko pravo, već je reč o osnovnim načelima na kojima, saglasno Ustavu, počiva ostvarenje svih Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda. Stoga su povrede ovih načela akcesorne prirode, jer mogu biti vezane samo za istovremeno učinjenu povredu ili uskraćivanje nekog određenog ustavnog prava ili slobode. U tom smislu, da bi Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi cenio da li je osporenim pojedinačnim aktom došlo do diskriminacije podnosioca ustavne žalbe, navodi o učinjenoj diskriminaciji i povredi navedenih ustavnih načela moraju biti u vezi sa povredom ili uskraćivanjem konkretno označenog ljudskog ili manjinskog prava ili slobode. S obzirom na to da nema ustavnopravnih razloga koji ukazuju na povredu označenog Ustavom zajemčenog prava, ne postoje ni ustavnopravni razlozi koji ukazuju na povredu nekog od navedenih ustavnih načela.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Polazeći od izloženog Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

• Už 6783/2018: Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku
• Už 9306/2018: Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom stambenom sporu
• Už 12438/2021: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 4952/2019: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u porodičnom sporu
• Už 4132/2010: Odbacivanje ustavne žalbe zbog nedostatka sredstava za veštačenje u imovinskom sporu
• Už 3190/2011: Odbacivanje ustavne žalbe u sporu za utvrđivanje prava svojine održajem