Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju žalbe za isplatu kosovskog dodatka
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu zaposlenog u MUP-u za isplatu „kosovskog dodatka“. Žalba se ocenjuje kao neosnovana jer je Zaključak Vlade, na kome se temeljio zahtev, u međuvremenu proglašen neustavnim, čime je razmatranje povrede prava postalo bespredmetno.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. S . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 31. maja 2018. godine , doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba V. S . i utvrđuje da je rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu IPV(I).746/16 od 30. marta 2016. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbi je.
2. Poništava se rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu IPV(I).746/16 od 30. marta 2016. godine i određuje da taj sud donese novu odluku o prigovoru izjavljenom protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 23587/12 od 28. maja 2012. godine .
3. Odbacuje se predlog podnositeljke ustavne žalbe za odlaganje izvršenja rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu IPV(I).746/16 od 30. marta 2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. V. S . iz Beograda je, 29. juna 2016. godine, Ustavnom sudu podne la ustavnu žalbu protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu IPV(I).746/16 od 30. marta 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je protiv nje kao izvršnog dužnika određen o izvršenje na osnovu založne izjave , radi namirenja novčanog potraživanja u novčanom iznosu od 413.358,08 evra , i to na ime glavnog duga u iznosu od 261.339,00 evra, na ime ugovorne kamate u iznos od 20.805,54 evra i na ime zakonske zatezne kamate u iznosu od 131.213,54 evra; da je nejasno na osnovu čega je određena visina zakonske zatezne kamate, na koji vremenski period i koja stopa zatezne kamate je primenjena.
Podnositeljka ustavne žalbe je predložila Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenog ustavnog prava. Tražila je odlaganje izvršenja rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu IPV(I).746/16 od 30. marta 2016. godine .
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osno vanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, uvidom u priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Izvršni poverilac „E,“ a.d. Beograd podneo je predlog za izvršenje Prvom osnovnom sudu u Beogradu protiv izvršnog dužnika V. S, ovde podnositeljke ustavne žalbe, na osnovu izvršne isprave – založne izjave Ov. 12330/09 od 22. septembra 2009. godine, radi namirenja novčanog potraživanja u iznosu od 413.358,08 evra , i to na ime glavnog duga u iznosu od 261.339,00 evra, na ime redovne kamate u iznosu od 20.805,54 evra i na ime zakonske zatezne kamate u iznosu od 131.213,54 evra . Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem I. 23587/12 od 28. maja 2012. godine usvojio predloženo izvršenje.
Prvi osnovni sud u Beogradu je osporenim rešenjem IPV(I).746/16 od 30. marta 2016. godine odbio kao neosnovan prigovor podnositeljke ustavne žalbe i potvrdio je rešenje toga suda I. 23587/12 od 28. maja 2012. godine. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je podnositeljka ustavne žalbe u prigovoru navela da u potvrdi o stanju duga priloženoj uz predlog za izvršenje nigde ne stoji kako je izvršni poverilac došao do kamate od 152.018,00 evra, ali je sud ocenio da su ovi navodi neosnovani, jer je sudija pojedinac doneo pravilno i zakonito rešenje o izvršenju kojim je odredio izvršenje na osnovu založne izjave overene pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu Ov. 12330/09 od 22. septembra 2009. godine, radi obezbeđenje novčanog potraživanja iz ugovora o kreditu.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud najpre ukazuje na praksu Evropskog suda za ljudska prava, koji je, odlučujući o primenljivosti garancija sadržanih u pravu na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda na izvršni postupak, zaključio da se odluke koje donosi sud u postupku izvršenja nužno ne odnose na novo i posebno određivanje građanskih prava i obaveza, u poređenju sa parničnim postupkom koji je prethodio izvršnom postupku i odlukom koja je rezultat tog postupka (takvo pravno stanovište je zauzeto u predmetu Anton Dornbach protiv Savezne Republike Nemačke, broj 11258/84 stav 46.) . Ovakvo stanovište je zauzeo i Ustavni sud. Međutim, ovakvo stanovište nije primenljivo u konkretnom slučaju, jer predmetnom izvršnom postupku nije prethodio parnični ili neki drugi kontradiktorni postupak u kojima se utvrđuju obaveze izvršnog dužnika, s jedne strane, a sa druge strane, pravo na obrazloženu sudsku odluku predstavlja procesnu garanciju koja je ustanovljena kako u korist izvršnog poverioca, tako i u korist izvršnog dužnika ( videti Odluku Ustavnog suda Už-6458/2011 od 17. aprila 2014. godine).
Ustavni sud konstatuje da pravo na obrazloženu sudsku odluku, iako nije izričito garantovano članom 32. stav 1. Ustava, predstavlja sastavni deo prava na pravično suđenje i ukazuje na svoj stav da je prilikom davanja odgovora da li obrazloženje sudske odluke zadovoljava standarde prava na pravično suđenje, potrebno voditi računa o prirodi i okolnostima konkretnog slučaja (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Garcia Ruiz protiv Španije, predstavka broj 30544/96 od 29. januara 1999. godine, stav 26), pri čemu sudska odluka ne može biti bez ikakvog obrazloženja, niti ono sme da bude lapidarnog karaktera (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Georgidiadis protiv Grčke, predstavka broj 21522/93, od 29. maja 1997. godine, stav 43). Takođe, Ustavni sud ukazuje na svoj stav da je za ocenu da li su ispunjeni standardi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, neophodno sagledati da li je sud pravnog leka ispitao odlučna pitanja koja su pred njega izneta ili se zadovoljio pukim potvrđivanjem odluka nižeg suda (videti, pored ostalih, Odluku Ustavnog suda Už-3187/2010 od 11. decembra 2013. godine i presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Helle protiv Finske, predstavka broj 157/1996/776/1977 od 19. decembra 1997. godine, stav 60 .).
Upravo u situaciji kada izvršnom postupku ne prethodi parnični ili drugi kontradiktorni postupak , što je ovde slučaj (jer je izvršenje određeno na osnovu založne izjave) , izvršni sud ima veći stepen obaveze da obrazloži svoje rešenje, jer u ovakvoj procesnoj situaciji, u fazi određivanja izvršenja , sud mora da ocenjuje ne samo da li su ispunjeni formalni uslovi za određivanje izvršenja (što je pravilo u izvršnom postupku), već i da utvrđuje da li postoji materijalna obaveza izvršnog dužnika da namiri potraživanje izvršnom poveriocu, odnosno da li ima obavezu da izmiri novčanu obavezu u visini koja je tražena u predlogu za izvršenje, zbog čega izvršni sud faktički ima položaj parničnog suda (videti Odluku Ustavnog suda Už-6458/2011 od 17. aprila 2014. godine). Navedeno se odnosi ne samo na glavni dug, već i na sporedno potraživanje – zakonsku zateznu kamatu.
Ustavni sud je ocenio da osporeno rešenje veća izvršnog suda nije obrazloženo u meri koja odgovora standardu pravičnog suđenja iz člana 32. stav 1. Ustava , u delu koji se odnosi na zakonsku zateznu kamatu. Naime, izvršenje je u konkretnom slučaju određeno na osnovu na osnovu izvršne isprave – založne izjave Ov. 12330/09 od 22. septembra 2009. godine, radi namirenja novčanog potraživanja u iznosu od 413.358,08 evra, i to na ime glavnog duga u iznosu od 261.339,00 evra, na ime ugovorne kamate u iznosu od 20.805,54 evra i na ime zakonske zatezne kamate u iznosu od čak 131.213,54 evra . Međutim, u predmetnom izvršnom postupku ne može se utvrditi na osnovu čega je određena navedena visina zakonske zatezne kamate – od kada teče zakonska zatezna kamata i na koji novčani iznos je obračunata ova kamata, a navedeno je od pravnog značaja, jer u izvršnoj ispravi-založnoj izjavi navedeni elementi koji su od značaja za određenje visine zakonske zatezne kamate nisu utvrđeni (kao što se to utvrđuje npr. u parničn oj presudi) . Ustavni sud, takođe, ukazuje da je u potvrdi o stanju duga izvršnog poverioca, koja je priložena uz predlog za izvršenje, samo konstatovano da zakonska zatezna kamata iznosi 131.213,54 evra.
Ustavni sud dalje ukazuje da je u trenutku donošenja prvostepenog rešenja o izvršenju od 28. maja 2012. godine na snazi bila odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“, broj 9/01), kojom je bilo je propisano da se obračun duga uvećanog za zateznu kamatu vrši tako da se fiksna stopa od 0,5% množi iznosom glavnog duga uvećanog za kamatu po stopi iz člana 2. tačka 1. ovog zakona, primenom konformne metode. Međutim, pre donošenja osporenog rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu IPV(I).746/16 od 30. marta 2016. godine, kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje o izvršenju, Ustavni sud je doneo Odluku IUz-82/2009 od 12. jula 2012. godine u kojoj je Sud, pored ostalog, ocenjivao ustavnost odredbe člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate. U navedenoj Odluci, Sud je, pored ostalog, u tački 1. izreke utvrdio da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate u delu koji glasi: „primenom konformne metode“, nije u saglasnosti sa Ustavom. Navedena Odluka objavljena je u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 73/12 od 27. jula 2012. godine. Objavljivanjem navedene Odluke Ustavnog suda, u skladu sa članom 58. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, prestala je da važi odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate. Odredbom člana 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto - obustaviće se.
Polazeći od svega izloženog, a saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu IPV(I).746/16 od 30. marta 2016. godine povređeno pravo podnosi teljke ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.
6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede navedenog prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja veća izvršnog suda i određivanjem da nadležni sud ponovo odluči o izjavljen om prigovoru podnositeljke ustavne žalbe protiv rešenja istog suda donetog u prvom stepenu . Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu , odlučio kao u tački 2. izreke.
7. S obzirom da je Ustavni sud meritorno odlučio o ustavnoj žalbi, to je predlog podnositeljke ustavne žalbe za odlaganje izvršenja rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu IPV(I).746/16 od 30. marta 2016. godine postao bespredmetan, te je navedeni predlog Sud odbacio i odlučio kao u tački 3. izreke, saglasno članu 56. stav 3. u vezi sa članom 86. Zakona o Ustavnom sudu .
8. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) i člana 4 6. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89 . Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“ , broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić, s.r.