Usvajanje ustavne žalbe zbog dugotrajnog upravnog postupka inspekcijskog nadzora

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji traje preko 17 godina. Postupak se odnosi na nalog za rušenje zida. Sud je dodelio naknadu nematerijalne štete i naložio hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tam ás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Miroslav Nikoli ć i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. M . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. februara 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. M . i utvrđuje da je u u pravnom postupku koji se vodi pred Odeljenjem za inspekcijske poslove uprave gradske opštine Vračar u predmetu broj 356-246/2017 (ranije predmet broj 356-195/2005) podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje .

2. Utvrđuje se pravo S. M . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. M . iz Beograda , preko punomoćnika D. R , advokata iz Beograda, podnela je Ustavnom sudu, 20. aprila 2021. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Odeljenja za inspekcijske poslove uprave gradske opštine Vračar broj 356-195/2005 od 12. juna 2006. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredb om člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog istom odredbom Ustava, u upravnom postupku koji se vodi pred Odeljenjem za inspekcijske poslove uprave gradske opštine Vračar u predmetu broj 356-195/2005).

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je osporenim rešenjem inspekcijskog organa od 12. juna 2006. godine podnositeljki naloženo da poruši granični zid između svog i susednog stana, jer za izvedene radove ne poseduje odobrenje nadležnog organa, iako podnositeljka nije izvodila nikakve radove i njen stan od 1963. godine ima nepromenjenu površinu; da je podnositeljka, takođe, podnela predlog za povraćaj u pređašnje stanje, kao i predloge za ponavljanje postupka okončanog osporenim rešenjem i zahtev za oglašavanje tog rešenja ništavim.

Ustavnom žalbom se traži od Ustavnog sud a da utvrdi da je podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji se vodi pred Odeljenjem za inspekcijske poslove uprave gradske opštine Vračar u predmetu broj 356-195/2005 i naloži nadležnim organima da okončaju postupak po žalbi protiv osporenog rešenja, o predlo gu za povraćaj u pređašnje stanje, kao i o predlozima za ponavljanje postupka podnetim 30. marta 2007. i 27. oktobra 2009. godine. Takođe je istaknut zahtev za naknadu nematerijalne štete u iznosu od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije , ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena dru ga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i dostavljenu dokumentaciju, kao i spise predmeta broj 356-246/2017 (ranije predmet broj 356-195/2005) Odeljenja za inspekcijske poslove uprave gradske opštine Vračar, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

3.1 Činjenice koje se odnose na sam inspekcijski nadzor:

Osporenim rešenjem građevinskog inspektora Odeljenja za inspekcijske poslove opštine Vračar u Beogradu broj 356-195/2005 od 12. juna 2006. godine (dalje u tekstu: osporeno rešenje) naloženo je podnositeljki ustavne žalbe da poruši granični zid između stanova br. 24 i 25 i ozida nov, pomeren za 180 cm ka njenom stanu broj 24, jer za izvedene radove ne poseduje odobrenje nadležnog organa.

Zaključkom prvostepenog organa od 7. jula 2006. godine dozvoljeno je izvršenje osporenog rešenja, a drugostepeni organ je rešenjem od 6. novembra 2006. godine odbio žalbu podnositeljke izjavljenu protiv navedenog zaključka.

Zaključkom prvostepenog organa od 9. avgusta 2006. godine odbačena je kao neblagovremena žalba podnositeljke izjavljena protiv osporenog rešenja, a drugostepeni organ je rešenjem od 3. novembra 2006. godine odbio žalbu podnositeljke izjavljenu protiv navedenog zaključka. Okružni sud u Beogradu je presudom U. 114/07 od 4. aprila 2007. godine uvažio tužbu podnositeljke ustavne žalbe i poništio rešenj e drugostepenog org ana od 3. novembra 2006. godine, ali je taj organ rešenjem od 19. juna 2007. godine ponovo odbio žalb u podnositeljke izjavljenu protiv zaključka prvostepenog organa od 9. avgusta 2006. godine.

Rešenjem prvostepenog organa od 27. jula 2007. godine usvojen je predlog podnositeljke ustavne žalbe za odlaganje izvršenja osporenog rešenja, do okončanja upravnog spora koji se vodi u predmetu Okružnog suda u Beogradu U. 1733/07.

Presudom Okružnog sud a u Beogradu U. 1733/07 od 18. februara 2008. godine uvaž ena je tužba podnositeljke podnet a protiv rešenja drugostepenog organa od 19. juna 2007. godine . U izvršenju navedene presude drugostepeni o rgan je doneo rešenje od 8. jula 2008. godine, kojim je poništ io zaključak prvostepenog organa od 9. avgusta 2006. godine i predmet vratio tom organu na ponovno odlučivanje.

Zaključkom prvostepenog organa od 24. marta 2009. godine odbačena je kao neblagovremena žalba podnositeljke ustavne žalbe izjavljena protiv osporenog rešenja, a drugostepeni organ je rešenjem od 25. juna 2009. godine odbio žalbu podnositeljke izjavljenu protiv navedenog zaključka. Upravni sud je presudom U. 14825/10 od 24. juna 2011. godine uvažio tužbu podnositeljke i poništio navedeno rešenje drugostepenog organa, nakon čega je taj organ rešenjem od 29. jula 2011. godine poništio zaključak prvostepenog organa od 24. m arta 2009. godine i predmet vratio istom organu na ponovno odlučivanje.

3.2. Činjenice koje se odnose na predloge za povraćaj u pređašnje stanje:

Zaključkom prvostepenog organa broj 356-195/2005 od 11. avgusta 2006. godine odbijen je predlog podnositeljke ustavne žalbe za povraćaj u pređašnje stanje podnet 24. jula 2006. godine, uz žalbu protiv osporenog rešenja, a drugostepeni organ je reše njem od 29. novembra iste godine poništio navedeni zaključak i predmet vratio prvostepenom organu na ponovno odlučivanje.

Prvostepeni organ je zaključkom od 18. januara 2007. godine ponovo odbio predlog podnositeljke ustavne žalbe za povraćaj u pređašnje stanje, a drugostepeni organ je rešenjem od 26 . februara iste godine poništio navedeni zaključak i predmet vratio prvostepenom organu na ponovno odlučivanje.

Zaključcima prvostepenog organa od 14. marta 2007, 24. marta 2009. i 12. decembra 2011. godine odbijen je predlog podnositeljke ustavne žalbe za povraćaj u pređašnje stanje , a drugostepeni organ je rešenjima od 18. juna 2007 , 25. juna 2009. i 10. februara 2012. godine odbio žalbu podnositeljke izjavljenu protiv naveden ih zaključ aka prvostepenog organa . Presudama Okružn og sud a u Beogradu, odnosno Upravn og sud a U. 1731/07 od 9. maja 2008, U. 14824/10 od 23. juna 2011. i U. 3779/12 od 9. decembra 2014. godine uvažene su tužb e kojima je podnositeljka ustavne žalbe pobijala zakonitost navedenih konačn ih upravnih ak ata. Rešenjima drugostepenog organa od 8. jula 2008, 29. jula 2011. i 3. februara 2015. godine , donetim u izvršenju navedenih presuda, poništeni su za ključci prvostepenog organa od 14. marta 2007, 24. marta 2009. i 12. decembra 2011. godine i predmet vraćen tom organu na ponovno odlučivanje.

Zaključkom prvostepenog organa broj 356-246/2017 od 22. maja 2018. godine odbijen je predlog podnositeljke ustavne žalbe za povraćaj u pređašnje stanje koji se odnosi na propuštanje da prisustvuje uviđajima (tačka 1. dispozitiva), kao i predlog podnet zbog propuštanja roka za izjavljivanje žalbe protiv osporenog rešenja (tačka 2. dispozitiva). U obrazloženju zaključka je navedeno da će se o žalbi protiv osporenog rešenja odlučiti nakon konačnosti odluke o predlogu za povraćaj u pređašnje stanje.

Rešenjem drugostepenog organa od 20. novembra 2018. godine poništen je navedeni zaključak i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovno odlučivanje, radi davanja naloga predlagaču da precizira podnesak, budući da se nakon okončanja postupka ne može tražiti povraćaj u pređašnje stanje radnji koje su prethodile donošenju odluke.

3.3. Činjenice koje se odnose na predloge za ponavljanje postupka:

a) Rešenjem prvostepenog organa broj 356-195/2005 od 10. avgusta 2006. godine odbijen je predlog podnositeljke ustavne žalbe za ponavljanje postupka podn et 24. jula 2006. godine, a drugostepeni organ je rešenjem od 28. novembra 2006. godine poništio pobijani zaključak.

Prvostepeni organ je rešenjem od 9. januara 2007. godine ponovo odbio predlog podnositeljke ustavne žalbe za ponavljanje postupka, a drugostepeni organ je rešenjem od 26. februara 2007. godine poništio pobijano rešenje , jer u dispozitivu nije navedeno „protiv kog rešenja“ je podnet predlog.

Rešenjem prvostepenog organa od 14. marta 2007. godine odbijen je predlog podnositeljke ustavne žalbe za ponavljanje postupka okončanog osporenim rešenjem, a drugostepeni organ je rešenjem od 18. juna 2007. godine odbio žalbu podnositeljke izjavljenu protiv rešenja prvostepenog organa od 14. marta 2007. godine. Okružni sud u Beogradu je presudom U. 1732/07 od 8. februara 2008. godine odbio kao neosnovanu tužbu podnositeljke ustavne žalbe podnetu protiv navedenog rešenja drugostepenog organa .

b) Podnositeljka ustavne žalbe je 5. marta 2015. godine podnela žalbe zbog nedonošenja rešenja po njenim predlozima za ponavljanje postupka okončanog osporenim rešenjem, koji su podneti 30. marta 2007. i 27. oktobra 2009. godine. Rešenjima drugostepenog organa od 3. februara i 16. marta 2015. godine naloženo je prvostepenom organu da donese odgovarajući akt po podnetim predlozima.

Zaključkom prvostepenog organa 8. aprila 2015. godine odbačen je kao neblagovremen predlog podnositeljke ustavne žalbe podnet 30. marta 2007. godine za ponavljanje postupka, a drugostepeni organ je rešenjem od 21. jula 2015. godine odbio žalbu podnositeljke izjavljenu protiv pobijanog zaključka. Upravni sud je presudom U. 13578/15 od 22. marta 2018. godine uvažio tužbu podnositeljke i poništio pobijani konačni upravni akt. Rešenjem drugostepenog organa od 1. novembra 2019. godine, donetim u izvršenju navedene presude, poništen je zaključak prvostepenog organa od 8. aprila 2015. godine i predmet vraćen tom organu na ponovno odlučivanje.

Zaključkom prvostepenog organa od 14. aprila 2015. godine odbačen je kao neblagovremen predlog podnositeljke ustavne žalbe podnet 27. oktobra 2009. godine za ponavljanje postupka, a drugostepeni organ je rešenjem od 21. jula 2015. godine odbio žalbu podnositeljke izjavljenu protiv pobijanog zaključka. Upravni sud je presudom U. 13579/15 od 27. oktobra 2017. godine uvažio tužbu podnositeljke podnetu protiv navedenog konačnog upravnog akta. Rešenjem drugostepenog organa od 13. decembra 2017. godine, donetim u izvršenju navedene presude, poništen je zaključak prvostepenog organa od 14. aprila 2015. godine i predmet vraćen tom organu na ponovno odlučivanje.

Rešenjem prvostepenog organa broj 356-246/2017 od 23. maja 2018. godine odbijen je predlog podnositeljke ustavne žalbe podnet 27. oktobra 2009. godine za ponavljanje postupka okončanog rešenjem od 12. juna 2006. godine, a drugostepeni organ je rešenjem od 5. februara 2020. godine poništio navedeno rešenje i predmet vratio prvostepenom organu na ponovno odlučivanje.

Do dostavljanja spisa Ustavnom sudu 1. novembra 2023. godine nije bilo drugog postupanja u osporenom postupku.

3.4. Činjenice koje se odnose na zahtev za oglašavanje rešenja ništavim:

Rešenjem prvostepenog organa broj 356-3/2015 od 21. oktobra 2016. godine odbijen je predlog podnositeljke ustavne žalbe podnet 11. oktobra 2016. godine za oglašavanje ništavim osporenog rešenja, a drugostepeni organ je rešenjem od 5. februara 2018. godine poništio navedeno rešenje i predmet vratio prvostepenom organu na ponovno odlučivanje.

Rešenjem prvostepenog organa od 11. maja 2018. godine ponovo je odbijen predlog podnositeljke ustavne žalbe za oglašavanje ništavim osporenog rešenja, a drugostepeni organ je rešenjem od 12. februara 2020. godine odbio žalbu podnositeljke izjavljenu protiv rešenja prvostepenog organa od 11. maja 2018. godine.

Upravni sud je presudom U. 22368/18 od 10. februara 2022. godine uvažio tužbu podnositeljke podnetu 13. decembra 2018. godine protiv navedenog konačnog upravnog akta, jer je zahtev za oglašavanje rešenja ništavim ocenjen samo sa stanovišta tačke 4), a ne i tač. 1) i 3) člana 257. Zakona o opštem upravnom postupku. Rešenjem drugostepenog organa od 28. jula 2022. godine, donetim u izvršenju navedene presude, poništen je zaključak prvostepenog organa od 11. maja 2018. godine i predmet vraćen tom organu na ponovno odlučivanje.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se, pored ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda po predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su i sledeće odredbe zakona:

Članom 1 4. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ “, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS “, broj 30/10 ) bilo je propisano da se postupak ima voditi brzo i sa što manje troškova i gubitka vremena za stranku i druga lica koja učestvuju u postupku, ali tako da se pribavi sve što je potrebno za pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja.

Odredbama navedenog zakona je, takođe, bilo propisano: da ako organ protiv čijeg je rešenja dopuštena žalba ne donese rešenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka ima pravo na žalbu kao da je njen zahtev odbijen ( član 208. stav 2.) ; da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet tom organu na ponovni postupak, da je u tom slučaju drugostepeni organ dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje, te da protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu ( član 232. stav 2. ).

Važeći Zakon o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18) sadrži suštinski iste odredbe u članu 9. stav 2, članu 171. stav 3. i članu 173, pri čemu, za razliku od ranijeg zakonskog rešenja, drugostepeni organ ima obavezu da sam odluči o upravnoj stvari, ako prvostepeni organ ponovo ne izda rešenje u roku koji mu je određen.

Odredbom člana 19. stav 1. Zakona o upravnim sporovima ( „Službeni glasnik RS “, broj 111/09) propisano je da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta.

5. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku usled dugog trajanja upravnog p ostupka koji je pokrenut pred Odeljenjem za inspekcijske poslove uprave gradske opštine Vračar u predmetu broj 356-195/2005.

Ispitujući osnovanost ustavne žalbe izjavljene zbog povrede označenog prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Sud najpre konstatuje da se građanima Republike Srbije ljudska i manjinska prava i slobode, među kojima je i pravo na suđenje u razumnom roku, kao element prava na pravično suđenje, jemče i ustavnosudska zaštita ovih prava i sloboda obezbeđuje od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da svaki postupak pred sudovima ili drugim nadležnim organima predstavlja jedinstvenu celinu, Sud je stao na stanovište da se prilikom ocene da li se postupak u konkretnom slučaju vodi u okviru razumnog roka ili ne, mora uzeti u obzir i stanje na dan stupanja na snagu Ustava. Ovaj sud je, s tim u vezi, utvrdio da predmetni postupak inspekcijskog nadzora u odnosu na podnositeljku ustavne žalbe traje od 24. jula 2006 . godine, kada je podnela žalbu protiv osporenog rešenja i da još nije okončan.

Ustavni sud konstatuje da sama činjenica da osporeni postupak traje duže od 17 godina ukazuje na to da nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa i sudova u upravnom sporu koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da u ovom upravnom postupku nema posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja.

Ustavni sud nalazi da odluka u ovom predmetu ima veliki pravni i materijalni značaj za podnositeljku ustavne žalbe, s obzirom na to da od ishoda osporenog postupka zavisi da li će površina stana koji je u njenom vlasništvu biti smanjena u odnosu na onu koja je upisana u katastru nepokretnosti.

Ocenjujući postupanje nadležnih organa koji vode osporeni postupak, Ustavni sud je konstatovao da je u samom postupku inspekcijskog nadzora u periodu od 2006. do 2011. godine doneto pet upravnih akata prvostepenog organa, šest rešenja drugostepenog organa i tri presude sudova koji su odlučivali u upravnom sporu, te da nije bilo značajnijeg kašnjenja u donošenju tih odluka. Sud je dalje konstatovao da je sve do 2011. godine istovremeno odlučivano o žalbi koju je podnositeljka ustavne žalbe podnela protiv osporenog rešenja i o predlogu za povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštenog roka za izjavljivanje te žalbe, iako je najpre trebalo odlučiti o navedenom predlogu. Ustavni sud je, s tim u vezi, utvrdio da je povodom predloga za povraćaj u pređašnje stanje doneto šest zaključaka prvostepenog organa, 6 rešenja drugostepenog organa i tri presude sudova koji su odlučivali u upravnom sporu. Prvostepeni organ je odluke o tom predlogu donosio sa zakašnjenjem koje je ukupno trajalo devet i po godina i još nije u ponovnom postupku odlučio o predlogu za povraćaj u pređašnje stanje, nakon poništavanja zaključka od 22. maja 2018. godine. Ustavni sud je, međutim, imao u vidu da je u posmatranom periodu odlučivano i o predlozima podnositeljke ustavne žalbe za ponavljanje postupka okončanog osporenim rešenjem, iako dozvoljenost tih predloga zavisi od ishoda odlučivanja o predlogu za povraćaj u pređašnje stanje, a potom o žalbi protiv tog rešenja. Naime, predlog za ponavljanje postupka se može podneti samo protiv rešenja koje je konačno u upravnom postupku, a u konkretnom slučaju još nije konačno odlučeno o žalbi protiv osporenog rešenja.

Ocenjujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je konstatovao da ona u postupku odlučivanja o predlogu za povraćaj u pređašnje stanje nije koristila sredstva za ubrzanje postupka. Sud, međutim, nalazi da navedeno propuštanje podnositeljke nije uticalo na tok osporenog postupka, jer je prvostepeni organ u istom predmetu odlučivao i o predlozima podnositeljke za ponavljanje postupka. Ustavni sud je, s tim u vezi, utvrdio da podnositeljka nije podnela žalbu zbog nedonošenja rešenja o njenoj žalbi protiv r ešenja prvostepenog organa broj 356-246/2017 od 23. maja 2018. godine, niti zbog nepostupanja tog organa u ponovnom post upku, nakon što je 5. februara 2020. godine to rešenje poništio drugostepeni organ, što je ukupno trajalo četiri i po godine.

Ustavni sud je, međutim, ocenio da navedeni doprinos podnositeljke trajanju postupka osporenog postupka ne može uticati na odluku ovog suda o postojanju istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku, imajući u vidu činjenice utvrđene u ovom ustavnosudskom postupku.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23 ), usvojio ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede označenog prava u upravnom postupku koji se vodi pred Odeljenjem za inspekcijske poslove uprave gradske opštine Vračar u predmetu broj 356-246/2017 (ranije predmet broj 356-195/2005) , odlučujući kao u prvom delu tačk e 1. izreke, dok je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Budući da je ustavnom žalbom osporen samo upravni postupak u predmetu broj 356-195/2005 i da se zahtev ustavne žalbe ne odnosi na postupak po zahtevu za oglašavanje rešenja ništavim, koji se pred prvostepenim organom vodi u predmetu broj 356-3/2015, Ustavni sud nije posebno razmatrao navedeni postupak sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Odlučujući o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove štete, a takođe je imao u vidu praksu ovog suda, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog navedenog postupanja nadležnih organa uprave i Upravnog suda .

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije, od 9. januara 2018. godine ( predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16) i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, te je uskladio svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda.

7. Ustavnom žalbom je, takođe, osporeno rešenje Odeljenja za inspekcijske poslove uprave gradske opštine Vračar broj 356-195/2005 od 12. juna 2006. godine.

Iz navedene odredbe člana 170. Ustava proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su pre njenog podnošenja iskorišćena propisana pravna sredstva za zaštitu prava podnosioca ustavne žalbe.

Polazeći od toga da je drugostepeni organ poništio rešenje prvostepenog organa kojim je odlučeno o žalbi protiv osporenog rešenja i da u ponovnom postupku nije doneta nova odluka, Ustavni sud je utvrdio da pre obraćanja Ustavnom sudu nisu iscrpljena sva prava sredstva za zaštitu prava podnositeljke ustavne žalbe. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Usvajanje ustavne žalbe zbog dugotrajnog upravnog postupka inspekcijskog nadzora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti