Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u krivičnom postupku
Kratak pregled
Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv pravnosnažnih krivičnih presuda. Deo žalbe je odbačen kao neblagovremen, jer je podnet nakon zakonskog roka, dok je deo koji osporava odluku Vrhovnog kasacionog suda odbačen jer se odnosi na činjenično stanje.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miloša Ikovića iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. decembra 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Miloša Ikovića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Novom Sadu K. 2161/06 od 28. septembra 2007. godine, presude Okružnog suda u Novom Sadu Kž. 1445/07 od 28. februara 2008. godine i presude Vrhovnog kasacionog suda Kzp. 137/10 od 2. septembra 2010. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Miloš Iković iz Novog Sada podneo je Ustavnom sudu 9. decembra 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Novom Sadu K. 2161/06 od 28. septembra 2007. godine, presude Okružnog suda u Novom Sadu Kž. 1445/07 od 28. februara 2008. godine i presude Vrhovnog kasacionog suda Kzp. 137/10 od 2. septembra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i posebnih prava okrivljenog iz člana 33. st. 1, 2, 4. i 5. Ustava.
U ustavnoj žalbi je između ostalog navedeno: da postupajući sudovi nisu našli nijedan dokaz koji tereti okrivljenog; da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na odbranu jer nisu ispitani svedoci odbrane; da prvostepeni sud nije angažovao veštaka ekonomske struke; da postupajući sudovi nisu poštovali materijalni i procesni krivični zakon.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio: da je osporenom presudom Opštinskog suda u Novom Sadu K. 2161/06 od 28. septembra 2007. godine okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim za krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi st. 1. i 2. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) i osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od dve godine; da je osporenom presudom Okružnog suda u Novom Sadu Kž. 1445/07 od 28. februara 2008. godine odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, a presuda Opštinskog suda u Novom Sadu K. 2161/06 od 28. septembra 2007. godine je potvrđena; da je osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzp. 137/10 od 2. septembra 2010. godine odbijen kao neosnovan zahtev branioca osuđenog za ispitivanje zakonitosti pravnosnažnih presuda Opštinskog suda u Novom Sadu K. 2161/06 od 28. septembra 2007. godine i Okružnog suda u Novom Sadu Kž. 1445/07 od 28. februara 2008. godine.
4. Prema pravnom stavu Ustavnog suda, u krivičnom postupku će se smatrati da je donošenjem odluke o žalbi na prvostepenu, odnosno na drugostepenu presudu, ili o žalbi na rešenje, iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe, ukoliko je time krivični postupak pravnosnažno okončan.
Ukoliko je ustavna žalba izjavljena protiv odluke Vrhovnog suda donete po zahtevu za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude, kao i protiv sudskih odluka koje su prethodile tom zahtevu, Ustavni sud može meritorno odlučivati samo o odluci donetoj povodom izjavljenog vanrednog pravnog sredstva, dok će ustavnu žalbu u delu u kome se osporavaju odluke nižestepenih sudova odbaciti kao neblagovremenu (ako je podneta po proteku roka utvrđenog Zakonom o Ustavnom sudu), ili nedopuštenu (ako su osporeni akti doneti pre Ustava).
Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe, osporenu drugostepenu presudu Okružnog suda u Novom Sadu Kž. 1445/07 od 28. februara 2008. godine, kako sam navodi, primio 17. juna 2008. godine.
Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da je ustavna žalba podneta 9. decembra 2010. godine, po proteku roka za njeno izjavljivanje propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona.
5. U odnosu na osporenu presudu Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu Kzp. 137/10 od 2. septembra 2010. godine, Ustavni sud ukazuje da iz ustavne žalbe proizlazi da se navodi o povredi označenih ustavnih prava zasnivaju prevashodno na tvrdnjama o tome da je krivica podnosioca ustavne žalbe kao optuženog utvrđena na osnovu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.
Ustavni sud i ovom prilikom ukazuje na to da o osnovanosti pokretanja i vođenja krivičnog postupka protiv nekog lica i o postojanju krivičnog dela odlučuje isključivo nadležni sud, kao što je samo taj sud ovlašćen da izvede i oceni sve potrebne dokaze i utvrdi činjenično stanje. Ustavni sud nije nadležan da, umesto i nakon redovnih sudova, ocenjuje izvedene dokaze i zaključke sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, te se takvi navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnje o povredi Ustavom zajemčenih prava.
Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ustavnu žalbu i u tom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.
6. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša B. Slijepčević