Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe
Kratak pregled
Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu. Deo žalbe protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda odbačen je jer nisu ispunjene pretpostavke za vođenje postupka, dok je deo protiv nižestepenih odluka odbačen kao neblagovremen, jer je podnet nakon isteka zakonskog roka.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Bosa Nenadić, dr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Osnovne škole ''Olga Petrov'' iz Padinske Skele, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. marta 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Osnovne škole "Olga Petrov" izjavljena protiv rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 15535/08 od 28. aprila 2009. godine, rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 18523/09 od 14. oktobra 2009. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Gzz1. 433/10 od 1. septembra 2010. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Osnovna škola ''Olga Petrov'' iz Padinske Skele je 10. decembra 2010. godine, preko punomoćnika Gorana Gligorevića i Dragana Šiljkuta, advokata iz Beograda, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 15535/08 od 28. aprila 2009. godine, rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 18523/09 od 14. oktobra 2009. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Gzz1. 433/10 od 1. septembra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i pravno sredstvo, zajemčenih odredbama čl. 32. i 36. Ustava Republike Srbije.
Podnosilac ustavne žalbe povredu označenih ustavnih prava obrazlaže time što prvostepeni sud nije bio ovlašćen da podnesak izvršnog poverioca od 27. aprila 2009. godine tretira kao podnesak o delimičnom povlačenju predloga za izvršenje, što je nedozvoljeno raspolaganje poverioca iz člana 3. stav 3. Zakona o parničnom postupku na način da poverilac nedozvoljeno menja nastanak dužničko poverilačkog odnosa koji je određen izvršnom ispravom tako da potražuje zakonsku zateznu kamatu za period suprotan periodu određenom izvršnom ispravom. Podnosilac smatra da je na ovaj način nepravilno primenjeno procesno pravo, čime je povređeno pravo iz člana 32. Ustava.
2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, saglasno odredbi člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.
3. U sprovedenom prethodnom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i uvidom u priložene dokaze, Ustavni sud je utvrdio sledeće:
Osporenim rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 15535/08 od 28. aprila 2009. godine u stavu prvom izreke delimično je povučen predlog za izvršenje izvršnog poverioca Stanković Milenija podnet 19. novembra 2008. godine, i to u delu prinudne naplate zakonske zatezne kamate na iznos glavnog duga od 95.000,00 dinara za period od 27. marta 1993. godine pa do 24. januara 1994. godine, kao i radi prinudne naplate zakonske zatezne kamate na iznos glavnog duga od 5.000,00 dinara za period od 29. aprila 1993. godine pa do 24. januara 1994. godine, te je delimično obustavljen postupak izvršenja određen rešenjem o izvršenju I. 15535/08 od 21. novembra 2008. godine i u tom delu su ukinute sprovedene radnje. Stavom drugim izreke ovog rešenja, u preostalom delu, izvršenje određeno rešenjem o izvršenju I. 15535/08 od 21. novembra 2008. godine, radi prinudne naplate glavnog duga iznosa od 95.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24. januara 1994. godine pa do konačne isplate, kao i radi naplate iznosa od 5.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24. januara 1994. godine, pa do konačne isplate, troškova parničnog postupka, kao i radi prinudne naplate troškova izvršnog postupka u iznosu od 8.900,00 dinara, ostalo je na snazi.
Osporenim rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 18523/09 od 14. oktobra 2009. godine, u stavu prvom izreke odbačena je žalba izvršnog dužnika izjavljena protiv rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 15535/08 od 28. aprila 2009. godine, dok je stavom drugim izreke ukinuto rešenje istog suda I. 15535/08 od 7. jula 2009. godine.
Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Gzz1. 433/10 od 1. septembra 2010. godine odbačen je kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti koji je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 18523/09 od 14. oktobra 2009. godine, uz obrazloženje da je odredbom člana 417. Zakona o parničnom postupku propisano da javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) Zakona, ako je, protivno odredbama zakona, sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka (član 3. stav 3. Zakona o parničnom postupku), te da stranke mogu izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti samo iz razloga koji je predviđen za javnog tužioca, jer ne mogu imati više prava u korišćenju tog pravnog sredstva od javnog tužioca, kao i da rešenje o izvršenju nije doneto po dispoziciji stranaka (odricanje od zahteva, priznanje zahteva i poravnanje), pa pobijano rešenje o izvršenju nije zasnovano na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka iz člana 3. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
4. Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi kojom se osporava rešenje Vrhovnog kasacionog suda, Ustavni sud je uvidom u osporeni pojedinačni akt i dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, utvrdio da je podnosilac 21. juna 2010. godine podneo zahtev za zaštitu zakonitosti i da je osporenim rešenjem podneti zahtev odbačen, jer nije izjavljen iz Zakonom o parničnom postupku propisanog razloga.
Ustavni sud je ocenio da osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda nije zasnovano na arbitrernoj primeni materijalnog i procesnog prava. Njime je Vrhovni kasacioni sud odlučivao samo o ispunjenosti procesnih uslova za vođenje postupka po izjavljenom vanrednom pravnom leku. Imajući u vidu da ustavna žalba ne sadrži nijedan navod kojim bi se ukazivalo na to da je osporeno rešenje posledica proizvoljne i arbitrerne primene odredaba procesnog zakona kojim su propisani razlozi za izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti, kao i činjenicu da je Vrhovni kasacioni sud dovoljno jasno obrazlože svoju odluku, a takvo obrazloženje Ustavni sud ne smatra proizvoljnim, Sud je ocenio da se navodi o povredi označenih prava ne mogu dovesti u pravnu i logičku vezu sa osporenim rešenjem.
Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.
Povodom osporavanja prvostepenog i drugostepenog rešenja, Ustavni sud ukazuje da je utvrđeni pravni stav Suda da će se, u slučaju kada je u parničnom postupku izjavljen zahtev za zaštitu zakonitosti, smatrati da su pravna sredstva iscrpljena donošenjem odluke kojom je o ovom pravnom leku meritorno odlučeno. Međutim, ako izjavljeni vanredni pravni lek nije bio podoban za meritorno odlučivanje, jer nije bio dozvoljen ili nije bio izjavljen na zakonom dozvoljeni način, usled čega je odbačen, postupak meritornog odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe je okončan donošenjem pravnosnažne sudske odluke, te se stoga i Zakonom o Ustavnom sudu propisani rok za podnošenje ustavne žalbe računa od dana kada je podnosilac ustavne žalbe primio drugostepenu pravnosnažnu odluku suda.
Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe osporeno rešenje Okružnog suda u Beogradu Gž. 18523/09 od 14. oktobra 2009. godine primio pre 21. juna 2010. godine kada je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, a da je ustavnu žalbu izjavio 10. decembra 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u delu kojim se osporavaju rešenje Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 15535/08 od 28. aprila 2009. godine i rešenje Okružnog suda u Beogradu Gž. 18523/09 od 14. oktobra 2009. godine, neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.
5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša Slijepčević