Odluka o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Predlog za izvršenje je proizvoljno odbačen jer izvršna isprava nije imala klauzulu izvršnosti, iako je merodavni zakon zahtevao samo klauzulu pravnosnažnosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi O. P . iz Kule, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. juna 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba O. P . i utvrđuje da je rešenjima Osnovnog suda u Somboru Ii. 78/15 od 29. juna 2015. godine i IPV(I). 245/15 18. maja 2016. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Somboru IPV(I). 245/15 od 18. maja 2016. godine i određuje da nadležan sud donese novu odluku o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe izjavljenom protiv rešenja Osnovnog suda u Somboru Ii. 78/15 od 29. juna 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. O. P . iz Kule podnela je Ustavnom sudu, 29. juna 2016. godine, preko punomoćnika I. B, advokata iz Kule, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Somboru Ii. 78/15 od 29. juna 2015. godine i IPV(I). 245/15 18. maja 2016. godine, zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih članom 36. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnositeljka podnela predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave koja je snabdevena klauzulom pravnosnažnosti, ali da je izvršni sud pravnosnažno odbacio njen predlog za izvršenje sa obrazloženjem da izvršna isprava nije snabdevena klauzulom izvršnosti, kao i da podnositeljka nije podnela dokaz da je protekao rok za dobrovoljno izmi renje obaveze iz izvršne isprave; da je, po mišljenju podnositeljke ustavne žalbe, ovakvo pravno stanovište ustavnopravno neprihvatljivo, jer je, u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, dovoljno da izvršna isprava bude snab devena klauzulom pravnosnažnosti, te da je u konkretnom slučaju nesumnjivo da izvršni dužnik nije dobrovoljno izmirio svoju obavezu iz izvršne isprave, jer je izvršnu ispravu primio 29. oktobra 2014. godine, ali do po dnošenja predloga za izvršenja nije izmirio svoju obavezu.

Podnositeljka ustavne žalbe je predložila Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenih ustavnih prava. Tražila je naknadu troškova na ime sastavljanja ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno nje govo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, uvidom u priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Izvršni poverilac O. P, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 29. juna 2015. godine predlog za izvršenje Osnovnom sudu u Somboru protiv izvršnog dužnika Z . z . „K .“, na osnovu izvršne isprave – presude Osnovnog suda u Vrbasu - Sudska jedinica u Kuli P1. 449/14 od 2014. godine , koja je snabdevena klauzulom pravnosnažnosti, radi namirenja novčanog potraživanja.

Osnovni sud u Somboru je osporenim rešenjem Ii. 78/15 od 29. juna 2015. godine odbacio kao neuredan podnositeljkin predlog za izvršenje, jer podnositeljka ustavne žalbe ni je uz predlog za izvršenje priložila izvršnu ispravu snabdevenu klauzulom izvršnosti, niti je podnela dokaz da je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze.

Veće Osnovnog suda u Somboru je osporenim rešenjem IPV(I). 245/15 18. maja 2016. godine odbilo kao neosnovan prigovor podnositeljke ustavne žalbe i potvrdi lo pobijano rešenje sudije pojedinca u ovom izvršnom postupku , prihvatajući pravno stanovište izneto u tom rešenju.

4. Ustavni sud najpre ukazuje da se podnositeljka ustavne žalbe pozvala na povredu prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava. Međutim, imajući u vidu navode i sadržinu ustavne žalbe, kao i to da podnositeljka suštinski ukazuje na proizvoljnu primenu merodavnog prava, to je Ustavni sud ustavnu žalbu podnositeljke posmatrao sa aspekta povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

5. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11 i 109/13 -Odluka US), koji je bio merodavan u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da je sudska odluka kojom je naloženo ispunjenje potraživanja izvršna ako je postala pravnosnažna i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje, odnosno nastupio uslov određen tom odlukom, osim kada je zakonom drugačije propisano, te da rok za dobrovoljno ispunjenje teče od dana dostavljanja odluke izvršnom dužniku, a završava se protekom poslednjeg dana roka određenog sudskom odlukom, ako zakonom nije drugačije određeno (član 15. stav 1.); da će sud ili organ uprave na zahtev stranke u postupku staviti službenu belešku na samoj izvršnoj ispravi ili će izdati posebnu pisanu potvrdu, da su nastupili uslovi za izvršnost odluke iz st. 1. i 3. ovog člana (član 15. stav 4.); da je uz predlog za izvršenje izvršni poverilac dužan da priloži izvršnu ispravu ili verodostojnu ispravu u originalu ili overenoj kopiji ili prepisu, kao i druge isprave kada je to ovim zakonom predviđeno, kao i da izvršna isprava mora biti snabdevena klauzulom pravnosnažnosti, izuzev kada je zakonom dozvoljeno izvršenje nepravnosnažnih odluka (član 35. stav 4. ); da se prigovor na rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave može izjaviti iz razloga koji sprečavaju izvršenje, i to ako nije protekao rok za ispunjenje obaveze ili ako nije nastupio uslov koji je određen izvršnom ispravom (član 42. stav 1. tačka 4)).

6. Prema stavu Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP) , a koji prihvata Ustavni sud, pravičnost suđenja ostvaruje se kroz isključenje proizvoljnosti u postupanju i odlučivanju od strane redovnih sudova, što podrazumeva obavezu tih sudova da se pridržavaju utvrđenih pravila tokom postupka. Naime, ESLjP je u presudi Sotiris and Nikos Koutras Attee protiv Grčke , broj predstavke 39442/98, od 16. novembra 2000. godine, pored ostalog, istakao da stranke uvek imaju pravo da očekuju da će se postojeća pravila primeniti na njihov slučaj (videti stav 20. pomenute presude). Ustavni sud smatra da je izneti stav od izuzetne važnosti, jer strankama u postupku omogućava da svoje ponašanje usklade sa postojećim procesnim pravilima, u kom slučaju na njihovoj strani postoji i legitimno očekivanje da se na njihov slučaj ta postojeća, predvidljiva pravila, zaista i primene.

U konkretnom slučaju, izvršni sud je pravnosnažno odbacio predlog za izvršenje podnositeljke ustavne žalbe, sa obrazloženjem : 1) da izvršna isprava nije snabdevena klauzulom izvršnosti, 2) da podnositeljka nije podnela dokaz da je protekao rok za dobrovoljno izmi renje obaveze iz izvršne isprave.

U vezi sa prvim razlogom za odbacivanje podnositeljkinog predloga za izvršenje, Ustavni sud ukazuje da se odredba člana 35. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine sastoji iz dva dela. Prvi deo ove zakonske odredbe odnosi se na to da se uz predlog za izvršenje prilaže izvršna isprava ili verodostojna isprava u originalu ili overenoj kopiji, dok se drugi deo odnosi na to da izvršna isprava mora biti snabdevena klauzulom pravnosnažnosti, izuzev kada je zakonom dozvoljeno izvršenje nepravnosnažnih odluka . Dakle, u smislu imperativne odredbe člana 35. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, izvršna isprava mora biti snabdevena klauzulom pravnosnažnosti, ali ne i klauzulom izvršnosti (to je bilo novo zakonsko rešenje u odnosu na Zakon o izvršnom postupku iz 2004. godine , ali i u odnosu na trenutno važeći Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine).

U vezi sa drugim razlogom za odbacivanje podnositeljkinog predloga za izvršenje , Ustavni sud ocenjuje da je na samom izvršnom dužniku teret dokazivanja da nije protekao rok za ispunjenje obaveze iz izvršne isprave. To je na normativnom planu potvrđeno time što je propisano da se prigovor na rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave može izjaviti ako nije protekao rok za ispunjenje obaveze (član 42. stav 1. tačka 4) ) Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine). Znači, to je jedan od zakonskih razloga za izjavljivanje prigovora od strane izvršnog dužnika protiv rešenja o izvršenju.

U vezi sa primenom odredbe člana 15. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine, kojom je propisano da će sud ili organ uprave na zahtev stranke u postupku staviti službenu belešku na samoj izvršnoj ispravi ili će izdati posebnu pisanu potvrdu da su nastupili uslovi za izvršnost odluke iz st. 1. i 3. ovog člana, Ustavni sud ukazuje da je stavljanje predmetne službene beleške ili izdavanje predmetne pisane potvrde u dispoziciji stranaka, što samo ukazuje da to nije nužan zakonski uslov za dozvolu izvršenja. Ukoliko je drugi sud ili organ uprave stavio službenu belešku na samoj izvršnoj ispravi ili je izdao posebnu pisanu potvrdu da su nastupili uslovi za izvršnost odluke, to predstavlja dokaz da je izvršna isprava postala izvršna, a pre toga i pravnosnažna, a što predstavlja zakonski uslov za dozvolu izvršenja. Klauzula pravnosnažnosti ne predstavlja jedinu i isključivu potvrdu da je određena sudska odluka stekla svojstvo pravnosnažnosti, već to može biti i klauzula izvršnosti (videti Odluku Ustavnog suda Už-5679/12 od 5. marta 2014. godine, koja je od značaja kada se na izvršnoj ispravi nalazi samo klauzula izvršnosti).

Dakle, Ustavni sud ocenjuje da Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine, koji je bio merodavan u konkretnom slučaju, nije propisao da izvršna isprava mora da sadrži klauzulu izvršnosti, te je osporenim rešenjima, kojima je tražena navedena klauzula kao uslov za dozvolu izvršenja, za podnositeljku ustavne žalbe utvrđen dodatni uslov koji nema svoj osnov u navedenom zakonu.

7. Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je ocenio da je podnositeljki ustavne žalbe osporenim rešenjima Osnovnog suda u Somboru Ii. 78/15 od 29. juna 2015. godine i IPV(I). 245/15 18. maja 2016. godine povređeno Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao meru za otklanjanje posledica učinjene povrede navedenog ustavnog prava, poništio rešenje Osnovnog suda u Somboru IPV(I). 245/15 od 18. maja 2016. godine i odredio da nadležan sud donese novu odluku o prigovoru koji je podnositeljka ustavne žalbe izjavila protiv rešenja Osnovnog suda u Somboru Ii. 78/15 od 29. juna 2015. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

8. U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored mnogih drugih u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

9. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti