Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji je trajao više od šest i po godina. Sud je konstatovao da je postupak, koji je po prirodi hitan, neopravdano dugo trajao.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5175/2010
20.06.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić, zamenica predsednika Veća i sudije Vesna Ilić Prelić , Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Milan Marković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Radmile Bulut iz Beograd a, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. juna 2013. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba Radmile Bulut i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P1. 1067/04 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radmila Bulut iz Beograd a podnela je Ustavnom sudu, 10. decembra 2010. godine, preko punomoćnika Nebojše Crnogorca, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pr ed Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P1. 1067/04 .

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da radni spor, koji je hitne prirode i koji se „mora okončati u roku od šest meseci“ , nije okončan ni nakon šest godina od podnošenja tužbe. Podnositeljka ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku i naloži nad ležnom sudu da u što kraćem roku okonča postupak.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Ukoliko se zbog trajanja postupka ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-US ), kojom se uređuje postupak po ustavnoj žalbi, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena sva pravna sredstva, dakle pre nego što je postupak okončan.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 1067/04 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je 27. decembra 2004, godine podnela tužbu Prvom opštinskom sudu u Beogradu, radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa.

Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P1. 1067/04. Odgovor na tužbu je primljen u tom sudu 21. marta 2005. godine.

Prvi opštinski sud u Beogradu je prvi put odlučio o tužbenom zahtevu presudom P1. 1067/04 od 16. decembra 2008. godine, tako što je odbio tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da sud poništi rešenje tužene Turističke organizacije Srbije broj 01-345 od 2 . decembra 2004. godine kojom joj je izrečena disciplinska mera prestanka radnog odnosa, te da se obaveže tuženi da je vrati n a poslove koje je obavljala do momenta prestanka radnog odnosa, kao i da joj naknadi parnične troškove. Do donošenja navedene presude sud je zakazao 23 ročišta, koja su u najvećem broju održana. Na održanim ročištima je sproveden dokazni postupak uvidom u odr eđenu dokumentaciju, saslušanjem svedoka i parničnih stranaka. Određen broj ročišta je odložen jer predloženi svedok nije pristupio na ročište, jedno ročište zbog nestanka struje, a jedno zbog dojave o podmetnutoj bombi.

Protiv prvostepene presude tužilja je 8. aprila 2009. godine izjavila žalbu.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž1. 2858/10 od 24. neoveambra 2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio presudu Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 1067/04 od 16. decembra 2008. godine.

Tužilja je 14. februara 2011. godine izjavila reviziju protiv drugostepene presude.

Vrhovni kasacioni sud je presudom Rev2. 424/11 od 20. oktobra 2011. godine odbio kao neosnovanu reviziju tužilje izjavljenu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 2858/10 od 24. novembra 2010. godine.

Pismeni otpravak revizijske presude dostavljen je 27. decembra 2011. godine punomoćniku tužilje.

Spisi predmeta su 30. maja 2013. godine dostavljeni Ustavnom sudu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za ocenu navoda ustavne žalbe od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku ( “Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) , kojima je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku na koju se u ustavnoj žalbi ukazuje, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja osnovanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog sudskog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo 27. decembra 2004. godine, podnošenjem tužbe Prvom opštinskom sudu u Beogradu, i da je okončan presudom Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu Rev2. 424/11 od 20. oktobra 2011. godine, nakon više od šest i po godina od njegovog pokretanja.

Ustavni sud je kod ocene navoda ustavne žalbe pošao od činjenice da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj prava o kome se raspravlja za podnosioca ustavne žalbe, osnovni su činioci koji utiču na ocenu dužine sudskog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je mišljenja da u ovom predmetu nije bilo složenih pravnih i činjeničnih pitanja koja bi zahtevala posebno obiman i dugotrajan postupak. Naime, podnositeljka ustavne žalbe je podnela tužbu radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa. Sud je trebalo da sprovede dokazni postupak i da utvrdi da li je tužena učinila povredu radne obaveze, odn osno da li joj je osnovano izrečena disciplinska mera prestanka radnog odnosa od strane tužene.

Ispitujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da svojim postupcima nije doprinela neopravdanoj dužini trajanja predmetnog parničnog postupka.

Razmatrajući prirodu tužbenog zahteva, odnosno značaj prava o kome se raspravlja za podnositeljku ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je blagovremeno okončanje parničnog postupka za podnositeljku ustavne žalbe imalo nesumnjiv značaj, budući da je vodila radni spor koji je po svojoj prirodi hitan.

Ocenjujući postupanje nadležnog suda u parničnom postupku, Ustavni sud je i u ovom ustavnosudskom sporu konstatovao da je osnovna dužnost suda da obezbedi da se izbegne nepotrebno odugovlačenje i da se preduzimaju one radnje u postupku koje imaju za cilj da se postupak sprovede brzo i efikasno. S tim u vezi, Ustavni sud je ocenio da pre svega Prvi opštinski sud u Beogradu snosi odgovornost za neopravdano dugo trajanje parničnog postupka. Odgovornost ovog suda se ogleda u činjenici da je prvi put odlučio o tužbenom zahtevu nakon gotovo pune četiri godine od podnošenja tužbe, iako se radilo o radnom sporu koji je po svojoj prirodi hitan i gde je Zakonom propisano da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova.

Postupajući prvostepeni i drugostepeni sud u predmetnoj parnici nisu obraćali naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova , pa je tako i postupak odlučivanja o žalbi protiv prvostepene presude trajao dve go dine.

Ustavnopravna ocena do sada sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari, potvrđuje da je u konkretnom slučaju parnica neopravdano dugo trajala i da nije zadovoljila standar d suđenja u razumnom roku, što je posledica neefikasnog postupanja nadležnih sudova.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P1. 1067/04.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u izreci.

6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENICA

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Marija Draškić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti