Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu Nikole Pejčića i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao osam godina i tri meseca. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete zbog neefikasnog postupanja sudova.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5180/2014
07.07.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Nikole Pejčića iz Pirota, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. jula 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Nikole Pejčića i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Pirotu u predmetu K. 54/10 (ranije pred Opštinskim sudom u Pirotu u predmetu K. 64/05) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nikola Pejčić iz Pirota je , 11. juna 201 4. godine, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Pirotu u predmetu K. 54/10.

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da je pred Osnovnim sudom u Pirotu (ranije pred Opštinskim sudom u Pirotu) protiv njega vođen krivični postupak, koji je od momenta optuženja do donošenja prvostepene oslobađajuće presude trajao sedam godina i deset meseci, za koje vreme je glavni pretres održan 14 puta, a odložen deset puta, čime mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Predložio je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, utvrdi povredu označenog prava i prava na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Osnovnog suda u Pirotu K. 54/10, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosioca ustavne žalbe vođen je krivični postupak pred Osnovnim (ranije Opštinskim) sudom u Pirotu, koji je pravnosnažno okončan.

Osnovno javno tužilaštvo u Pirotu je 10. februara 2005. godine, nakon sprovedene istrage koja je trajala nešto više od tri meseca, protiv podnosioca ustavne žalbe podiglo optužnicu zbog izvršenja jednog produženog krivičnog dela korupcija u organima uprave iz člana 255a. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije. Optužnica je precirana tokom postupka, i to 28. januara 2008, 26. januara 2011. i 5. oktobra 2012. godine.

Protiv navedene optužnice je izjavljen prigovor koji je odbijen kao neosnovan 7. aprila 2005. godine rešenjem sada Opštinskog suda u Pirotu Kv. 350/05, te je postupajući sudija zakazao glavni pretres za 10. novembar 2005. godine koji nije održan zbog nedolaska svedoka koji su uredno obavešteni.

Predsednik veća je potom zakazao glavni pretres za 26. decembar 2005. godine, ali je 5. decembra iste godine strankama poslao obaveštenje da se isti neće održati, imajući u vidu da od 1. januara 2006. godine postupajući predsednik veća prelazi u Okružni sud u Pirotu.

Naredni glavni pretres je zakazan za 27. mart 2007. godine.

Do donošenja prvostepene presude, glavni pretres je ukupno zakazan 11 puta, a tri puta nije održan zbog nedolaska svedoka (10. novembra 2005, 21, juna i 12. septembra 2007. godine).

Opštinski sud u Pirotu je, nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, 12. februara 2008. godine doneo presudu K. 64/05 kojom je podnosioca ustavne žalbe oglasio krivim za izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije i izrekao mu je uslovnu osudu.

Okružni sud u Pirotu je 12. decembra 2008. godine (rešenjem Kž. 166/08) uvažio izjavljene žalbe, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepeneom sudu na ponovno suđenje. Spisi predmeta su sa pismenim otpravkom drugostepenog rešenja vraćeni Opštinskom sudu u Pirotu 14. januara 2009. godine, koji tokom cele godine nije zakazo glavni pretres.

Od 1. januara 2010. godine krivični postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Pirotu pod brojem K. 54/10.

Glavni pretres je u ponovnom postupku zakazan ukupno 22 puta, a održan je sedam puta. Glavni pretres dakle nije održan 15 puta, i to zbog nedolazaka podnosioca ustavne žalbe koji pozive nije uredno primao jer se nalazio na privremenom radu u inostranstvu, ali i zbog nedolaska pojedinih svedoka na čijem ispitivanju je tužilaštvo insistitalo.

Osnovno javno tužilaštvo u Pirotu je 12. juna 2006. godine zatražilo od Osnovnog suda u Pirotu da donese naredbu o ekonomsko-finansijkom veštačenju, što je navedeni sud istog dana i učinio, a nalaz i mišnjenje su dostavljeni 18. juna 2012. godine.

Osnovni sud u Pirotu je 28. decembra 201 2. godine doneo presudu K. 54/10 kojom je, pored ostalog, podnosioca ustavne žalbe oslobodio od optužbe da je izvršio dva krivična dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika.

Krivični postupak je protiv podnosioca ustavne žalbe pravnosnažno okončan 15. maja 2013. godine donošenjem presude Apelacionog sudau Nišu Kž1. 1577/13 kojom je preinačena prvostepena presuda tako što je prema podnosiocu odbijena optužba za navedeno krivično delo usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Spisi predmeta su sa pismenim otpravkom drugostepene presude vraćeni Osnovnom sudu u Pirotu 8. aprila 2014. godine.

4. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog krivičnog postupka, Ustavni sud, krećući se u okvirima navoda ustavne žalbe, konstatuje da je protiv podnosioca ustavne žalbe optužnica podignuta 10. februara 2005. godine, a da je postupak okončan 15. maja 2013. godine, donošenjem presude Apelacionog suda u Nišu Kž1. 1577/13, te da je u odnosu na podnosioca ustavne žalbe postupak trajao osam godina i tri meseci. Navedeno, samo po sebi, može ukazati da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava.

Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao i da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja postupka.

Ustavni sud ukazuje da se postupak koji se vodi radi utvrđivanja postojanja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, u načelu, može smatrati složenim, ali i da se osporeni krivični postupak vodio protiv samo jednog lica zbog dve radnje izvršenja navedenog krivičnog dela.

Takođe, Ustavni sud ukazuje da je predmet optužbe razmatran po dva puta pred dve sudske instance, te da je tokom većeg dela postupka glavni pretres redovno zakazivan i da niti jednom nije odložen iz razloga koji bi se mogao pripisati sudu. Međutim, Ustavni sud je utvrdio i periode potpune neaktivnosti prvostepenog, Opštinskog suda u Pirotu, u ukupnom trajanju od dve godine i više od četiri meseca, i to: od 5. decembra 2015. do 27. marta 2007. godine, kada nakon izbora predsednika postupajućeg veća za sudiju Okružnog suda u Pirotu predmet nije više od jedne godine dodeljen u rad novom sudiji; od 14. januara do 31. decembra 2009. godine, kada nakon vraćanja predmeta na ponovno suđenje glavni pretres uopšte nije zakazivan. Takođe, Ustavni sud ukazuje i da je drugostepenom, Apelacionom sudu u Nišu trebalo skoro 11 meseci da izradi i dostavi prvostepenom sudu pismeni otpravak presude, što je dodatno prolongiralo trajanje postupka

Ustavni sud konstatuje da je podnosiocu ustavne žalbe kao okrivljenom trebalo da bude u interesu da se postupak što pre okonča, ali da se nije sve vreme ponašao u skladu sa tim. Naprotiv, u ponovnom postupku, nakon ukidanja prvostepene presude, podnosilac ustavne žalbe više puta nije pristupio na glavni pretres. I pored činjenice da podnosilac ustavne nije uredno primao pozive jer se nalazio u inostranstvu, te da je glavni pretres odlagan i zbog nedolaska svedoka na čijem ispitivanju je nadležni javni tužilac insistirao, Ustavni sud je ocenio da postoji doprinos podnosioca ukupnoj dužini trajanja postupka, što je cenio prilikom utvrđivanja naknade nematerijalne štete.

Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu , saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, te smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je prvenstveno imao u vidu neaktivnost prvostepenog suda u trajanju od dve godine i četiri meseca, kao i neažurno postupanje drugostepeneog suda, ali i činjenicu da je glavni pretres više puta odlagan i zbog izostanaka podnosioca ustavne žalbe, kao i sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

5. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti