Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Usvojena ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naknadu štete koji je trajao osam godina i pet meseci. Utvrđeno je pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) i dr Dragana Kolarić , članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi V. V . iz Padinske Skele kod Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. marta 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. V . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 19341/11 podnosioc u ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo V. V . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. V . iz Padinske Skele kod Beograda podne o je Ustavnom sudu, 5. juna 2020. godine, preko punomoćnika D. Ž , advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž. 16331/18 od 13. februara 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje , kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 19341/11, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

Podnosilac ustavne žalbe, kao tužilac u sporu vođenom radi naknade štete protiv tužene D . N . a.d. Novi Sad , osporava navedeno rešenje, kojim su odbijene njegove žalbe i potvrđena rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 19341/11 od 18. maja 2016. godine i 28. maja 2018. godine, kojima je konstatovano da se tužba smatra povučenom, te odbijen njegov predlog za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštenog ročišta od 18. maja 2016. godine. Ističe se da je punomoćnik, koji je zastupao tužioca u dve parnice, i mao opravdani razlog za predlaganje vraćanja u pređašnje stanje u ovoj parnici, jer i „pored toga što je advokat, on je i obično ljudsko biće kome se mogu potkrasti greške, kao što se desilo u ovoj pravnoj stvari, da se na omotu predmeta koji nije okončan napiše da je okončan, te kao takav pogrešno arhivira“, umesto drugog predmeta istog tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe. Pored povrede prava na pravično suđenje osporenim rešenjem , ističe i povredu prava na suđenje u razumnom roku, jer je sudski postupak, iako ne složen, do donoš enja rešenja kojim se tužba smatra povučenom trajao skoro pet godina , a zatim po predlogu za vraćanje u pređašnje stanje još četiri godine. Od Ustavnog suda traži da usvoji ustavnu žalb u, utvrdi povredu označenih ustavnih prava, poništi os poreno rešenje, kao i da mu utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 2.500 evra i na naknadu materijalne štete i troškova parničnog postupka u ukupnom iznosu od 425.197,00 dinara, kao i na naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe u iznosu od 90.000,00 dinara .

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Članom 32. Ustava, na čiju povredu se, između ostalog, podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 19341/11, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, kao tužilac, podneo je 12. septembra 2011. godine Prvom osnovnom sudu u Beogradu tužbu radi naknade štete protiv tužene D . N . a.d. Novi Sad . Povodom ove tužbe formiran je predmet P. 19341/11. Tužena je da la odgovor na tužbu 1 2. oktobra 201 1. godine.

Do donošenja rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 19341/11 od 18. maja 2016. godine, kojim je konstatovano da se tužba smatra povučenom, bilo je zakazano 14 ročišta za glavnu raspravu, od kojih su tri održana.

U dokaznom postupku je određeno veštačenje 17. septembra 2012. godine (s tim da je veštak preuzeo predmet 5. novembra 2013. godine), sprovedeno saobraćajno veštačenje (nalaz dostavlj en 15. decembra 2014. godine), izvršen uvid u spise predmeta istog suda K. 7016/2011, date primedbe tužioca na nalaz veštaka, te dat nalog ve štaku da se izjasni na primedbe. Kako su sa ročišta zakaz anog za 18. maj 2016. godine izostale obe parnične stranke, iako su bil e uredno pozvane, doneto je rešenje na zapisniku kojim je konstatovano da se tužba smatra povučenom, a zatim je izrađen i pismeni otpravak rešenja koji je dostavljen strankama. Na prethodnom ročištu održanom 10. februara 2016. godine, koje je održano u prisustvu punomoćnika tužioca, a u odsustvu tuženog, doneto je rešenje na zapisniku da se sledeće ročište zakazuje za 18. maj 2016. godine i konstatovano da je „prisutnima saopšteno umesto poziva, te ih ne pozivati, uz upozorenje na posledice izostanka“. U toku ovog dela postupka, tužilac je kasnio sa uplatom predujma troškova za veštačenje godinu dana (nalog za uplatu je primio 8. oktobra 2012. godine, a uplatio 15. oktobra 2013. godine ), a veštak je, nakon uplate troškova i preuzimanja predmeta, svoj nalaz dostavio posle 13 mesec i, s tim da ga je Sud dopisom od 2. jula 2014. godine pozvao da vrati spise i dostavi nalaz. Razlozi za neodržavanje deset zakaz anih ročišta za glavnu raspravu bili su sledeći: jednom nije bilo dokaza da je tuženi uredno pozvan; jer tužilac nije dostavio dokaze da je platio predujam za troškove veštačenja (ročišta 25. januar i 19. april 2013. godine); zato što je tužilac dokaz o uplati dostavio neposredno na ročištu zakazanom za 15. oktobar 2013. godine; jer veštak nije pristupio iako mu je dat nalog da usmeno obrazloži nalaz; zbog štrajka advokata (dva ročišta od od 25. juna i 3 decembra 2014. godine); jednom jer je sud propustio da pozove stran ke na ročište, te dva puta jer je dežurni sudija odlagao ročišta zbog izbora postupajućeg sudije za Apelacioni sud.

Punomoćnik tužioca je 24. juna 2016. godine izjavio žalbu protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 19341/11 od 18. maja 2016. godine sa predlogom za vraćanje u pređašnje stanje.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 19341/11 od 28. maja 2018 . godine odbijen je predlog punomoćnika tužioca za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštenog ročišta dana 18. maja 2016. godine . Ovo rešenje je uručeno punomoćniku tužioca 6. juna 2018. godine, koji je 20. juna 2018. godine protiv istog izjavio žalbu. Žalba tužioca je dostavljena tuženom 5. jula 2018. godine.

Viši sud u Beogradu je osporenim rešenjem Gž. 16331/18 od 13. februara 2020. godine odbio kao neosnovane žalbe tužioca i potvrdio rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 19341/11 od 18. maja 2016. godine i 28. maja 2018. godine .

4. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud je, pre svega, konstatovao da je postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom započet podnošenjem tuž be Prvom osnovnom sudu u Beogradu 12. septembra 2011. godine, a da je pravnosnažno okončan 13. februara 2020. godine, donošenjem osporenog rešenja Višeg sud a u Beogradu Gž. 16331/18.

Kada je reč o dužini trajanja postupka, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni sudski postupak, okončan rešenjem kojim je konstatovano da se tužba smatra povučenom, ukupno trajao osam godina i pet meseci.

Navedeno trajanje sudskog postupka može ukazivati na to da on nije okončan u okviru standarda razumnog roka, koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava. Međutim, pojam razumnog trajanja postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa koji su vodili postupak, kao i značaja za podnosioca prava o kome se u postupku odlučuje, koji se moraju procenjivati u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima.

Analizirajući navedene kriterijume, Ustavni sud je ocenio da predmetni parnični postupak nije bio činjenično i pravno složen.

Ispitujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud nalazi da je on svakako imao legitiman interes da se ovaj spor okonča u razumnom roku , ali da je ipak svojim ponašanjem doprineo da postupak duže traje za preko godinu dana. Ovo zato što je kasnio sa uplatom predujma za troškove veštačenja, kao uslova da se predmet preda veštaku, čak godinu dana. Pritom je i jedno ročište odloženo jer je tužilac dokaz o uplati predujma za troškove veštačenja dostavio na dan zakazanog ročišta, pa je i ono odloženo, da bi se pribavio nalaz veštaka. Punomoćnik tužioca je neažurno postupao i povodom izjašnjenja na nalaz veštaka, s obzirom na to da mu je nalaz veštaka dostavljen 23. decembra 2014. godine, a da se na isti izjasnio iznoseći primedbe 17. jula 2015. godine, posle više od sedam meseci.

Po oceni Ustavnog suda, odlučujući uticaj na trajanj e postupka duže od osam godina za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari , a na šta se poziva i podnosilac u ustavnoj žalbi, imalo je postupanje sudova povodom žalbe na rešenje kojim je konstatovano da se tužba smatra povučenom, odnosno povodom rešavanja po predlogu podnosioca za vraćanje u pređašnje stanje. Naime, ovaj postupak je pred prvostepenim, a posle i drugostepenim sudom, ukupno trajao skoro tri godine i osam meseci. Međutim, u delu postupka pred prvostepenim sudom, gledajući od podnošenja tužbe do donošenja rešenja kojim je konstatovano da se tužba smatra povučenom, stoji da sud nije preduzimao sve procesne mere da se postupak efikasno okonča, pre svega u pogledu blagovremenog dostavljanja nalaza i mišljenja veštaka saobraćajne struke, a zatim i zbog toga što su tri ročišta odložena zbog propusta suda ( nije pozvao stranke i predmet nije blagovremeno dodeljen u rad drugom postupajućem sudiji, nakon izbora ranijeg sudije u Apelacioni sud). Na teret prvostepenom sudu se ne može staviti odlaganje ročišta zbog štrajka advokata, što je uticalo da postupak duže traje šest meseci.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 19341/11 . Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon , 103/15 , 10/23 i 92/23), Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja parničnog postupka, doprinos suda dužini trajanja postupka, ali i doprinos podnosioca, kao i životni standard u državi, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava. Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, od 5. aprila 2016. godine (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15) i više kasnije donetih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosi lac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja sudova. Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už-2936/16 od 24. maja 2018. godine (dostupno na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

6. U pogledu istaknute povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, po oceni Ustavnog suda, navodi podnosi oca ustavne žalbe ne mogu se smatrati relevantnim ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označenog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud oceni zakonitost osporenog rešenja Višeg suda u Beogradu Gž. 16331/18 od 13. februara 2020. godine.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu materijalne štete u iznosu koji odgovara iznosu iz tužbenog zahteva , zajedno sa troškovima parničnog postupka do pravnosanžnosti rešenja kojim je konstatovano da se tužba smatra povučenom, Sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe nije pružio bilo kakav dokaz da je pretrpeo pravno relevantnu materijalnu štetu u osporenom parničnom postupku, da bi se ovaj zahtev uopšte mogao razmatrati, zbog čega je njegov zahtev za naknadu materijalne štete odbačen u tački 3. izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu .

8. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke.

9. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti