Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu grupe podnosilaca i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji traje preko devet godina. Podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete zbog dugotrajnog postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M . M, D . D, D . Đ, Z. C, V . R, G . G, D . A, S . S, R . J, M . R, M . J, R . R, A . P, M. S . i I . P, svih iz sela Zvečka, M. U . iz sela Goločelo, I. M . iz sela Svileuva, D. N, Lj. Ž, M . C, M . Ž, M . B . i Ž . L, svih iz Šapca, S. F, D . K, G . L, R . S, T . G, B . G, A . G, B . J, S . S, D . Č, P . Š, S . Ć, G . T, D . V, J . L, V . M, M . M, R . B, Z . R, S . Đ, J . B . -M, S. V, S . N . i D . L, svih iz Obrenovca, M . L . iz sela Belo Polj e, V. R . i D . J, ob ojice iz sela Ušće, V. V, Ž . M, Ž . J, S . C, B . R, D . I . i M . M, svih iz sela Stubline, T. T . iz sela Kaona, R. A . iz sela Piroman, S . M . iz sela Mala Moštanica, N . Ž . iz sela Kalinovac, M. V, V . P . i B . P, svih iz sela Barič, P. M . i M . J, ob ojice iz sela Dren, M. S . i N . R, ob ojice iz Koceljeve, G. Ć . iz sela Lopatanj, G. I . iz sela Jelenča, I. Đ . i N . P, ob ojice iz sela Mislođin, D. Z . i K . B, oboje iz sela Zabrežje, M. V . iz sela Urovci, D. Ž . iz sela Ljutice, J. Đ . i D . R, ob ojice iz sela Grabovac, D. R . iz sela Draževac, O. M . iz Sremčice , S. B . iz Uba, M . M . iz sela Konatice, I . M . iz sela Debrc, N. K . iz sela Stol i D . G . iz Kruševca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. jula 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. M, D . D, D . Đ, Z . C, V . R, G . G, D . A, S . S, R . J, M . R, M . J, R . R, A . P, M . S, I . P, M . U, I . M, D . N, Lj . Ž, M . C, M . Ž, M . B , Ž . L, S . F, D . K, G . L, R . S, T . G, B . G, A . G, B . J, S . S, D . Č, P . Š, S . Ć, G . T, D . V, J . L, V . M, M . M, R . B, Z . R, S . Đ, J . B . - M, S. V, S . N, D . L, M . L , V. R, D . J, V . V, Ž . M, Ž . J, S . C, B . R, D. I, M . M, T . T, R . A, S . M, N . Ž, M . V, V. P, B . P, P . M , M . J, M. S, N . R, G . Ć , G . I, I . Đ , N . P, D . Z , K . B, M . V, D . Ž, J. Đ, D . R, D . R, O . M, S . B, M . M, I . M, N . K . i D . G . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova - Direkcija policije - Policijska uprava za grad Beograd u predmetu broj 120-3916/14, podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe navedenih u tački 1. na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. M . iz sela Zvečka i ostali podnosioci navedeni u uvodu i tački 1. izreke podneli su Ustavnom sudu, 12. avgusta 2015. godine, preko punomoćnika J. M, advokata iz Valjeva, ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku, zajemčenih članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova - Direkcija policije - Policijska uprava za grad Beograd u predmetu broj 120-3916/14 .

U ustavnoj žalbi je detaljno opisan tok upravnog postupka koji se vodi povodom zahteva podnosilaca od 16. aprila 2008. godine, uz navođenje razloga koji se odnose na složenost predmeta postupka, postupanje nadležnih upravnih organa i sudova, kao i na ponašanje podnosilaca.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku , naloži okončanje postupka i utvrdi pravo podnosilaca na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u opredeljenom novčanom iznosu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan isključivo da ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja zajemčenih prava i sloboda, te stoga i navodi ustavne žalbe moraju, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, očigledno ukazivati na njegovu povredu ili uskraćivanje.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u spise predmeta Ministarstva unutrašnjih poslova - Direkcija policije - Policijska uprava za grad Beograd broj 120-3916/14 i u celokupnu priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosioci ustavne žalbe su 16. aprila 2008. godine Ministarstvu unutrašnjih poslova - Policijska uprava za grad Beograd podneli zahtev, za isplatu dodataka na platu po osnovu prekovremenog, noćnog i rada na dane državnih i verskih praznika, za poslednje tri godine do podnošenja zahteva.

Ministarstvo unutrašnjih poslova - Policijska uprava za grad Beograd (u daljem tekstu: prvostepeni organ) je 8. maja 20 08. godine donelo rešenje broj 120-661/08, kojim je odbijen kao neosnovan zahtev podnosilaca ustavne žalbe. Protiv navedenog prvostepenog rešenja Žalbenoj komisiji Vlade (u daljem tekstu: drugostepeni organ) izjavljena je žalba 6. juna 2008. godine. Kako drugostepeni organ nije u zakonom propisanom roku doneo rešenje po žalbi protiv prvostepenog rešenja, niti u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu od 30. septembra 2008. godine, podnosioci su 13. februara 2009. godine Vrhovnom sudu Srbije podneli tužbu zbog „ćutanja uprave“.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbiji, Upravni sud je 1. januara 2010. godine preuzeo nerešene predmete Vrhovnog suda Srbije, te je presudom U. 7226/10 (2009) od 13. aprila 2011. godine uvažio tužbu podnosilaca i naložio tuženom organu da u roku od 30 dana od dana prijema presude odluči o žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja od 8. maja 2008. godine.

Postupajući u izvršenju navedene presude Upravnog suda, drugostepeni organ je rešenjem broj 120-01-417/2011-01 od 15. juna 2011. godine usvojio žalbu podnosilaca, poništio prvostepeno rešenje od 8. maja 2008. godine i vratio predmet na ponovni postupak. Rešenje prvostepenog organa broj 120-2802 od 27. jula 2011. godine , kojim je odbijen kao neosnovan z ahtev podnosilaca ustavne žalbe, poništeno je rešenjem drugostepenog organa broj 120-01-1313/2011-01 od 30. septembra 2011. godine. Treće po redu prvostepeno rešenje broj 120-2802/11-1 od 11. januara 2012. godine, kojim je odbijen zahtev podnosilaca, potvrđeno je drugostepenim rešenjem broj 120-01-434/2012-01 od 2. aprila 2012. godine.

Upravni sud je presudom U. 7665/12 od 9. maja 2014. godine uvažio tužbu podnosilaca, poništio navedeno drugostepeno rešenje i vratio predmet nadležnom organu na ponovno odlučivanje, iz razloga što u obrazloženjima rešenja upravnih organa nije naveden osnovni koeficijent plate za obračun plate podnosilaca, kao ni procenat uvećanja plate po osnovu posebnih uslova rada.

Drugostepeni organ je u izvršenju navedene presude Upravnog suda doneo rešenje broj 120-01-210/2014-01 od 9. juna 2014. godine, kojim je usvojio žalbu podnosilaca, poništio prvostepeno rešenje od 11. januara 2012. godine i vratio predmet na ponovni postupak. Prvostepeni organ je u ponovnom postupku rešenjem broj 120-3916/14 od 15. avgusta 2014. godine odbio kao neosnovan zahtev podnosilaca, dok je drugostepeni organ rešenjem broj 120-01-389/2014-01 od 4. novembra 2014. godine odbio kao neosnovanu žalbu podnosilaca izjavljenu protiv navedenog prvostepenog rešenja.

Upravni sud je presudom U. 16287/14 od 18. novembra 2016. godine uvažio tužbu podnosilaca, poništio navedeno drugostepeno rešenje i vratio predmet na ponovni postupak.

4. Odredbom član 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 14. Zakona o opštem upravnom postupku ( „Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10 ) bilo je propisano da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja.

Zakonom o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, br. 111/09) propisano je: da u upravnom sporu sud odlučuje na osnovu zakona i u razumnom roku, na podlozi činjenica utvrđ enih na usmenoj javnoj raspravi (član 2.); da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 1.).

5. Kako se svim navodima ustavne žalbe obrazlaže isključivo povreda prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je navode i razloge ustavne žalbe razmatrao sa stanovišta tog elementa prava na pravično suđenje. Polazeći od toga da upravni postupak i upravni spor predstavljaju jedinstvenu celinu, Ustavni sud je smatrao da je period merodavan za ocenu o povredi označenog prava počeo da teče 16. aprila 2008. godine, kada je podnet zahtev za isplatu dodataka na platu po navedenim osnovima, i da još nije okončan. Dakle, traje devet godina i dva meseca.

Imajući u vidu da je pojam razumne dužine trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa, odnosno sudova koji vode postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na trajanje postupka.

Ustavni sud nalazi da su podnosioci ustavne žalbe imaju legitiman interes da nadležni organi o njihovom zahtevu odluče u okviru standarda razumnog roka, pogotovo jer se radi o potraživanjima iz radnog odnosa.

Ustavni sud je ocenio da pravna pitanja koja se postavljaju u toku postupka nisu naročito složena, kao i da određena činjenična složenost predmeta ne može da objasni ovako dugo trajanje postupka, te da nisu postojale takve objektivne okolnosti koje su sprečavale okončanje postupka u primerenom roku. U tom smislu je, na osnovu dostavljenih spisa predmeta, utvrdio da su u predmetnom postupku doneta četiri prvostepena i pet drugostepenih rešenja, kao i tri uvažavajuće presude nadležnog suda u upravnom sporu. Iz izloženog se jasno može uočiti da je dosadašnji tok postupka obeležilo uzastopno vraćanje predmeta drugostepenom, ali još češće prvostepenom organu na ponovno rešavanje. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava, prema kome, činjenica da se više puta nalaže ponovno razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, sama po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti presudu Pavlyulynets protiv Ukrajine, broj 70763/01, stav 51, od 6. septembra 2005. godine, i presudu Cvetković protiv Srbije, broj 17271/04, stav 51, od 10. juna 2008. godine). Pored toga, početak postupka obeležila je trogodišnja neaktivnost drugostepenog organa, koji je o žalbi podnosilaca od 6. juna 2008. godine odlučio rešenjem od 15. juna 2011. godine, tek nakon što mu je to naložio Upravni sud. Dužem trajanju ovog dela postupka doprineli su i nadležni sudovi, koji su duže od dve godine odlučivali o tužbi zbog „ćutanja uprave“, iako se od suda u tom sporu zahteva da bude posebno ažuran i da takvoj tužbi da prioritet u radu.

Kada je u pitanju ponašanje podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud je imao u vidu da je specifičnost upravnog postupka u tome da može umnogome da zavisi od aktivnosti stranke u postupku. U tom smislu je konstatovao da su podnosioci koristili pravna sredstva za njegovo ubrzanje kada su za to postojali uslovi. Ipak, Sud je primetio da su podnosioci četiri meseca kasnili sa podnošenjem tužbe zbog „ćutanja uprave“, budući da su to mogli da učine početkom oktobra 2008. godine, a podneli su je 13. februara 2009. godine.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka, kao i utvrđeno kašnjenje podnosilaca sa korišćenjem pravnog sredstva za ubrzanje postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novča ni iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava. Ustavni sud je, pri tome, imao u vidu postojeću praksu ovog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku .

8. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti