Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenavođenja ustavnopravnih razloga
Kratak pregled
Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu podnetu protiv presuda redovnih sudova kojima je odbijen zahtev za naknadu štete. Sud je utvrdio da podnosilac izražava nezadovoljstvo ishodom spora, bez navođenja konkretnih razloga koji bi ukazali na povredu ustavnih prava.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević, i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zike Zikova iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. aprila 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Zike Zikova izjavljena protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 10102/05 od 18. oktobra 2007. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 12459/10 od 6. oktobra 2010. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Zika Zikov iz Beograda podneo je Ustavnom sudu 13. decembra 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 10102/05 od 18. oktobra 2007. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 12459/10 od 6. oktobra 2010. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na „život i zaštitu“.
2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.
3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je Prvi opštinski sud u Beogradu osporenom presudom P. 10102/05 od 18. oktobra 2007. godine, koja je ispravljena rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 67184/10 od 31. marta 2010. godine, u stavu prvom izreke, odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca Zike Zikova, ovde podnosioca ustavne žalbe, kojim je tražio da se obaveže tužena Republika Srbija da mu isplati označeni novčani iznos na ime naknade štete koju je pretrpeo u Kanadi. U stavu drugom izreke ove presude odbačena je predložena privremena mera tužioca.
Apelacioni sud u Beogradu je osporenom presudom Gž. 12459/10 od 6. oktobra 2010. godine, u stavu prvom izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe i potvrdio prvostepenu presudu, dok je u stavu drugom izreke odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 67184/10 od 31. marta 2010. godine.
4. Ustavni sud najpre ukazuje na to da je, saglasno odredbi člana 170. Ustava, nadležan da u postupku po ustavnoj žalbi isključivo ocenjuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom učinjena povreda ili uskrađivanje Ustavom zajemčenih prava ili sloboda. Prema tome, Ustavni sud i u ovom predmetu ističe da nije nadležan da u postupku po ustavnoj žalbi, kao viši sud u odnosu na redovne sudove koji su doneli osporene akte, još jednom ispita njihovu zakonitost, kao i da formalno pozivanje na povredu određenih ustavnih prava ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenom.
U konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe nezadovoljan pravnim stanovištem zauzetim u osporenim presudama, još jednom osporava njihovu zakonitost. Ovakav zaključak Ustavni sud zasniva na samom obrazloženju ustavne žalbe koje predstavlja zapravo interpetaciju činjeničnog stanja u parničnom postupku, kao i na tome da u ustavnoj žalbi nisu navedeni konkretni razlozi koje bi ukazali na povredu prava osporenim presudama.
Podnosilac ustavne žalbe se pozvao i na to da je osporenim presudoma povređeno načelo zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, koje može biti predmet razmatranja u ustavnosudskom postupku pokrenutom ustavnom žalbom samo u vezi sa povredom ili uskrađivanjem nekog konkretnog ljudskog prava ili slobode. S obzirom na to da je Ustavni sud našao da ne postoji povreda prava na koje se pozvao podnosilac ustavne žalbe, samim tim nema ni povrede načela zabrane diskriminacije.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) navedenog Zakona, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.
5. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša Slijepčević