Odbijanje ustavne žalbe protiv rešenja trgovinskih sudova o skupštini akcionara

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu protiv rešenja trgovinskih sudova kojima je odbijen predlog za sudsko zakazivanje godišnje skupštine akcionara. Tumačenje sudova da je održavanjem vanredne skupštine sa istim dnevnim redom ispunjena svrha, ocenjeno je kao ustavnopravno prihvatljivo.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-519/2009
15.07.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Turuc Ištvana i Budai Janoša, obojice iz Bačke Topole, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. jula 2010. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Turuc Ištvana i Budai Janoša izjavljena protiv rešenja Trgovinskog suda u Subotici R. 706/08 od 26. novembra 2008. godine i rešenja Višeg trgovinskog suda Pvž. 31/2009 od 4. februara 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Turuc Ištvan i Budai Janoš, obojica iz Bačke Topole, su 6. jula 2009. godine, preko punomoćnika - advokata Ahmeta Hodžića iz Novog Sada, izjavili ustavnu žalbu protiv rešenja Trgovinskog suda u Subotici R. 706/08 od 26. novembra 2008. godine i rešenja Višeg trgovinskog suda Pvž. 31/2009 od 4. februara 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da su redovni sudovi pogrešno primenili odredbe člana 279. Zakona o privrednim društvima, jer se samo na redovnoj godišnjoj skupštini može usvojiti „završni račun“; da je „završni račun“ „Agrobačke“ a. d. Bačka Topola usvojen 30. oktobra 2008. godine na vanrednoj skupštini na kojoj su glasali i akcionari - povezana lica koje je osnovala „Metals banka“ a. d. Novi Sad svojim kapitalom i to „Crom produkt“ d.o.o. Novi Sad i „NS-Don 2006“ d.o.o. Novi Sad, čime je došlo do povrede odredbe člana 369. Zakona o privrednim društvima, jer akcije povezanih lica gube pravo glasa za slučaj da svoje kapital učešće ne prijave Komisiji za hartije od vrednosti i Komisiji za zaštitu konkurencije; da su podnosioci ustavne žalbe u više navrata ukazivali da advokat Ivica R. Čolak iz Beograda, punomoćnik protivnika predlagača, nema uredno punomoćje, jer generalno punomoćje proizvodi pravno dejstvo samo ako je deponovano kod sudske uprave u skladu sa odredbom člana 135. Sudskog poslovnika, te da u vreme podnošenja odgovora na predlog predlagača, protivnik predlagača nije imao deponovano generalno punomoćje kod postupajućeg suda i da je zbog toga sud bio dužan da podneti odgovor odbaci, jer je isti podnet od strane neovlašćenog lica, a da nižestepeni sudovi nisu ni komentarisali „ove neotklonjive procesne propuste“; da je sporno generalno punomoćje overeno u kopiji 12. novembra 2008. godine pod brojem Ov. 3588/08, od strane pripravnika opštinskog organa uprave Bačka Topola - Andree Jegeš, koja do dana podnošenja žalbe nije bila položila pripravnički ispit i zbog toga nije bila ovlašćena da samostalno vrši overe isprava. Podnosioci su predložili da Ustavni sud utvrdi da su „ništavi“ osporeni akti i da im dosudi naknadu štete u iznosu od 500.000 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporene pojedinačne akte i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Trgovinski sud u Subotici je osporenim rešenjem R. 706/2008 od 26. novembra 2008. godine odbio predlog predlagača, ovde podnosilaca ustavne žalbe, koji su tražili da sud naloži održavanje godišnje skupštine „Agrobačka“ a. d. Bačka Topola za 2008. godinu u skladu sa odredbama Zakona o privrednim društvima.

Viši trgovinski sud je osporenim rešenjem Pž. 31/2009 od 4. februara 2009. godine odbio žalbu predlagača kao neosnovanu i potvrdio prvostepeno rešenje Trgovinskog suda u Subotici R. 706/2008 od 26. novembra 2008. godine. U obrazloženju drugostepenog rešenja je, između ostalog, istaknuto da je pravilno prvostepeni sud utvrdio da nisu ispunjeni zakonski uslovi za zakazivanje sednice skupštine po nalogu suda u smislu člana 278. stav 1. Zakona o privrednim društvima, kojim je propisano da ako se godišnja skupština akcionara ne održi u propisanom roku, nadležni sud u vanparničnom postupku može naložiti njeno održavanje na zahtev akcionara koji ima pravo da prisustvuje i da glasa na godišnjoj skupštini. Takođe je istaknuto da među strankama nije sporno da godišnja skupština nije održana u skladu sa članom 276. Zakona o privrednim društvima i da je protivnik predlagača zbog propuštanja održavanja godišnje skupštine, sazvao i održao vanrednu skupštinu, saglasno članu 277. Zakona o privrednim društvima, na kojoj je usvojen finansijski izveštaj za 2007. godinu. Dalje je navedeno da je privredno društvo imalo propust u sazivanju održavanja godišnje skupštine, ali da navedeni propust ne utiče na valjanost drugih radnji akcionarskog društva – protivnika predlagača.

4. Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su odredbe Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) i odredbe ranije važećeg Sudskog poslovnika ("Službeni glasnik RS", br. 65/03, 115/05, 4/06 i 50/06).

Odredbama Zakona o privrednim društvima je propisano: da se skupština akcionara saziva i održava jednom godišnje (godišnja skupština) najkasnije u roku od tri meseca od dana podnošenja upravnom odboru finansijskih izveštaja za svaku finansijsku godinu ili šest meseci posle završetka poslovne godine; da se godišnja skupština održava na dan i u vreme utvrđeno osnivačkim aktom, odnosno odlukom upravnog odbora u skladu sa ovim zakonom i osnivačkim aktom; da se godišnja skupština akcionara održava u sedištu društva, ako osnivačkim aktom akcionarskog društva nije drukčije određeno; da neodržavanje godišnje skupštine u vreme iz stava 2. ovog člana ne utiče na valjanost drugih radnji akcionarskog društva (član 276.); da ako se godišnja skupština akcionarskog društva ne održi u propisanom roku, nadležni sud u vanparničnom postupku može naložiti njeno održavanje na zahtev akcionara koji ima pravo da prisustvuje i da glasa na godišnjoj skupštini ili direktora, odnosno člana upravnog odbora društva, kao i da sud ima ovlašćenje da imenuje privremenog zastupnika sa ovlašćenjem da sazove i predsedava sednici skupštine i utvrdi mesto i datum održavanja, kao i dnevni red sednice u skladu s ovim zakonom (član 278. stav 1.); da upravni odbor akcionarskog društva podnosi godišnjoj skupštini akcionara na usvajanje finansijske izveštaje i izveštaje o poslovanju, izveštaj revizora kao i druge izveštaje u skladu sa zakonom (član 291. stav 1.).

Odredbom člana 135. Sudskog poslovnika bilo je propisano: da kad se punomoćnik stranke poziva na generalno punomoćje, koje se nalazi u spisima sudske uprave, pisarnica će, pre dostavljanja predmeta sudiji, proveriti da li je predmetu priložen prepis punomoćja, kao i da li takvo punomoćje postoji i da li nije opozvano, kao i da će se konstatovati u predmetu uz navođenje poslovnog broja pismena uz koje je priložen izvornik punomoćja, odnosno redni broj upisnika sudske uprave pod kojim je deponovano generalno punomoćje.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta istaknute povrede Ustavom zajemčenog prava, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjima Trgovinskog suda u Subotici R. 706/08 od 26. novembra 2008. godine i Višeg trgovinskog suda Pvž. 31/2009 od 4. februara 2009. godine nije povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje garantovano odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je ocenio da su osporena rešenja doneli zakonom ustanovljeni sudovi, u granicama svoje nadležnosti i u postupku sprovedenom u skladu sa zakonskim odredbama. Podnosiocima ustavne žalbe bilo je omogućeno učestvovanje u postupku, preduzimanje zakonom dopuštenih radnji i ulaganje pravnog leka. Ustavni sud je utvrdio da se osporena rešenja zasnivaju na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava. Suprotna tvrdnja podnosilaca ustavne žalbe je izraz njihove subjektivne ocene o pogrešnoj primeni merodavnog materijalnog prava, a ne i dokaz o učinjenoj povredi prava na pravično suđenje, posebno imajući u vidu da je Viši trgovinski sud obrazložio svoje pravno stanovište u navedenom postupku, dajući pri tome jasne razloge zbog čega smatra da se finansijski izveštaj, ukoliko nije usvojen na redovnoj godišnjoj skupštini, može usvojiti i na vanrednoj skupštini - čime se navedeni propust otklanja, kao i da je zbog toga neosnovan predlog predlagača da se zakaže godišnja skupština preko suda, jer je predloženi dnevni red već bio razmatran i usvojen od strane skupštine privrednog društva. Dakle, Ustavni sud konstatuje da nije našao ništa što bi ukazivalo da su materijalnopravni propisi proizvoljno ili nepravično primenjeni na štetu podnosilaca ustavne žalbe.

Ustavni sud je, ocenjujući postojanje povreda procesnih prava stranaka u vanparničnom postupku R. 706/08, koji je prethodio ustavnosudskom, našao da su neosnovani navodi podnosilaca ustavne žalbe „u pogledu postojanja neotklonjivih procesnih propusta“, u kojima su istakli da punomoćnik protivnika predlagača, advokat Ivica R. Čolak, nije imao uredno punomoćje, u konkretnom slučaju - generalno punomoćje, jer isto nije bilo deponovano kod sudske uprave u skladu sa odredbom člana 135. Sudskog poslovnika, zbog čega je njegov odgovor na predlog predlagača morao biti odbačen. Naime, iz priložene dokumentacije dostavljene uz žalbu, Ustavni sud je utvrdio da je protivnik predlagača u vanparničnom postupku - „Agrobačka“ a. d. iz Bačke Topole izdao generalno punomoćje za advokata Ivicu R. Čolaka iz Beograda, i da je isto primljeno 17. novembra 2008. godine u Trgovinskom sudu u Subotici i zavedeno pod VIII Su broj: 802/08-13. Odgovor protivnika predlagača je predat sudu, takođe, 17. novembra 2008. godine, dakle istog dana kada je deponovano i generalno punomoćje za imenovanog advokata. Iz toga proističe da je punomoćnik protivnika predlagača – advokat Ivica R. Čolak imao uredno punomoćje za zastupanje stranke u predmetnom vanparničnom postupku, pa samim tim i za podnošenje odgovora na predlog.

6. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je našao da je ustavna žalba neosnovana, pa je, na osnovu odredaba člana člana 45. tačka 9) i člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbijanje ustavne žalbe protiv rešenja trgovinskih sudova o skupštini akcionara

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti