Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u prekinutom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje od 2003. godine. Podnosiocu je dosuđena naknada od 400 evra i naloženo je nastavljanje postupka, uz kritiku prekida zbog čekanja odluke ESLjP.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Vesna Ilić Prelić , predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević , dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. M. iz B , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. marta 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. M. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu broj P. 3715/03, a sada se vodi u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 15661/13, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se nadležnom sudu da nastavi prekinuti parnični postupak iz tačke 1. i preduzme sve mere kako bi se postupak okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. M. iz B. je 27. oktobra 2011. godine, preko punomoćnika M. C, advokata iz B, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji je se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu broj P. 3715/03, a sada se vodi u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 15661/13.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je podnosilac ustavne žalbe 28. maja 2003. godine podneo tužbu Drugom opštinskom sudu u Beogradu, ali da do podnošenja ustavne žalbe „postupak praktično nije ni počeo“; da je samo suđenje pristrasno, jer je održan sastanak zastupnika tužene stranke - Ministarstva odbrane i tadašnjeg predsednika Vrhovnog suda Srbije, na kome je postignut dogovor da tuženi nije obavezan na isplatu neisplaćenih zarada. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku. Tražio je naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US) je po svojoj sadržini istovetna sa odredbom člana 170. Ustava, a stavom 2. istog člana je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud ukazuje da je činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje detaljno utvrdio u odlukama ovog suda Už-2775/2010 od 28. novembra 2012. godine i Už-2784/2010 od 5. decembra 2012. godine, kojima su usvojene ustavne žalbe A . P. i J. R. zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji je vođen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu broj P. 3715/03 , čija je dužina trajanja predmet i ove ustavne žalbe. A . P, J. R. i S. M, ovde podnosilac ustavne žalbe, su tužioci u navedenom parničnom postupku. U navedenim odlukama ovog suda dat je nalog Prvom osnovnom sudu u Beogradu da nastavi prekinuti parnični postupak i preduzme sve mere kako bi se postupak okončao u najkraćem roku.

Postupajući po nalozima Ustavnog suda, Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem P. 27895/12 od 21. januara 2013. godine nastavio postupak prekinut rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 3715/03 od 29. novembra 2007. godine.

Na ročištu održanom 5. marta 2013. godine, punomoćnik podnosioca ustavne žalbe i drugih navedenih tužilaca je predložio da se postupak prekine do okončanja postupka pred Evropskim sudom za ljudska prava. Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem P. 15661/13 od 5. marta 2013. godine prekinuo postupak u ovoj pravnoj stvari do okončanja postupka pred Evropskim sudom za ljudska prava, pri čemu je priložio aplikaciju koju je podneo tome sudu 18. februara 2013. godine u ime P . A. U obrazloženju rešenja je navedeno da istaknuti razlog punomoćnika podnosioca ustavne žalbe za prekid postupka predstavlja prethodno pitanje, pa je primenom odredbe člana 215. stav 1. tačka 1) ranije važećeg Zakona o parničnom postupku , doneta odluka kao u izreci rešenja. Protiv navedenog rešenja nije izjavljena žalba.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) (u daljem tekstu: ZPP), koji se primenjuje u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da kad odluka suda zavisi od prethodnog rešenja pitanja da li postoji neko pravo ili pravni odnos, a o tom pitanju još nije doneo odluku sud ili drugi nadležni organ (prethodno pitanje), sud može sam rešiti to pitanje ako posebnim propisima nije drugačije određeno (član 12. stav 1.); da sud može osim slučajeva posebno predviđenih u ovom zakonu, prekid postupka odrediti ako je odlučio da sam ne rešava o prethodnom pitanju (član 12.) (član 215. stav 1.); da za vreme trajanja prekida postupka sud ne može preduzimati nikakve radnje u postupku (član 216. stav 2.); da ako je sud prekinuo postupak iz razloga navedenih u članu 215. tačka 1. ovog zakona, postupak će se nastaviti kad se pravnosnažno završi postupak pred sudom ili drugim nadležnim organom, ili kad sud nađe da više ne postoje razlozi da se čeka na njegov završetak (član 217. stav 2.); da se postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može po predlogu stranke ponoviti ako je, po pravnosnažno okončanom postupku pred domaćim sudom, Evropski sud za ljudska prava doneo odluku o istom ili sličnom pravnom odnosu protiv Srbije (član 422. stav 1. tačka 10)).

Odredbom člana 35. stav 1. Evropske konvencije za ljudska prava i osnovne slobode je utvrđeno da sud može uzeti predmet u postupak kada se iscrpu svi unutrašnji pravni lekovi, u skladu sa opštepriznatim načelima međunarodnog prava, i u roku od šest meseci od dana kada je povodom njega doneta pravnosnažna odluka.

5. Ustavni sud je u odlukama Už-2775/2010 od 28. novembra 2012. godine i Už-2784/10 od 5. decembra 2012. godine dao razloge za usvajanje ustavne žalbe tamo podnosilaca ustavne žalbe P. A. i J. R, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu broj P. 3715/03, a sada se vodi u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 15661/13, a čija dužina trajanja je predmet i ove ustavne žalbe. S obzirom na to da podnosilac ustavne žalbe u predmetnom parničnom postupku ima isto svojstvo kao navedena lica i da je zastupan od strane istog advokata u ovom postupku, Ustavni sud je prihvatajući razloge iz navedenih odluka ocenio da je i podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u predmetnom parničnom postupku, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud se ovde mora osvrnuti na rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 15661/13 od 5. marta 2013. godine kojim je prekinut predmetni parnični postupak do okončanja postupka pred Evropskim sudom za ljudska prava. U skladu sa praksom Ustavnog suda, rešenje o prekidu postupka ne predstavlja pojedinačni akt iz člana 170. Ustava, te se ovaj sud u načelu ne može upuštati u raloge prekida postupka. Međutim, kako rešenje o prekidu postupka ima direktne pravne posledice na dužinu trajanja sudskog postupka, jer za vreme trajanja prekida postupka sud ne može preduzimati nikakve radnje u postupku, Ustavni sud ipak ukazuje da je pokretanje postupka pred Evropskim sudom za ljudska prava i donošenje odluke pred navedenim sudom protiv Republike Srbije u pravnom odnosu koji je isti ili sličan pravnom odnosu koji je bio predmet parničnog postupka koji je pravnosnažno okončan pred domaćim sudom, predstavljao razlog za ponavljanje postupka u smislu člana 422. stav 1. tačka 10) ZPP, te se navedena procesna situacija (pokretanje postupka pred Evropskim sudom) nikako nije mogla tretirati kao prethodno pitanje u smislu člana 12. ZPP, a samim tim ni kao razlog za prekid postupka. Normativno opravdanje navedenog se nalazi i u članu 35. stav 1. Evropske konvencije koji kao uslov prihvatljivosti aplikacije zahteva iscrpljivanje svih pravni h lekov a u pravnom poretku Republike Srbije, što znači da postupak mora biti pravnosnažno okončan, da se izjavi revizija ako je u konkretnom slučaju dozvoljena i da se izjavi ustavna žalba Ustavnom sudu (ustavna žalba je proglašena kao delotvorno pravno sredstvo koje treba iscrpeti u okviru značenja člana 35. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prav i osnovnih sloboda u vezi sa aplikacija podnetim od 7. avgusta 2008. godine, i to u presudi Evropskog suda za ljudska prava Vinčić i drugi protiv Srbije). Kako predmetni parnični postupak još uvek nije pravnosnažno okončan, to postoji procesna smetnja da se Evropski sud meritorno izjasni i zauzme pravno stanovište povodom određenog pravnog pitanja koje je postavljeno u podnetoj aplikaciji i koji se istovremeno razmatra pred domaćim sudom.

U konkretnom slučaju advokat M. C. je Evropskom sudu za ljudska prava podneo aplikaciju u ime P . A. zbog povrede „prava na pravičnu i javnu raspravu pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, u razumnom roku iz člana 6. stav 1. i člana 13. Evropske konvencije u parničnom postupku čija je dužina trajanja bila predmet razmatranja u ranije donetim usvajajućim odlukama Ustavnog suda (Odluka Už -2775/2010 od 28. novembra 2012. godine je doneta po ustavnoj žalbi navedenog lica), a koja dužina trajanja je predmet razmatranja i u ovoj odluci. Upravo zbog činjenice da se radi o parničnom postupku koji nije pravnosnažno okončan, u eventualno donetoj odluci od strane Evropskog suda može se isključivo utvrditi da li je Ustavni sud u Odluci Už- 2775/2010 od 28. novembra 2012. godine P . A. zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku pružio odgovarajuće pravično zadovoljenje (videti odluku Evropskog suda za ljudska prava Milosavljević protiv Srbije, predstavka 21603/07, od 5. novembra 2013. godine), ali se ne može zauzeti pravno stanovište povodom određenog spornog pravnog pitanja koje je postavljeno u podnetoj aplikaciji i koj e se istovremeno razmatra pred domaćim sudom, zbog neiscrpljivanj a pravnih sredstava u smislu člana 35. stav 1. Evropske konvencije. Dakle, eventualno doneta odluka Evropskog suda u konkretnom slučaju nikako ne može biti prethodno pitanje pred redovnim domaćim sudom.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, i ovom slučaju nalažio sada nadležnom sudu da nastavi parnični postupak i preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede Ustavom zajemčenog prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosi lac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja parničnog postupaka (koji je započeo podnošenjem tužbe 28. maja 2003. godine i koji još traje), doprinos punomoćnika podnosioca ustavne žalbe u dužini trajanja postupka a koji je utvrđen u ranijim navedenim odlukama, i to nakon prvog prekida parničnog postupka (postupak je prvi put prekinut 29. novembra 2007. godine) , kao i to da je parnični postupak ponovo prekinut na predlog punomoćnika podnosioca ustavne žalbe. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, socijalno-ekonomske prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. U vezi sa navodima podnosioca ustavne žalbe da mu je u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu broj P. 3715/03 povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je predmetni parnični postupak još uvek nije okončan , te je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio kao preuranjenu, saglasno članu 36. stav 1. t ačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“ broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u prekinutom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti