Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje od 2005. godine. Zbog izuzetno neefikasnog postupanja, naročito drugostepenog suda, podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete od 800 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Gojka Vlaisavljevića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 31. oktobra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Gojka Vlaisavljevića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P1. 885/04, a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 2466/11, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Gojko Vlaisavljević iz Beograda je 13. decembra 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P1. 546/99.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da se parnični postupak vodi od 1998. godine, dakle već 12 godina; da se predmet od 16. jula 2003. godine nalazi u drugostepenom sudu, i to prvo u Okružnom sudu u Beogradu, a sada u Apelacionom sudu u Beogradu pod brojem Gž1. 2676/10 gde još uvek nije odlučeno. Naveo je da mu je takvim neefikasnim postupanjem nadležnog suda povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava i pravo na ljudsko dostojanstvo iz člana 23. Ustava. Traži da Ustavni sud naloži nadležnom sudu preduzimanje svih mera kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku. Traži i naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava. Odredbom člana 82. stav 2. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 2466/11 utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilja Dragana Popović i drugi tužioci su 23. marta 1999. godine podneli tužbu protiv tuženog JP "Elektroprivreda Srbije" i protiv 14 radnika tog preduzeća, među kojima je i Gojko Vlaisavljević, podnosilac ustavne žalbe.

Rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 546/99 od 3. novembra 2000. godine utvrđeno je da je tužba u odnosu na tuženog Gojka Vlaisavljevića povučena. U obrazloženju rešenja je navedeno da su tužioci na ročištu od 3. novembra 2000. godine povukli tužbu u odnosu na tuženog Gojka Vlaisavljevića, čemu se tuženi nije protivio.

U toku postupka tužilja je proširila tužbu u odnosu na tuženog JP "Elektroprivreda Srbije", tražeći poništaj odluke o dodeli stana Gojku Vlaisavljeviću, od 18. februara 1999. godine.

Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 546/99 od 9. novembra 2001. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilje Dragane Popović. Okružni sud u Beogradu doneo je 29. januara 2003. godine rešenje Gž. 2191/02 kojim su spisi P1. 546/99 vraćeni Prvom opštinskom sudu u Beogradu, radi dopune postupka, uz obrazloženje, između ostalog, da je prvostepeni sud u presudi P1. 546/99 od 9. novembra 2001. godine propustio da odluči o delu tužbenog zahteva tužilje Dragane Popović, u kome je tražila da se poništi i odluka o dodeli stana Gojku Vlaisavljeviću od 18. februara 1999. godine.

Dopunskom presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 885/04 od 8. juna 2005. godine usvojen je tužbeni zahtev te je poništena odluka tuženog o dodeli stana Gojku Vlaisavljeviću kao nezakonita.

Rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 885/04 od

1. septembra 2005. godine dozvoljeno je Gojku Vlaisavljeviću, na njegov zahtev od 20. jula 2005. godine, mešanje na strani tuženog u ovoj parnici.

Podnosilac ustavne žalbe kao umešač je izjavio žalbu protiv navedene dopunske presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 885/04 od 8. juna 2005. godine. Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. I 4252/07 od 21. januara 2009. godine vraćen je predmet P1. 885/04 Prvom opštinskom sudu u Beogradu radi dopune postupka, jer je taj sud našao da nisu ispunjeni uslovi za donošenje odluke u prvostepenom postupku.

Rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 885/04 od 17. februara 2009. godine ispravljena je dopunska presuda zbog očigledne greške u pisanju. Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu G1. 2676/10 od 16. marta 2011. godine predmet P1. 885/04 vraćen je Prvom osnovnom sudu u Beogradu radi dopune postupka.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 2466/11 od 8. juna 2012. godine postupljeno je po nalogu Apelacionog suda u Beogradu od 16. marta 2011. godine.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 4935/12 od 17. aprila 2013. godine predmet P1. 2466/11 ponovo je vraćen Prvom osnovnom sudu u Beogradu radi dopune postupka.

Prvi osnovni sud u Beogradu je 6. avgusta 2013. godine dostavio spise predmeta P1. 2466/11 Apelacionom sudu u Beogradu na dalji postupak po žalbi umešača nakon što je postupljeno po nalogu iz rešenja Gž. I 4935/12 od 17. aprila 2013. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe pozvao, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja j e bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 23. Ustava utvrđeno je da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i da su svi dužni da ga poštuju i štite.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 I 35/91 I ("Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zlouptorebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09 ) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe u predmetnom postupku prvo imao svojstvo tuženog, a zatim je tužba protiv njega povučena 3. novembra 2000. godine, dakle pre stupanja na snagu Ustava Republike Srbije 8. novembra 2006. godine.

Period ocene razumne dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen godin u dana, tako da je za ocenu eventualnog postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u postupku relevantan period od 1. septembra 2005. godine, kada je podnosilac ustavne žalbe stekao svojstvo umešača u predmetnom parničnom postupku, pa nadalje.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumnosti dužine sudskog postupka.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda , kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud j e utvrdio da nadležni sudovi nisu delotvorno i efikasno postupali da bi se predmetni parnični postupak okončao u razumnom roku.

Naime, nakon donošenja rešenja kojim je podnosilac ustavne žalbe stekao svojstvo umešača u predmetnom postupku, 1. septembra 2005. godine, podnosilac je kao umešač izjavio žalbu protiv prvostepene presude P1. 885/04 od 8. juna 2005. godine kojom je poništena odluka tuženog o dodeli stana podnosiocu ustavne žalbe.

Zatim, drugostepeni sud do odlučivanja o ustavnoj žalbi nije odlučio o žalbi podnosioca protiv prvostepene presude, već posle tri i po godine vratio predmet prvostepenom sudu radi dopune postupka, te je prvostepeni sud posle mesec dana postupio po nalogu drugostepenog suda. Dalje, drugostepeni sud dve godine nije odlučio o žalbi već je ponovo vratio predmet prvostepenom sudu radi dopune postupka. Prvostepeni sud je u roku od godinu dana postupio po nalogu drugostepenog suda i zatim je drugostepeni sud posle godinu dana ponovo vratio spise prvostepenom sudu radi dopune postupka. Prvostepeni sud je zatim posle tri meseca postupio po nalogu suda i spise je dostavio 6. avgusta 2013. godine Apelacionom sudu u Beogradu. Dakle, parnični postupak i dalje nije okončan, s tim što drugostepeni sud osam godina nije odlučio o žalbi podnosioca ustavne žalbe.

Po oceni Ustavnog suda, podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dužini trajanja postupka, postupao je po svim nalozima suda i pri tome nije zloupotrebljavao svoja procesna ovlašćena, a takođe, predmet spora je od egzistencijalnog značaja za podnosioca.

Imajući u vidu navedeno izuzetno neefikasno postupanje parničnog suda, posebno drugostepenog suda, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 2466/11 (ranije predmet Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 885/04), te je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke, usvojio ustavnu žalbu, a u tački 2. izreke kao način otklanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede navedenog ustavnog prava naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom postupku, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka, računajući od dana stupanja u parnicu podnosioca ustavne žalbe u svojstvu umešača. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

7. U pogledu navoda podnosioca o povredi ustavnog prava iz člana 23. Ustava, po oceni Ustavnog suda, ovi navodi se ne mogu dovesti u vezu sa Ustavom utvrđenom sadržinom zajemčenih prava čija se povreda ističe. Stoga je u tom delu ustavna žalba odbačena, na osnovu člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, zbog nepostojanja pretpostavki utvrđenih Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

8. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) , člana 45. tačka 9) , člana 46. tačka 9) i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti