Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavne žalbe i utvrdio povredu prava na imovinu zbog neisplate potraživanja u stečajnom postupku nad preduzećem u državnom vlasništvu. Podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete u visini njihovih nenamirenih potraživanja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Ustavnog suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi A. V. iz Kragujevca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. decembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba A. V. i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 206/05, a okončan pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu P1. 304/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. A. V. iz Kragujevca podneo je, 25. juna 2012. godine, preko punomoćnika M. S, advokata iz Jagodine, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 206/05, a okončan pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu P1. 304/10.

Podnosilac ustavne žalbe je, između ostalog, naveo: da je 24. marta 2005. godine podneo Opštinskom sudu u Kragujevcu tužbu radi poništaja rešenja tuženog i isplate iznosa obustavljenog od zarade; da je o podnetoj tužbi prvi put odlučeno presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1. 304/10 od 6. jula 2011. godine, posle više od šest godina nakon podnošenja tužbe; da u vreme podnošenja ustavne žalbe parnični postupak još uvek bio nije okončan, jer Apelacioni sud u Kragujevcu nije odlučio o žalbi izjavljenoj protiv navedene prvostepene presude.

Predložio je da Ustavni sud utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku, da naloži nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se postupak okončao u što kraćem roku, kao i da mu se utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete i troškove postupka pred Sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta ranijeg Opštinskog suda u Kragujevcu P. 206/05, kasnije Osnovnog suda u Kragujevcu P1. 304/10, i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilac A. V. iz Kragujevca, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 24. marta 2005. godine Opštinskom sudu u Kragujevcu tužbu protiv tuženog poslodavca – Z. za z. o. „M.“ iz Kragujevca, radi poništaja rešenja tuženog, kojima mu je, po Uredbi Vlade RS, smanjen koeficijent za radno mesto radnog terapeuta, kao i radi naknade štete u visini razlike između isplaćene zarade obračunate prema umanjenom koeficijentu i ranije ostvarene zarade.

Povodom podnete tužbe formiran je predmet P. 206/05. Pripremno ročište je održano 30. novembra 2005. godine. Nakon toga, do donošenja prvostepene presude, sud je zakazao još 20 ročišta za glavnu raspravu, od kojih nije održano osam ročišta, i to sedam ročišta zbog nedolaska zakonskog zastupnika tuženog, od kojih pet ročišta zbog neuredne dostave poziva za ročište zakonskom zastupniku tuženog, dva zbog njegove službene sprečenosti i jedno zbog bolesti, a jedno ročište jer nalaz sa mišljenjem veštaka nije dostavljen sudu u ostavljenom roku. Sud je ročišta zakazivao u periodima od po nekoliko meseci (najčešće četiri meseca), sa tim da, zbog neodržavanja nekoliko uzastopnih ročišta, u roku od godinu dana, održavano je samo po jedno ročište.

U toku sprovedenog dokaznog postupka sud je izvršio uvid u dostavljenu pismenu dokumentaciju, obavljeno je veštačenje od strane veštaka grafologa na okolnosti da li je tužilac svojeručno potpisao predmetno rešenje tuženog, stranke su se izjasnile u pogledu obavljenog veštačenja, saslušan je veštak, tri svedoka, te tužilac i zakonski zastupnik tuženog, u svojstvu parničnih stranaka.

Nakon 1. januara 2010. godine i reorganizacije u pravosuđu, nadležnost za odlučivanje je prešla na Osnovni sud u Kragujevcu, a predmetu je dodeljen broj P1. 304/10.

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1. 304/10 od 6. jula 2011. godine tužbeni zahtev tužioca je odbijen u celosti, kao što je određeno u stavovima prvom i drugom izreke, i obavezan tužilac da tuženom naknadi parnične troškove.

Tužilac je izjavio žalbu protiv navedene presude.

Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž1. 2471/11 od 28. avgusta 2012. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio ožalbenu presudu Osnovnog suda u Kragujevcu P1. 304/10 od 6. jula 2011. godine.

Pismeni otpravak drugostepene presude je 29. novembra 2012. godine dostavljen punomoćniku tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe.

4. Odredbom Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo 24. marta 2005. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Kragujevcu, a da je okončan presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 2471/11 od 28. avgusta 2012. godine, iz čega proizlazi da je postupak ukupno trajao preko sedam godina.

Navedeno trajanje parničnog postupka, samo po sebi, može ukazivati da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe , u konkretnom slučaju , povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da se u predmetnom parničnom postupku nisu postavila naročito složena činjenična i pravna pitanja, koja bi zahtevala dugotrajniji dokazni postupak.

Ispitujući uticaj svih navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti ocenio da je dužini postupka presudno doprinelo neefikasno i nedelotvorno postupanje prvostepenog suda, imajući u vidu radnje koje je sud preduzeo i u kojim rokovima. Naime, prvostepeni sud je pripremno ročište održao osam meseci nakon podnošenja tužbe. Do donošenja presude zakazivao je ročišta za glavnu raspravu u periodima od po nekoliko meseci, a zbog neodržavanja nekoliko uzastopnih ročišta, u periodu od godinu dana je održavano samo po jedno ročište. O tužbenom zahtevu prvi put je odlučeno presudom P1. 304/10 od 6. jula 2011. godine, posle više od šest godina od podnošenja tužbe.

Ustavni sud je našao da je predmetni postupak bio relativno činjenično složen, imajući pri tome u vidu da je bilo određeno i sprovedeno grafološko veštačenje, u cilju utvrđivanja i razjašnjenja činjenica bitnih za presuđenje, za koje je bilo potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže. Međutim, Sud je ocenio da određena složenost činjeničnih i pravnih pitanja koje je u sporu trebalo raspraviti nije bila takva da bi zahtevala dugotrajniji dokazni postupak.

Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dužini trajanja postupka, kao i da je imao legitiman materijalni interes da sud u razumnom roku okonča parnicu koju je vodio radi poništaja rešenja kojim mu je smanjen koeficijent za obračun zarade.

Ustavnopravna ocena ukupno sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari, nužno dovodi do zaključka da je u konkretnom slučaju parnica neopravdano dugo trajala i da nije zadovoljila standard suđenja u razumnom roku, što je prvenstveno posledica nedelotvornog i neefikasnog postupanja Opštinskog suda u Kragujevcu.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 206/05, a okončan pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu P1. 304/10.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) , Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, kao u tački 1. izreke .

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Usta va, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, značaj predmeta spora, određenu činjeničnu složenost predmeta spora, dužinu trajanja osporenog postupka , kao i postupanje nadležnog suda. Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu kompenzaciju podnosiocu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu nedelotvornim postupanjem nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanjem tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu. Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 85. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

8. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti