Odbačena ustavna žalba zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava u upravnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Upravnog suda. Podnosilac žalbe, kome je prestao radni odnos u MUP-u zbog bezbednosnih smetnji, nije iskoristio pravno sredstvo – zahtev za preispitivanje sudske odluke Vrhovnom kasacionom sudu, što je uslov za podnošenje ustavne žalbe.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5195/2010
20.10.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milete Bojanića iz Valjeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 20. oktobra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Milete Bojanića izjavljena protiv presude Upravnog suda U. 10380/10 (2009) od 14. aprila 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mileta Bojanić iz Valjeva je 13. decembra 2010. godine, preko punomoćnika Milunke Arsić, advokata iz Požege, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 10380/10 (2009) od 14. aprila 2010. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije, prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu i prava na rad, zajemčenih odredbama člana 21, člana 34. stav 3. i člana 60. Ustava Republike Srbije. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je povređeno i pravo na pravično suđenje i načelo zabrane diskriminacije, koji su zajemčeni odredbama čl. 6. i 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i „zabrana zloupotrebe prava“ iz člana 17. Evropske konvencije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe, da su iscrpljena ili da nisu predviđena druga pravna sredstva za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava zajemčenih Ustavom.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je osporenom presudom Upravnog suda U. 10380/10 (2009) od 14. aprila 2010. godine odbijena tužba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, podneta radi poništaja rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova – Kabinet ministra 01 broj 118-1-166/09 od 15. juna 2009. godine, kojim je tužiocu, kao radniku Ministarstva unutrašnjih poslova – Policijska uprava u Valjevu, utvrđen prestanak radnog odnosa sa 19. junom 2009. godine, zbog bezbednosnih smetnji.

4. Odredbama člana 49. st. 1. i 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) je propisano: da protiv pravnosnažne odluke Upravnog suda stranka i nadležni javni tužilac mogu da podnesu Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje sudske odluke (u daljem tekstu: „zahtev“); da zahtev može da se podnese kada je to zakonom predviđeno, u slučajevima kada je sud odlučivao u punoj jurisdikciji i u stvarima u kojima je u upravnom postupku bila isključena žalba.

Odredbama člana 168. st. 2. i 3. Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“, br. 101/05 i 63/09) je propisano: da u slučaju bezbednosnih smetnji iz stava 1. ovog člana, rešenje o prestanku radnog odnosa policijskog službenika, odnosno drugog zaposlenog donosi ministar, na obrazloženi predlog direktora policije, odnosno funkcionera u čijoj nadležnosti je obavljanje određenih poslova i zadataka, te da se uz predlog prilaže i bezbednosna provera iz člana 111. stav 2. ovog zakona, kao sastavni deo predloga; da žalba protiv rešenja iz stava 2. ovog člana nije dopuštena, ali se može pokrenuti upravni spor.

Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe pre njenog izjavljivanja, nije iskoristio pravo iz Zakona o upravnim sporovima da protiv osporene pravnosnažne presude Upravnog suda podnese zahtev za preispitivanje sudske odluke Vrhovnom kasacionom sudu. Ustavni sud ukazuje na to da se pod iscrpljivanjem pravnih sredstava u upravnom postupku smatra donošenje odluke po tužbi, odnosno donošenje odluke po zahtevu za preispitivanje sudske odluke, ukoliko je ovo vanredno pravno sredstvo dozvoljeno. Kako je protiv rešenja ministra unutrašnjih poslova o prestanku radnog odnosa policijskog službenika zbog bezbednosnih smetnji isključena žalba, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac ustavne žalbe na osnovu odredbe člana 49. stav 2. tačka 3) Zakona o upravnim sporovima protiv osporene presude Upravnog suda mogao da izjavi zahtev za preispitivanje sudske odluke.

S obzirom na to da podnosilac ustavne žalbe pre obraćanja Ustavnom sudu nije iscrpeo propisana pravna sredstva za zaštitu svojih prava, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje po podnetoj ustavnoj žalbi.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbačena ustavna žalba zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava u upravnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti