Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku zbog neaktivnosti suda

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji traje preko osam godina i nije okončan. Sud je naložio hitno okončanje postupka i dosudio naknadu od 100 evra, uzimajući u obzir i pasivnost podnosioca.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik Vesna Ilić Prelić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ž. P. iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. aprila 201 4. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ž. P. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 6377/05 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ž. P. iz B. je 27. oktobra 2011. godine, preko punomoćnika M. C, advokata iz B, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se vodio pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 6377/05.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je od podnošenja tužbe proteklo šest godina i dva meseca, ali da još uvek ni prvostepeni postupak nije okončan; da je sud doneo rešenje o prekidu postupka, usled čega je njegovo okončanje neizvesno.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da je podnosiocu u predmetnom parničnom postupku povređeno Ustavom zajemčeno pravo na suđenje u razumnom roku i obaveže Republiku Srbiju da mu naknadi nematerijalnu štetu u iznosu od 1.000.000 dinara.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 i 18/13 – Odluka US ) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 6377/05 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari.

Podnosilac ustavne žalbe je 24. avgusta 2005. godine, u svojstvu tužioca, zajedno sa još jednim licem, podneo Prvom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv tužene državne zajednice Srbija i Crna Gora – Ministarstvo odbrane, radi naknade štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada državnog organa. Predmet je zaveden pod brojem 6377/05.

Odgovor tužene na tužbu primljen je u Prvom opštinskom sudu u Beogradu 9. maja 200 6. godine, a prvo ročište za glavnu raspravu održano je 14. septembra 2006. godine . Na ovom ročištu određeno je da se za potrebe dokaznog postupka od nadležnih organa tužene zatraže odgovarajući izveštaji. S obzirom na to da organi tužene nisu postupali po zahtevu suda, na ročištima održanim 8. decembra 2006. godine, 20. marta, 24. maja i 10. septembra 200 7. godine, sud je bio prinuđen da ponovi naloge. Deo tražene dokumentacije sudu je dostavljen 5. oktobra 2007. godine. U međuvremenu, sud je na ročištu održanom 20. marta 2007. godine izvršio spajanje postupka u ovom predmetu sa postupkom u predmetu P. 7089/05, gde je još dvoje tužilaca, radi jednovremenog postupanja i odlučivanja. Punomoćnik tužilaca je podneskom od 21. novembra 2007. godine predložio da se spisi parničnog predmeta proslede Vrhovnom sudu Srbije, radi rešavanja spornog pravnog pitanja po članu 176. Zakona o parničnom postupku. Na ročištu održanom 23. januara 2008. godine punomoćnik tužilaca je predložio da sud prekine postupak radi zauzimanja stava o spornom pravnom pitanju , u postupku koji je pred Vrhovnim sudom Srbije inicirao Drugi opštinski sud u Beogradu. Rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 6377/05 od 23. januara 2008. godine prekinut je postupak u ovoj pravnoj stvari . U obrazloženju ovog rešenja je navedeno da je isto doneto na osnovu člana 215. stav 1. tačka 1) u vezi člana 12. Zakona o parničnom postupku. Rešenje o prekidu postupka je punomoćniku tužilaca uručeno 7. februara 2008. godine i nije osporeno žalbom. Naredbom postupajućeg sudije spis je arhiviran 18. marta 2008. godine . Do dostavljanja spisa Ustavnom sudu u ovom predmetu nije postupano .

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br oj 125/04 ), koji je počeo da se primenjuje 23. februara 2005. godine, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da osim slučajeva posebno predviđenih u ovom zakonu, prekid postupka sud može odrediti i ako je odlučio da sam ne rešava o prethodnom pitanju (član 215. tačka 1) ; da ukoliko je sud prekinuo postupak iz razloga navedenih u članu 215. tačka 1. ovog zakona, postupak će se nastaviti kad se pravnosnažno završi postupak pred sudom ili drugim nadležnim organom, ili kad sud nađe da više ne postoje razlozi da se čeka na njegov završetak (član 217. stav 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.) .

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir i period trajanja postupka koji je prethodio stupanju Ustava na snagu.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je od podnošenja tužbe do razmatranja ustavne žalbe proteklo osam godina i osam meseci , a da još nije okončan ni prvostepeni postupak, što samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava za podnosioca, te je i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

U tom kontekstu, Ustavni sud je našao da u ovom predmetu nije bilo složenih i činjeničnih pitanja koja bi se odrazila na dužinu trajanja postupka.

S obzirom na to da se ovaj spor odnosi na zaštitu potraživanja proisteklog iz radnog odnosa, Ustavni sud je zaključio da je podnosilac ustavne žalbe nesumnjivo imao interes da se parnični postupak efikasno okonča.

Ustavni sud je ocenio da je nedelotvorno postupanje Prvog opštinskog suda u Beogradu prvenstveno uticalo na nerazumno dugo trajanje ovog parničnog postupka. Činjenice da je Prvi opštinski sud u Beogradu zakazao prvo ročište za glavnu raspravu nakon jedne godine od dana podnošenja tužbe i da u ovom predmetu još uvek nije doneta prvostepena presuda , po oceni Ustavnog suda, potvrđuju da navedeni prvostepeni sud u ovoj parnici nije postupao u skladu sa načelom efikasnosti. Ustavni sud je, takođe, konstatovao da je Prvi opštinski sud u Beogradu, na predlog punomoćnika podnosioca, doneo rešenje o prekidu parničnog postupka zbog rešavanja spornog pravnog pitanja pred Vrhovnim sudom Srbije, saglasno odred bama člana 176. Zakona o parničnom postupku. Iz spisa predmeta se ne vidi da li je u proteklom periodu doneta odluka u postupku za rešavanje spornog pravnog pitanja, ali se može konstatovati da nakon donošenja rešenja o prekidu postupka prvostepeni sud nije postupao u ovom predmetu, iako je bio dužan da po službenoj dužnosti nastavi postupak po donošenju odluke Vrhovnog suda Srbije o navedenom predlogu, odnosno da odluči o tužbenom zahtevu bez obzira na to da li je Vrhovni sud Srbije prihvatio ili odbio da zauzme stav o spornom pravnom pitanju. Pri tome, prvostepeni sud nikada nije zatražio od Vrhovnog suda Srbije, sada Vrhovnog kasacionog suda, izveštaj da li je taj sud zauzeo stav o spornom pravnom pitanju.

Polazeći od iznetog, a imajući u vidu dužnost sudova da hitno postupaju prilikom rešavanja radnih sporova, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je, na osnovu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke naložio Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak što pre okončao.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku, u ovom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu pasivno držanje podnosioca ustavne žalbe nakon određenog prekida postupka koje se manifestovalo u činjenici da on nije tražio nastavljanje postupka, te je uzeo u obzir i ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, praksu Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 5) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku zbog neaktivnosti suda

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti