Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u postupku izuzimanja zemljišta
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv akata donetih u postupku izuzimanja zemljišta. Žalba protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda je odbačena zbog nedostatka ustavnopravnih razloga, dok je žalba protiv akata upravnih organa i Upravnog suda odbačena kao neblagovremena.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Crkvene opštine Rumunske pravoslavne crkve u Ovči, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. novembra 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Crkvene opštine Rumunske pravoslavne crkve izjavljena protiv rešenja Odeljenja za imovinsko-pravne i stambene poslove Gradske opštine Palilula broj 463-582/2003-I-03 od 12. decembra 2007. godine, rešenja Ministarstva finansija 07 broj 360-02-00040/04 od 3. oktobra 2008. godine, presude Upravnog suda U. 5962/10 (2008) od 22. jula 2010. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 229/10 od 8. oktobra 2010. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Crkvena opština Rumunske pravoslavne crkve u Ovči je 11. decembra 2010. godine, preko punomoćnika Milana Rašete, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede načela ograničenja ljudskih i manjinskih prava iz člana 20. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Upravnog suda U. 5962/10 (2008) od 22. jula 2010. godine odbijena kao neosnovana tužba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, podneta protiv oporenog rešenja Ministarstva finansija 07 broj 360-02-00040/04 od 3. oktobra 2008. godine, kojim je odbijena kao neosnovana žalba tužioca izjavljena protiv osporenog rešenja Odeljenja za imovinsko-pravne i stambene poslove Gradske opštine Palilula broj 463-582/2003-I-03 od 12. decembra 2007. godine, a kojim je, u ponovnom postupku, rešeno sledeće: u stavu prvom izreke određeno je da se izuzima iz poseda tužioca, kao zemljišno-knjižnog korisnika, katastarska parcela 3165/2, ZKUL broj 799, KO Ovča, u površini od 1990 m2, u korist grada Beograda, za potrebe nadziđivanja dela objekta Osnovne škole „Vasa Pelagić“ u Ovči i uređenja kompleksa za ozelenjavanje slobodnih površina, sve prema Aktu o urbanističkim uslovima Gradskog sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove – Odeljenje za sprovođenje urbanističkih planova IX-04 broj 350.3-385/2003 od 8. oktobra 2003. godine; u stavu drugom izreke utvrđeno je da će se po pravnosnažnosti ovog rešenja sprovesti poseban postupak za određivanje naknade u korist tužioca za izuzeto zemljište opisano u stavu prvom izreke, na teret grada Beograda; u stavu trećem izreke određeno je da će ovo rešenje, po pravnosnažnosti, služiti kao izvršni naslov za upis promena u zemljišnim i drugim javnim knjigama o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.
Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Uzp. 229/10 od 8. oktobra 2010. godine odbacio kao nedozvoljen zahtev tužioca za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda U. 5962/10 (2008) od 22. jula 2010. godine, jer nisu bili ispunjeni uslovi za njegovo podnošenje propisani odredbom člana 49. stav 2. Zakona o upravnim sporovima.
4. Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe utvrdio da se ukazivanje na povredu načela ograničenja ljudskih i manjinskih prava i prava na imovinu u celini odnosi na pravnosnažno okončani postupak izuzimanja građevinskog zemljišta u kome su rešavali nadležni upravni organi i sud u upravnom sporu, a ne osporava se zakonski osnov za odbacivanje podnetog zahteva za preispitivanje sudske odluke u upravnom sporu. Imajući u vidu da se razlozi navedeni u ustavnoj žalbi ne odnose na osporeno procesno rešenje Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 150/10 od 21. septembra 2010. godine, kojim je zahtev za preispitivanje sudske odluke podnosioca odbačen kao nedozvoljen, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu protiv tog rešenja odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
5. Ocenjujući blagovremenost ustavne žalbe u odnosu n osporena rešenja Odeljenja za imovinskopravne i stambene poslove Gradske opštine Palilula broj 463-582/2003-I-03 od 12. decembra 2007. godine i Ministarstva finansija 07 broj 360-02-00040/04 od 3. oktobra 2008. godine i presudu Upravnog suda U. 5962/10 (2008) od 22. jula 2010. godine, Ustavni sud je pošao od utvrđenog pravnog stava da će se donošenjem odluke po tužbi u upravnom sporu smatrati da su u upravnoj stvari iscrpljena pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe. Pri tome će se smatrati da su donošenjem odluke po zahtevu za preispitivanje sudske odluke podnetom protiv pravnosnažne odluke Upravnog suda iscrpljena pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe, samo ukoliko je izjavljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva, prema Zakonu o upravnim sporovima ili drugom posebnom zakonu, dozvoljeno i kada je izjavljeno na način propisan tim zakonom. U suprotnom će se smatrati da su pravna sredstva iscrpljena podnošenjem tužbe protiv konačnog rešenja, te će se blagovremenost ustavne žalbe ceniti u odnosu na dan dostavljanja odluke suda donete po tužbi u upravnom sporu.
Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju zahtev za preispitivanje sudske odluke koji je izjavio podnosilac ustavne žalbe odbačen kao nedozvoljen, Ustavni sud je ocenio da se Zakonom o Ustavnom sudu propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe računa od dana dostavljanja presude donete u upravnom sporu podnosiocu ustavne žalbe, a ne od dana kada je podnosilac primio rešenje povodom izjavljenog vanrednog pravnog sredstva. Kako je podnosilac ustavne žalbe osporenu presudu Upravnog suda U. 5962/10 (2008) od 22. jula 2010. godine primio pre 8. oktobra 2010. godine kada je doneto osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 229/10, a ustavnu žalbu izjavio 1. decembra 2010. godine, dakle po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu protiv osporenih rešenja donetih u upravnom postupku i osporene presude donete u upravnom sporu odbacio kao neblagovremenu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona.
6. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša B. Slijepčević