Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao nedopuštene
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja kojim je odbijen predlog za ponavljanje postupka. Ovakva odluka ne predstavlja pojedinačni akt kojim se odlučuje o pravima i obavezama, već o procesnim uslovima, te protiv nje nije dopuštena ustavna žalba.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Gorane Štrbac iz Beograda, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. februara 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Gorane Štrbac izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž1. 21/10 od 17. septembra 2010. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Gorana Štrbac iz Beograda je 11. decembra 2010. godine, preko punomoćnika Marka Baletića, advokata iz Beograda, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž1. 21/10 od 17. septembra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku i povrede prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana. 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.
2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, saglasno odredbi člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.
Prema članu 84. stav 1. Zakona, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 10366/03 od 5. marta 2007. godine odbijen predlog tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, za ponavljanje postupka pravnosnažno okončanog rešenjem P. 10366/03 od 1. marta 2005. godine.
Osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž1. 21/10 od 17. septembra 2010. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i potvrđeno prvostepeno rešenje.
. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da osporenim drugostepenim rešenjem nije odlučivano o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe, već samo o tome da li su ispunjeni procesni uslovi da se usvoji njen predlog za ponavljanje parničnog postupka, koji je u odnosu na podnositeljku ustavne žalbe pravnosnažno okončan rešenjem P. 10366/03 od 1. marta 2005. godine. Ustavni sud konstatuje da osporeno rešenje ne predstavlja pojedinačni akt protiv koga je dozvoljeno izjavljivanje ustavne žalbe.
Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu.
Imajući u vidu da je osporenim rešenjem odlučivano o ispunjenosti procesnih uslova za ponavljanje pravnosnažno okončanog parničnog postupka, Ustavni sud smatra da se razlozi ustavne žalbe ne mogu dovesti u vezu sa Ustavom utvrđenom sadržinom zajemčenog prava na imovinu iz člana 58. Ustava na čiju povredu se ustavnom žalbom ukazuje. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.
4. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša Slijepčević